Пређи на садржај

Пређи на садржај

Оправдани разлози или изговори?

Оправдани разлози или изговори?

Оправдани разлози или изговори?

„ЖЕНА коју си ми дао да буде уз мене, она ми је дала плод с дрвета па сам га јео“, рекао је човек. „Змија ме је преварила па сам јела“, одговорила је жена. Ове речи, које су наши прародитељи Адам и Ева упутили Богу, означиле су почетак вековне људске склоности ка тражењу оправдања (Пост. 3:12, 13).

Због њихове намерне непослушности, Јехова је Адаму и Еви изрекао пресуду која јасно показује да није сматрао оправданим разлоге које су изнели (Пост. 3:16-19). Да ли зато треба да закључимо да Јехова не прихвата ниједно оправдање? Или нека од њих уважава? Ако је тако, како можемо направити разлику између оправданих разлога и изговора? Да бисмо одговорили на то питање, осмотримо најпре како се дефинише оправдање.

Оправдање је разлог који се наводи да би се објаснило зашто је нешто урађено, није урађено или неће бити урађено. То може бити прихватљиво објашњење за неки пропуст или искрено извињење које пружа темељ за благ суд или опроштај. Међутим, као што се показало у случају Адама и Еве, оправдање може бити само изговор, измишљени разлог који се наводи да би се прикрила истина. Пошто су многа оправдања управо те природе, на њих се обично гледа с неповерењем.

Наравно, када се ради о нашој служби Богу, нипошто не желимо да тражимо изговоре. Морамо бити пажљиви да не бисмо „сами себе заваравали“ (Јак. 1:22). Осмотримо зато неке библијске примере и начела који ће нам помоћи да ’испитујемо шта је угодно Господу‘ (Еф. 5:10).

Шта Бог очекује од нас

У Божјој Речи налазимо конкретне заповести које као Јеховин народ треба да послушамо. Примера ради, Христова заповест „идите и стварајте ученике од људи из свих народа“, још увек се односи на све праве Христове следбенике (Мат. 28:19, 20). Њено извршавање је толико важно да је апостол Павле рекао: „Тешко мени ако не објављујем добру вест!“ (1. Кор. 9:16).

Па ипак, неки који већ дуже време проучавају Библију с нама још увек се устручавају да проповедају добру вест о Божјем Краљевству (Мат. 24:14). Други су раније ишли у службу проповедања али то више не чине. Које разлоге понекад износе они који не учествују у служби? Како је Јехова реаговао када су неки у прошлости оклевали да послушају његове конкретне заповести?

Оправдања која Богу нису прихватљива

„То је и сувише тешко.“ Некима, нарочито онима који су по природи бојажљиви и несигурни, учествовање у служби проповедања може деловати и сувише тешко. Међутим, осмотримо шта можемо научити из Јониног примера. Он је добио задатак који је сматрао изузетно тешким — Јехова му је рекао да оде у Ниниву и објављује предстојеће уништење тог града. Није тешко разумети зашто је Јони овај задатак изгледао застрашујуће. Нинива је била престоница Асирије, а Асирци су били познати по великој суровости. Јона се можда питао: ’Како ће ти људи реаговати? Шта ће ми урадити?‘ Убрзо је побегао. Међутим, Јехова није прихватио Јонино оправдање већ га је поново послао да проповеда Нинивљанима. Овог пута је Јона храбро извршио свој задатак и Јехова је благословио исход (Јона 1:1-3; 3:3, 4, 10).

Уколико сматраш да ти је и сувише тешко да проповедаш добру вест, сети се да је ’Богу све могуће‘ (Мар. 10:27). Буди уверен да ће те Јехова ојачати уколико га усрдно молиш за помоћ и да ће те благословити јер се трудиш да скупиш храброст како би извршио своју службу (Лука 11:9-13).

