Савладај гнев да би надвладао зло

’Не освећујте се, вољени... него надвладавајте зло добрим‘ (РИМЉ. 12:19, 21)

1, 2. Како је група Сведока пружила добар пример током путовања?

 ГРУПА од тридесет четворо Јеховиних сведока је путовала авионом на посвећење једне подружнице, али се њихов пут одужио због техничких проблема. Слетели су на само сат времена да би авион узео гориво, а задржали су се 44 мучна сата на забаченом аеродрому на ком није било довољно хране, воде ни одговарајућих санитарних услова. Многи путници су се разбеснели и претили су особљу аеродрома. За разлику од њих, браћа и сестре су остали смирени.

² Када су Сведоци стигли на своје одредиште, посвећење је већ било при крају. Иако су били уморни, остали су после програма да би се дружили са суверницима. Касније су сазнали да њихово стрпљење и самоконтрола нису прошли незапажено. Један од других путника је рекао представницима авио-компаније: „Да међу нама није било тридесет четворо хришћана, на аеродрому би дошло до сукоба.“

Живимо у свету пуном гнева

3, 4. (а) Како и колико дуго гнев и насиље погађају људе? (б) Да ли је Каин могао да савлада свој гнев? Објасни.

³ Живот у овом злом свету намеће притиске услед којих људи могу постати гневни (Проп. 7:7). Гнев често води до мржње и насиља. Ратови бесне између земаља и унутар њих, док затегнути односи воде до свађа у многим породицама. Такво испољавање гнева и насиља постоји од давнина. Први Адамов и Евин син, Каин, био је љубоморан на свог млађег брата Авеља и на крају га је у гневу убио. Каин је починио то злодело иако га је Јехова опоменуо да обузда своја осећања и обећао му да ће га благословити ако то учини. (Прочитати Постанак 4:6-8.)

⁴ Упркос својој наслеђеној несавршености, Каин је имао могућност избора. Могао је да савлада гнев. Зато је сносио пуну одговорност за убиство свог брата. И нама је због несавршености понекад тешко да контролишемо своја осећања и поступке када смо љути. Осим тога, други снажни негативни утицаји појачавају напетост у овим ’нарочито тешким временима‘ (2. Тим. 3:1). На пример, економске тешкоће нас могу емоционално исцрпљивати. Полиција и организације за заштиту породице указују на економску кризу као на узрок све чешћих излива гнева и пораста насиља у породици.

5, 6. Које гледиште о гневу би могло утицати на нас?

⁵ Надаље, многи људи с којима долазимо у контакт су „себични“, „охоли“, па чак и „окрутни“. Лако би се могло десити да попримимо те лоше особине и постанемо склони изливима гнева (2. Тим. 3:2-5). У филмовима и на телевизији освета се често приказује као нешто племенито, а насиље као природно и оправдано решење проблема. Типична радња приче наводи гледаоце да с нестрпљењем ишчекују тренутак када ће негативац „добити оно што заслужује“ — обично тако што га убија главни јунак.

 ⁶ Таква пропаганда не подстиче људе да усвоје Божје гледиште већ их наводи да испољавају „дух света“ и његовог злог владара, Сатане (1. Кор. 2:12; Еф. 2:2; Откр. 12:12). Тај дух подстиче на удовољавање жељама несавршеног тела и у потпуној је супротности с Божјим светим духом и његовим плодом. Једно од темељних хришћанских учења јесте не узвраћати истом мером на провокације. (Прочитати Матеја 5:39, 44, 45.) С обзиром на то, како можемо у још већој мери примењивати Исусова учења?

Добри и лоши примери

7. Шта се догодило због тога што Симеон и Левије нису обуздали свој гнев?

⁷ Библија садржи многе савете о савладавању гнева, као и конкретне примере који показују шта се догађа када их примењујемо, а шта када то не чинимо. Осмотримо шта се десило када су се Јаковљеви синови Симеон и Левије осветили Сихему због тога што је силовао њихову сестру Дину. „То их је јако заболело и разгневило“ (Пост. 34:7). Затим су са осталим Јаковљевим синовима напали Сихемов град, опленили га и заробили жене и децу. То су учинили не само због Дине већ и зато што им је понос био повређен, у питању је био углед. Сматрали су да је Сихем увредио њих и њиховог оца Јакова. Али шта је Јаков мислио о ономе што су учинили?

8. Шта нам запис о Симеону и Левију говори о освети?

