„Ко је упознао Јеховин ум?“
„Ко је упознао Јеховин ум?“
„’Ко је упознао Јеховин ум, да би га нечем поучио?‘ А ми имамо Христов ум“ (1. КОР. 2:16)
1, 2. (а) Шта је неким људима тешко? (б) Шта не смемо заборавити што се тиче нашег и Јеховиног начина размишљања?
ДА ЛИ ти је некада било тешко да разумеш како нека друга особа размишља? Можда си недавно упловио у брачне воде и сматраш да једноставно не можеш потпуно разумети како твој брачни друг размишља. Заиста се може рећи да мушкарци и жене размишљају другачије, па чак и своја осећања изражавају на другачији начин. У неким културама мушкарци и жене чак говоре различитим дијалектима истог језика. Сем тога, свака култура и језик се одликују карактеристичним начином размишљања и понашања. Међутим, што више упознајеш друге, то имаш више прилика да разумеш њихов начин размишљања.
2 Зато не треба да нас чуди што се наш начин размишљања веома разликује од Јеховиног. Јехова је преко пророка Исаије рекао Израелцима: „Ваше мисли нису моје мисли, и моји путеви нису ваши путеви.“ Затим је следећим поређењем истакао ту чињеницу: „Колико су небеса виша од земље, толико су и моји путеви виши од ваших путева и моје мисли од ваших мисли“ (Ис. 55:8, 9).
3. На која два начина можемо постати ’блиски с Јеховом‘?
3 Међутим, да ли то значи да не треба ни да покушавамо да разумемо како Јехова размишља? Не. Иако никада нећемо потпуно разумети све Јеховине мисли, Библија нас подстиче да будемо ’блиски с Јеховом‘. (Прочитати Псалам 25:14 и Пословице 3:32.) Први начин да се приближимо Јехови јесте да обратимо пажњу на његова дела која су забележена у његовој Речи, Библији (Пс. 28:5). Други начин јесте да упознамо „Христов ум“ јер је Христ „слика невидљивог Бога“ (1. Кор. 2:16; Кол. 1:15). Ако издвајамо време да проучавамо библијске извештаје и да размишљамо о њима почећемо да схватамо какав је Јехова и како размишља.
Чувај се једне лоше склоности
4, 5. (а) Које се лоше склоности морамо чувати? Објасни. (б) На који погрешан начин су Израелци размишљали?
4 Док размишљамо о ономе што Јехова чини морамо се чувати склоности да Бога просуђујемо по људским мерилима. На ту склоност алудирају Јеховине речи забележене у Псалму 50:21: „Мислио си да ћу бити као ти.“ Један изучавалац Библије је још пре 175 година рекао: „Људи су склони томе да просуђују Бога по сопственим мерилима и да сматрају да њега ограничавају исти закони које људи морају поштовати.“
5 Морамо пазити да своје гледиште о Јехови не обликујемо на основу сопствених мерила и жеља. Зашто је то важно? Док проучавамо Свето писмо, неки Јеховини поступци нам можда не изгледају баш праведно јер их посматрамо из нашег угла, а ми смо несавршени људи који не знају све чињенице. Израелци старог доба су упали у замку таквог размишљања и извукли су погрешан закључак што се тиче начина на који је Јехова поступао с њима. Запазимо шта им је Јехова рекао: „Ви ћете рећи: ’Јеховин пут није праведан.‘ Чуј ме, молим те, доме Израелов. Мој пут да није праведан? Нису ли ваши путеви неправедни?“ (Језек. 18:25).
6. Коју је лекцију Јов научио и коју поуку из тога можемо извући?
6 Ако смо свесни чињенице да много тога не знамо и да понекад размишљамо на потпуно погрешан начин, нећемо упасти у замку да просуђујемо Јехову према сопственим мерилима. Јов је морао да научи ту лекцију. Он је током свог страдања био очајан и постао је донекле егоцентричан. Изгубио је из вида неке важније ствари. Али Јехова му је с љубављу помогао да прошири своје видике. Поставивши му више од 70 питања, при чему Јов ни на једно није знао да одговори, Јехова је нагласио чињеницу да Јов много тога не зна. Јов је показао понизност и исправио своје гледиште. (Прочитати Јова 42:1-6.)
Како да стекнемо „Христов ум“
7. Зашто нам анализирање Исусових поступака помаже да схватимо како Јехова размишља?
7 Исус је савршено опонашао свог Оца у свему што је говорио и радио (Јов. 14:9). Према томе, анализирање Исусових поступака помаже нам да схватимо како Јехова размишља (Римљ. 15:5; Фил. 2:5). Зато погледајмо поближе два извештаја из јеванђеља.
8, 9. Према речима из Јована 6:1-5, која ситуација је навела Исуса да Филипу постави питање и зашто је то учинио?