„Немам жељу.“ Шта можеш предузети ако ти недостаје искрена жеља да учествујеш у хришћанској служби? Имај на уму да Јехова може утицати на тебе и твоје жеље. Павле је рекао: „Бог, зато што то хоће, делује у вама да бисте и желели и поступали“ (Фил. 2:13). Према томе, можеш молити Јехову да у теби пробуди жељу да вршиш његову вољу. Краљ Давид је то учинио. Он је усрдно молио Јехову: „Дај ми срце неподељено“ (Пс. 86:11). И ти попут њега можеш усрдно молити Јехову да у теби распламса жељу да чиниш оно што му је угодно.

Додуше, када смо уморни или обесхрабрени, понекад морамо да натерамо себе да одемо у службу или на састанак у Дворани Краљевства. Ако се то дешава, треба ли да закључимо да не волимо Јехову искрено? Нипошто. Верне Божје слуге из прошлих времена такође су морале снажно да се напрежу како би вршиле Божју вољу. На пример, Павле је рекао: „Бијем своје тело“, чиме је указао на велики труд који је улагао да би био послушан Божјим заповестима (1. Кор. 9:26, 27). Чак и ако приморавамо себе да учествујемо у служби, можемо бити уверени да ће нас Јехова благословити. Зашто? Зато што то чинимо са исправним мотивом — из љубави према њему. На тај начин оповргавамо Сатанину тврдњу да ће се људи одрећи Бога уколико се суоче са искушењима (Јов 2:4).

„Имам превише обавеза.“ Уколико не идеш у службу јер сматраш да си презаузет, веома је важно да преиспиташ своје приоритете. Исус је рекао: „Тражите најпре краљевство“ (Мат. 6:33). Да би поступао према том начелу, можда је потребно да поједноставиш живот или да део времена које користиш за разоноду посветиш служби. Наравно, разонода и друга лична интересовања имају своје место у животу, али нису оправдан разлог за занемаривање службе проповедања. У животу Божјег слуге на првом месту је подупирање Божјег Краљевства.

„Нисам довољно вешт.“ Можда мислиш да ниси дорастао задатку да проповедаш добру вест. Неке верне Јеховине слуге из древног доба мислиле су да нису довољно веште да би испуниле одговорности које им је Јехова поверио. Један од њих је Мојсије. Када је добио задатак од Јехове, Мојсије је рекао: „Опрости, Јехова, али ја нисам речит човек, никада то нисам био, а нисам ни сада откако говориш свом слузи, јер сам спорих уста и спора језика.“ Иако га је Јехова уверавао да ће бити уз њега, Мојсије је одговорио: „Опрости, Јехова, али молим те пошаљи неког другог“ (Изл. 4:10-13). Како је Јехова реаговао на то?

Јехова није ослободио Мојсија одговорности за извршење тог задатка већ је опуномоћио Арона да му помаже у томе (Изл. 4:14-17). Надаље, у годинама које су уследиле, Јехова је био уз Мојсија и пружао му све што је било потребно да успешно испуни задужења која му је давао. И ти данас можеш бити уверен да ће Јехова подстаћи зреле сувернике да ти помогну у служби. Изнад свега, Божја Реч нам пружа гаранцију да ће нас Јехова оспособити за дело које нам је поверио (2. Кор. 3:5; видети оквир  „Најсрећније године у животу“).

„Неко ме је увредио.“ Неки су престали да иду у службу или на скупштинске састанке јер су увређени. Они сматрају да ће Јехова то сигурно уважити као разлог за прекидање учешћа у хришћанским активностима. Премда је разумљиво што смо узнемирени када нас неко повреди, да ли је то оправдан разлог да не сарађујемо са скупштином? Павле и његов суверник Варнава су вероватно били повређени након што је због једне несугласице дошло до „жестоке свађе“ међу њима (Дела 15:39). Али, да ли су њих двојица због тога престали да учествују у служби? Ни у ком случају!

