Питања читалаца

Зашто је Исус жени која је била позната као грешница могао рећи да су јој греси опроштени? (Лука 7:37, 48)

Док је Исус био за столом у кући фарисеја који се звао Симон, једна жена се ’сместила иза код његових ногу‘. Она му је својим сузама квасила ноге и брисала их својом косом. Затим их је нежно љубила и мазала их мирисним уљем. Према извештају из јеванђеља, та жена је „у граду била позната као грешница“. Наравно, сви несавршени људи су грешници, међутим, у Светом писму се овај израз обично користи да би се описала особа чији су греси општепознати или коју прати лош глас. Вероватно је та жена била проститутка. Исус је управо таквој жени рекао: „Опроштени су ти греси“ (Лука 7:36-38, 48). Шта је тиме хтео да каже? Како је такво опраштање било могуће, будући да откупна жртва још увек није била принета?

Након што је та жена Исусу опрала ноге и намазала их уљем, али пре него што јој је рекао да су јој греси опроштени, он је дао један пример како би свом домаћину, Симону, објаснио нешто веома важно. Упоредивши грех с дугом и сувише великим да би се могао вратити, Исус је рекао Симону: „Два човека су била дужна неком зајмодавцу. Један му је дуговао петсто денара, а други педесет. Како нису могли да врате дуг, он је спремно опростио обојици. Дакле, који ће га од њих више волети?“ Симон му је одговорио: „Вероватно онај коме је опростио више.“ Исус му је на то рекао: „Исправно си просудио“ (Лука 7:41-43). Сви ми Богу дугујемо послушност и зато када га не слушамо и грешимо ми у ствари пропуштамо да му дамо оно што смо му дужни. Тако увећавамо свој дуг. Међутим, Јехова је попут зајмодавца који је вољан да опрости дугове. Из тог разлога је Исус подстакао своје следбенике да се овако моле Богу: „Опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим“ (Мат. 6:12). У Луки 11:4 ти дугови се поистовећују са гресима.

По ком основу је Бог у прошлости опраштао грехе људима? Његова савршена правда захтева смртну казну за грех. Тако је Адам свој грех платио животом. Међутим, према Закону који је Бог дао Израелском народу, грешнику би греси могли бити опроштени на основу животињске жртве коју би принео Јехови. Апостол Павле је записао: „По Закону се скоро све чисти крвљу и без проливања крви нема опроштења“ (Јевр. 9:22). Израелци нису знали ни за један други начин на који би могли добити опроштење од Бога. Зато уопште не чуди што су присутни замерили Исусу због онога што је рекао жени која је била позната као грешница. Они који су били за столом са Исусом помислили су у себи: „Ко је овај да и грехе опрашта?“ (Лука 7:49). На основу чега су онда велики греси ове жене могли бити опроштени?

Прво пророчанство које је изговорено након што се први људски пар побунио открива Јеховину намеру да подигне ’Потомка‘ ког ће Сатана и његово ’потомство‘ ранити у пету (Пост. 3:15). То се испунило када су Божји непријатељи убили Исуса (Гал. 3:13, 16). Христова проливена крв служи као откупна цена која човечанство ослобађа од греха и смрти. Будући да Јехову ништа не може спречити да испуни своју намеру, с његовог становишта откупнина је већ била плаћена чим су биле изговорене речи које се налазе у Постанку 3:15. Тако је могао опраштати онима који су исказивали веру у његова обећања.

 Јехова је многе особе из претхришћанског доба сматрао праведнима. Међу њима су били Енох, Ноје, Аврахам, Рава и Јов. Пошто су имали јаку веру, они су жељно ишчекивали испуњење Божјих обећања. „Аврахам је веровао Јехови“, написао је ученик Јаков, „и он га је због тога сматрао праведним.“ А за Раву је рекао: „Зар није и блудница Рава исто тако због дела била проглашена праведном?“ (Јак. 2:21-25).

Давид, краљ древног Израела, починио је неколико озбиљних греха, али је имао јаку веру у истинитог Бога и сваки пут се искрено покајао. Сем тога, у Светом писму пише: „[Исуса] је Бог поставио као жртву којом је помирио са собом оне који верују у Христову крв. Учинио је то како би показао своју праведност, јер је у својој уздржљивости опраштао грехе почињене у прошлости. Хтео је да покаже своју праведност у садашње време — да буде праведан и онда кад проглашава праведним онога ко верује у Исуса“ (Римљ. 3:25, 26). На основу Исусове откупне жртве која је тек требало да буде принета, Јехова је Давиду могао опростити грехе, а да при том не погази своја праведна мерила.

Очигледно је да је жена која је Исусу намазала ноге уљем била у сличној ситуацији. Она је живела неморално, али се покајала. Увидела је да јој је потребан откуп од греха и својим делима је показала да цени особу преко које ће Јехова то омогућити. Премда откупнина тада још увек није била плаћена, та жртва је била толико извесна да се њена вредност већ могла применити на особе попут ове жене. Зато јој је Исус рекао: „Опроштени су ти греси.“

Овај извештај јасно показује да Исус није избегавао грешнике. Он им је помагао. Штавише, Јехова је вољан да опрости грешницима који се кају. За нас несавршене људе то је дивно и утешно сазнање.

[Слика на 7. страни]

Они су били убројани у праведнике