8 Замисли следећу сцену. Било је то пре Пасхе 32. н. е. Исусови апостоли су се управо вратили из Галилеје где су проповедали. Пошто су били уморни, Исус их је повео на једно осамљено место на североисточној обали Галилејског мора. Међутим, хиљаде људи су пошле за њима. Након што је Исус излечио то мноштво људи и поучавао их много чему, настао је један проблем. Како ће сви ти људи набавити храну на том изолованом месту? Зато је Исус упитао Филипа који је био из тог краја: „Где да купимо хлеб да ови једу?“ (Јов. 6:1-5).
9 Зашто му је Исус поставио то питање? Да ли се премишљао шта да уради? Није. О чему је заправо размишљао? Апостол Јован, који је такође био тамо, каже: „То је рекао да би га искушао, јер је знао шта ће учинити“ (Јов. 6:6). Исус је хтео да види колико су његови ученици напредовали у духовном погледу. Поставивши то питање навео их је на размишљање и пружио им прилику да изразе веру у оно што би он могао учинити. Али они су пропустили ту прилику и показали да нису свесни колику моћ он има. (Прочитати Јована 6:7-9.) Исус им је затим показао да може учинити нешто што нису могли ни да замисле. Учинио је чудо и нахранио хиљаде гладних људи (Јов. 6:10-13).
10-12. (а) Из ког разлога можда Исус није одмах учинио оно што га је Гркиња молила? Објасни. (б) О чему ће бити речи у наставку чланка?
10 Овај извештај нам може помоћи да схватимо како је Исус размишљао у једној другој прилици. Убрзо након што је нахранио ту велику групу људи, Исус и апостоли су кренули на север, ван граница Израела, у околину Тира и Сидона. Тамо су срели једну Гркињу која је преклињала Исуса да јој излечи ћеркицу. Исус се испрва није обазирао на ту жену. Али пошто је она била упорна, Исус јој је рекао: „Пусти да се прво насите деца, јер није у реду да се од деце узме хлеб и да се баци кучићима“ (Мар. 7:24-27; Мат. 15:21-26).
11 Зашто Исус није одмах хтео да помогне овој жени? Да ли ју је искушавао, као што је искушавао Филипа, да види како ће реаговати, пружајући јој прилику да покаже своју веру? Тон његовог гласа, иако га писани текст не открива, није обесхрабрио ту жену. Хебрејска реч преведена као „кучићи“ коју је Исус употребио у овом поређењу није била увредљива. Исус је вероватно поступио попут родитеља који намерава да испуни жељу свог детета, али не жели да то одмах покаже како би видео да ли дете заиста жели то што тражи. Било како било, када је та жена изразила своју веру Исус је спремно учинио оно што га је молила. (Прочитати Марка 7:28-30.)
12 Ова два извештаја из јеванђеља су драгоцена јер на основу њих стичемо увид у „Христов ум“. Погледајмо сада како нам ови извештаји помажу да боље разумемо Јеховин начин размишљања.
Како је Јехова поступао са Мојсијем
13. У ком погледу нам може помоћи то што стичемо увид у Исусов начин размишљања?
13 Кад стекнемо увид у Исусов начин размишљања разумећемо делове из Писма које је можда тешко схватити. На пример, погледајмо шта је Јехова рекао Мојсију када су Израелци направили златно теле ком су се клањали. Бог је рекао: „Погледао сам на тај народ и видим да је то непокоран народ. Пусти ме сада да гнев мој плане на њих и да их истребим, а од тебе ћу начинити велик народ“ (Изл. 32:9, 10).
14. Како је Мојсије реаговао на Јеховине речи?
14 У извештају се даље каже: „Мојсије је настојао да умилостиви лице Јехове, свог Бога, говорећи: ’Јехова, зашто да се жестоко разгневиш на свој народ који си извео из египатске земље великом силом и снажном руком? Зашто да Египћани кажу: „Са злом намером их је извео да их побије по горама и да их истреби с лица земље“? Одврати се од свог жестоког гнева и нека ти буде жао да нанесеш зло свом народу. Сети се Аврахама, Исака и Израела, својих слугу, којима си се собом заклео кад си им рекао: „Умножићу ваше потомство да га буде попут звезда на небесима, и сву ову земљу за коју сам говорио даћу вашем потомству као трајан посед.“‘ И Јехова је зажалио што је рекао да ће нанети зло свом народу“ (Изл. 32:11-14). *
15, 16. (а) Коју је прилику Мојсије имао на основу онога што је Јехова рекао? (б) У ком смислу је Јехова „зажалио“?
15 Да ли је заиста било потребно да Мојсије исправи Јеховин начин размишљања? Наравно да није! Премда је Јехова рекао шта намерава да учини, то није била његова коначна одлука. Јехова је заправо искушавао Мојсија, као што је то Исус касније учинио с Филипом и Гркињом. Мојсије је имао прилику да изрази своје гледиште. * Јехова је поставио Мојсија за посредника између Израелаца и њега, и Јехова је поштовао ту Мојсијеву улогу. Како ће Мојсије реаговати у тој стресној ситуацији? Да ли ће искористити ту прилику да подржи Јехову у намери да заборави на Израелце и да од његових потомака створи моћан народ?