Слично томе, када те неки суверник повреди, сети се да твој непријатељ није несавршен брат већ Сатана, који жели да те прождере. Међутим, Ђаво неће успети ако му се ’одупреш, чврст у вери‘ (1. Петр. 5:8, 9; Гал. 5:15). Ако имаш такву веру, неће те надвладати разочарање (Римљ. 9:33).

Када нас околности спутавају

Примери које смо навели јасно показују да не постоји оправдан библијски разлог за неиспуњавање Јеховиних конкретних заповести, међу којима је и задатак да проповедамо добру вест. Па ипак, можда имамо оправдане разлоге што у већој мери не учествујемо у служби. Друге библијске одговорности могу ограничити време које издвајамо за службу проповедања. Осим тога, може се десити да смо толико исцрпљени или болесни да у служби за Јехову не можемо да учинимо онолико колико бисмо желели. Међутим, Божја Реч нас уверава да Јехова види нашу искрену жељу и узима у обзир наша ограничења (Пс. 103:14; 2. Кор. 8:12).

Према томе, треба да пазимо да у овом погледу не судимо престрого ни себи ни другима. Апостол Павле је написао: „Ко си ти да осуђујеш туђег слугу? Његов господар одлучује да ли ће он стајати или пасти“ (Римљ. 14:4). Уместо да поредимо своје околности са околностима других, треба да имамо на уму да ће свако „положити Богу рачун за себе“ (Римљ. 14:12; Гал. 6:4, 5). Када у молитви износимо Јехови неко оправдање, нека то свако од нас чини ’чисте савести‘ (Јевр. 13:18).

Зашто нам служење Јехови доноси радост

Сви ми можемо да служимо Јехови радосног срца јер је оно што он тражи — какве год биле наше околности — увек разумно и достижно. Зашто то можемо рећи?

Божја Реч каже: „Не ускрати добра онима којима је потребно, кад руком својом то можеш учинити“ (Посл. 3:27). Шта овај стих открива о Божјим очекивањима? Јехова не тражи од тебе да се упињеш да би постизао исто колико и други већ да му служиш у складу са оним што ’својом руком можеш учинити‘. Без обзира на то да ли имамо мало или много снаге, свако од нас може служити Јехови целом душом (Лука 10:27; Кол. 3:23).

[Оквир/Слика на 14. страни]

 „Најсрећније године у животу“

Чак и ако имамо озбиљне физичке или емоционалне тегобе, не треба одмах да закључимо да због тога не можемо дати све од себе у служби. То потврђује пример Ернеста, Сведока из Канаде.

Ернест је имао говорну ману и био је веома стидљив. Радио је на грађевини, али је након једне озбиљне повреде леђа морао да прекине с тим послом. Премда више није био способан за рад, нове околности су му омогућиле да проводи више времена у служби. Када су на састанцима објавитељи подстицани да служе као помоћни пионири, у њему се јавила жарка жеља да и он буде пионир. Међутим, мислио је да му то неће поћи за руком.

Да би се уверио да је то изнад његових могућности, предао је молбу за помоћну пионирску службу током једног месеца. На своје изненађење, успео је да испуни захтев у сатима. Затим је помислио: ’Ово сигурно не бих могао да поновим.‘ Желео је да то провери, па је по други пут предао молбу — и опет је успео да испуни службу.

Након што је годину дана служио као помоћни пионир, Ернест је рекао: „Сигуран сам да никад не бих могао да будем општи пионир.“ Да би то доказао, предао је молбу за општу пионирску службу. Изненадио се када је успешно завршио своју прву годину у том виду службе. Одлучио је да настави и радосно је служио као општи пионир две године, све док није преминуо услед компликација због раније повреде. Међутим, пре него што је умро, често је са сузама у очима говорио својим посетиоцима: „Године које сам провео служећи Јехови као пионир биле су ми најсрећније године у животу.“

[Слика на 13. страни]

Ми можемо савладати сваку препреку која нас спречава да учествујемо у служби

[Слика на 15. страни]

Јехова се радује када му служимо целом душом, чинећи све што је у нашим околностима могуће