⁸ Динина несрећа је сигурно дубоко ражалостила Јакова, али је ипак осудио своје синове због осветничког поступања. Симеон и Левије су покушали да оправдају оно што су учинили рекавши: „Зар да се неко с нашом сестром опходи као с блудницом?“ (Пост. 34:31). Али то није био крај приче, јер су својим поступцима изазвали и Јеховино негодовање. Много година касније, Јаков је прорекао  да ће потомци Симеона и Левија бити расути међу израелским племенима због насиља које су њих двојица починила у гневу. (Прочитати Постанак 49:5-7.) Због свог необузданог гнева изгубили су и очево и Божје одобравање.

9. Када је Давид био толико гневан да умало није поступио немудро?

⁹ Краљ Давид је поступао сасвим другачије. Он је имао много прилика да се освети својим непријатељима, али то није учинио (1. Сам. 24:3-7). Међутим, у једној ситуацији је био толико гневан да умало није поступио немудро. Богати Навал се извикао на Давидове људе иако су они штитили Навалова стада и пастире. Давид се наљутио због тога, посебно што је његовим људима била нанета увреда, и кренуо је да се освети. Док су Давид и његови људи били на путу да нападну Навала и његово домаћинство, један слуга је јавио Наваловој мудрој жени Авигеји шта се догодило и замолио је да нешто предузме. Она је одмах спремила велики дар и кренула у сусрет Давиду. Понизно је молила за опроштај због Навалове дрскости и позивала се на Давидов страх од Јехове. Давидов гнев се стишао и он је рекао: „Да си благословљена ти која си ме данас спречила да будем крив за крв“ (1. Сам. 25:2-35).

Хришћански став

10. Како хришћани треба да гледају на освету?

¹⁰ Збивања у која су били укључени Симеон и Левије, као и Давид и Авигеја, јасно показују да Јехова осуђује необуздани гнев и насиље, док с друге стране благосиља оне који настоје да очувају мир. „Ако је могуће, колико од вас зависи, будите у миру са свим људима“, написао је апостол Павле. „Не освећујте се, вољени, него дајте места гневу Божјем, јер је писано: ’Моја је освета, ја ћу узвратити, каже Јехова.‘ Него ’ако је твој непријатељ гладан, нахрани га, ако је жедан, дај му да пије, јер чинећи то, згрћеш ужарено угљевље на његову главу‘. Не дај да те зло надвлада, него надвладавај зло добрим“ (Римљ. 12:18-21). *

11. Како је једна сестра научила да савлада гнев?

¹¹ Овај Павлов савет можемо и ми применити. На пример, једна сестра се жалила старешини да има проблем с новом шефицом. Описала ју је као неправедну и нељубазну особу. Сестра је била љута на њу и хтела је да напусти посао. Старешина ју је саветовао да не чини ништа на брзину. Запазио је да је сестрина љутита реакција на лоше поступање њене шефице само погоршала ситуацију (Титу 3:1-3). Скренуо јој је пажњу на то да, чак и ако нађе други посао, треба да научи да другачије реагује на нељубазност других. Подстакао ју је да поступа у складу са Исусовим учењем и да се према шефици опходи онако како би желела да се неко опходи према њој. (Прочитати Луку 6:31.) Сестра је рекла да ће покушати. До чега је то довело? После извесног времена, шефица је постала љубазнија и чак је похвалила сестру за њен рад.

12. Због чега несугласице међу хришћанима могу посебно заболети?

¹² Вероватно нас не изненађује када се такви проблеми појаве с неким ко није у хришћанској скупштини. Ми знамо да је живот у Сатанином свету често пун неправде и да је потребна борба да се не разбеснимо због поступака злих људи (Пс. 37:1-11; Проп. 8:12, 13; 12:13, 14). Међутим, када искрсне проблем између нас и неког суверника, бол је много дубљи. Једна сестра се присећа: „Када сам прихватила истину, најтеже ми је било да се помирим с чињеницом да Јеховине слуге нису савршене.“ Дошли смо из хладног,  безосећајног света, очекујући да ће сви у скупштини међусобно показивати љубазност и обзирност. Ако неки суверник, посебно неко ко има одговорности у скупштини, поступи непромишљено или нехришћански, то нас може повредити или наљутити. Можда се тада питамо: ’Како се тако нешто могло десити у Јеховином народу?‘ Међутим, такве ствари су се у данима апостола дешавале чак и међу помазаним хришћанима (Гал. 2:11-14; 5:15; Јак. 3:14, 15). Како треба да реагујемо ако нас неко повреди или наљути?

13. Зашто и како треба да решавамо несугласице?