16 Мојсијев одговор открива његову веру и поуздање у Јеховину правду. Његова реакција показује да није мислио на себе, већ на Јеховино име. Није желео да то име буде осрамоћено. Мојсије је тако показао да схвата „Јеховин ум“, то јест његов начин размишљања у тој ситуацији (1. Кор. 2:16). Какав је био исход? Пошто Јехова није био чврсто решио шта ће учинити, надахнути извештај каже да је „зажалио“ због онога што је рекао. На изворном хебрејском језику тај израз може једноставно значити да Јехова није учинио оно што је намеравао, то јест није нанео невољу целом народу.
Како је Јехова поступао са Аврахамом
17. У којој ситуацији је Јехова био веома стрпљив са Аврахамом?
17 Још један пример показује да Јехова својим слугама пружа могућност да изразе своју веру и поуздање. То је ситуација у којој је Аврахам тражио нешто од Јехове у вези са Содомом. Према том извештају Јехова је показао велико стрпљење дозволивши Аврахаму да му више пута постави питања о Содому. У једном тренутку Аврахам је са жаром рекао: „Ти никада не би тако поступио и погубио праведника заједно са злим, тако да се праведном деси исто што и злом! Ти то никада не би учинио! Зар Судија целе земље неће чинити оно што је право?“ (Пост. 18:22-33).
18. Шта можемо научити на основу тога како се Јехова опходио са Аврахамом?
18 Шта на основу овог извештаја можемо сазнати о Јеховином начину размишљања? Да ли је Јехови било потребно да Аврахам резонује с њим како би донео исправну одлуку? Не. Наравно, Јехова је одмах могао да каже зашто је тако одлучио. Али захваљујући тим питањима Јехова је Аврахаму дао времена да прихвати ту одлуку и да разуме његов начин размишљања. То је Аврахаму омогућило и да разуме колико је Јехова саосећајан и праведан. Јехова је заиста поступао са Аврахамом као с пријатељем (Ис. 41:8; Јак. 2:23).
Поуке за нас
19. У чему се можемо угледати на Јова?
19 Шта смо научили о ’Јеховином уму‘? Морамо дозволити Божјој Речи да нам помогне да исправно разумемо Јеховин начин размишљања. Јехову никада не треба да просуђујемо на основу сопствених мерила и сопственог начина размишљања. Јов је рекао: „[Бог] није човек као ја, да могу да му одговорим и да с њим на суд идем“ (Јов 9:32). Када и ми, попут Јова, будемо почели да схватамо Јеховин начин размишљања, бићемо подстакнути да кажемо: „Ето, то су само обриси дела његових, о њему тек слаби шапат чујемо! А ко ће разумети грмљавину силе његове?“ (Јов 26:14).
20. Шта треба да радимо ако у Светом писму наиђемо на одломке које није лако разумети?
20 Шта треба да радимо ако читајући Свето писмо наиђемо на неке одломке које није лако разумети, нарочито у вези с тим како Јехова размишља? Ако и након истраживања још увек немамо јасан одговор, то можемо сматрати испитом нашег поуздања у Јехову. Немојмо заборавити да нам понекад неке изјаве пружају прилику да покажемо да смо заиста уверени у то да је све што Јехова ради у складу с његовим особинама. Понизно признајмо да не разумемо све што он ради (Проп. 11:5). Тада ћемо се сложити са следећим речима апостола Павла: „О дубино богатства, мудрости и знања Божјег! Како су неистраживи његови судови и недокучиви његови путеви! Јер ’ко је упознао Јеховин ум, ко је његов саветник‘? Или: ’Ко му је први нешто дао, па да треба да му врати?‘ Јер све је од њега и преко њега и за њега. Њему нека је слава у сву вечност. Амин“ (Римљ. 11:33-36).
[Фусноте]
^ Сличан извештај се налази у Бројевима 14:11-20.
^ Према неким изучаваоцима, хебрејски идиом преведен изразом „пусти ме“ у Изласку 32:10 може се схватити као позив, то јест предлог којим се Мојсију дозвољава да посредује, то јест да ’стане у расцеп‘, између Јехове и Израелског народа (Пс. 106:23; Језек. 22:30, фуснота). У сваком случају, Мојсије се очигледно осећао слободним да Јехови отворено изнесе своје мишљење.
Да ли се сећаш?
• Шта ће нам помоћи да не просуђујемо Јехову по сопственим мерилима?
• Како нам то што схватамо зашто је Исус поступио на одређени начин може помоћи да будемо ’блиски с Јеховом‘?
• Шта можемо научити на основу Јеховиних разговора са Мојсијем и Аврахамом?
[Питања за разматрање]
[Слике на 5. страни]
Шта можемо научити о Јеховином начину размишљања на основу тога како је поступао са Мојсијем и Аврахамом?