¹³ „Увидела сам да је добро да се молим за особу која ме је повредила“, рекла је сестра коју смо малопре поменули. „То увек помаже.“ Као што смо већ видели, Исус нас је поучио да се молимо за оне који нас прогоне (Мат. 5:44). Колико више треба да се молимо за нашу духовну браћу и сестре! Баш као што један отац жели да се његова деца воле, тако Јехова жели да се његове слуге на земљи лепо слажу. Ми се радујемо времену када ћемо заувек живети заједно у миру и срећи, а Јехова нас поучава да то већ сада чинимо. Он жели да сарађујемо једни с другима док обављамо његово велико дело. Зато решавајмо проблеме или једноставно ’пређимо преко преступа‘ и останимо уједињени. (Прочитати Пословице 19:11.) Када настане неки проблем, не треба да се удаљимо од своје браће већ да помогнемо једни другима да останемо међу Божјим народом, сигурни у окриљу Јеховиних ’вечних руку‘ (Пон. зак. 33:27).

Благост према свима доноси лепе резултате

14. Како се можемо одупрети Сатаниним настојањима да унесе раздор међу нас?

¹⁴ Да би нас спречили да ширимо добру вест, Сатана и демони непрестано покушавају да наруше срећу у породицама и скупштинама. Они настоје да унесу раздор,  знајући да су унутрашње поделе погубне (Мат. 12:25). Да бисмо се одупрли њиховом злом утицају, добро је да послушамо Павлов савет: „Господов роб не сме да се свађа, него треба да буде благ према свима“ (2. Тим. 2:24). Имај на уму да се не боримо „против крви и тела, него против... злих духовних сила“. Да бисмо успели у тој борби, неопходно је да користимо духовну ратну опрему, у коју спада и ’спремност да проповедамо добру вест мира‘ (Еф. 6:12-18).

15. Како треба да реагујемо на нападе противника?

¹⁵ Јеховини непријатељи покрећу злобне нападе на његов мирољубив народ. Неки од њих физички насрћу на Јеховине сведоке. Други нас клевећу у штампи или на судовима. Исус је рекао својим ученицима да могу очекивати прогонство (Мат. 5:11, 12). Како треба да реагујемо на то? Ни речима ни делима никада немојмо ’враћати зло за зло‘ (Римљ. 12:17; Прочитати 1. Петрову 3:16).

16, 17. С којом се непријатном ситуацијом суочила једна скупштина?

¹⁶ Без обзира на смицалице које Ђаво користи против нас, ми можемо дати лепо сведочанство тако што ’надвладавамо зло добрим‘. Примера ради, скупштина на једном острву у Тихом океану изнајмила је салу за Спомен-свечаност. Када је тамошње свештенство сазнало за то, позвало је вернике да у време одржавања Спомен-свечаности дођу у ту салу на црквену службу. Међутим, шеф полиције је наредио свештеницима да на време ослободе салу како би Јеховини сведоци могли да је користе. Упркос томе, када је требало да то учине, сала је била пуна људи и црквена служба је почела.

¹⁷ Док се полиција спремала да силом испразни салу, председник цркве је пришао једном нашем старешини и упитао га: „Да ли сте планирали нешто посебно за вечерас?“ Када му је брат рекао за прославу Спомен-свечаности, тај човек је одговорио: „О, нисам знао!“ На то је један полицајац узвикнуо: „Али рекли смо вам јутрос!“ Председник цркве се окренуо према старешини и препредено се смешећи рекао: „Шта ћете сада да радите? Сала је пуна људи. Хоћете ли затражити од полиције да нас избаци напоље?“ Он је лукаво манипулисао ситуацијом с намером да браћу представи као прогонитеље! Како су Сведоци реаговали?

18. Како су браћа поступила у напетој ситуацији и шта се тиме постигло?

¹⁸ Сведоци су предложили да црква одржи получасовну службу, после које би започела Спомен-свечаност. Црквена служба је трајала дуже, али браћа су ипак одржала Спомен-свечаност након што су се чланови цркве разишли. Сутрадан је влада покренула званичну истрагу. Формиран је одбор који је испитао све чињенице и затим наложио цркви да саопшти јавности да проблеме нису проузроковали Сведоци већ председник цркве. Одбор је такође захвалио Јеховиним сведоцима што су показали стрпљење у тој непријатној ситуацији. Наша браћа су настојала да буду „у миру са свим људима“ и њихов труд је уродио плодом.

19. Шта још доприноси миру с другима?

¹⁹ Још један важан фактор који доприноси миру с другима јесте љубазност. У следећем чланку ће бити речи о томе шта значи показивати љубазност у разговору и како нам то може постати навика.

[Фуснота]

Можеш ли објаснити?

• Зашто су данас многи људи гневни?

• Који библијски примери показују шта се дешава када савладамо гнев, а шта када то не учинимо?

• Како треба да реагујемо ако нас неки сухришћанин повреди?

• Како треба да реагујемо на нападе противника?

[Питања за разматрање]

[Слика на 16. страни]

Симеон и Левије по повратку кући након гневне освете

[Слике на 18. страни]

Показивањем доброте можемо ублажити став других