Тражите најпре „Божју праведност“

„Тражите најпре краљевство и Божју праведност, а све ће вам се ово додати“ (МАТ. 6:33)

1, 2. Шта је Божја праведност и на чему се заснива?

 „ТРАЖИТЕ најпре краљевство“ (Мат. 6:33). Јеховини сведоци добро знају овај савет који је Исус Христ дао у Проповеди на гори. Ми се трудимо да на свим подручјима свог живота покажемо да ценимо Божје Краљевство и да желимо да му будемо одани. Али не смемо заборавити ни оно што стоји у наставку тог стиха, наиме „Божју праведност“. Шта је Божја праведност и шта значи најпре је тражити?

² Божја праведност је праведност која се заснива на његовим личним мерилима и вредностима. Јехова као Створитељ има право да поставља мерила за то шта је добро, а шта зло, шта је исправно, а шта неисправно (Откр. 4:11). Међутим, Божја праведност не подразумева скуп немилосрдних закона нити бесконачну листу правила и прописа.  Она се заснива на његовој личности коју чине и његове друге главне особине, као што су љубав, мудрост и моћ. Божја праведност је повезана с његовом вољом и намером. Она обухвата оно што Бог очекује од оних који желе да му служе.

3. (а) Шта значи тражити најпре Божју праведност? (б) Зашто се држимо Јеховиних праведних мерила?

³ Шта значи тражити најпре Божју праведност? Једноставно речено, то значи вршити Божју вољу да бисмо му угодили. Ако тражимо Божју праведност то значи да се трудимо да живимо према његовим вредностима и савршеним мерилима, а не према сопственим. (Прочитати Римљанима 12:2.) Добар однос с Јеховом је важан део таквог начина живота. Ми поштујемо његове законе, али не због страха од казне, већ зато што волимо Бога. То нас подстиче да се трудимо да му угодимо држећи се његових мерила, а не сопствених. Ми схватамо да је то исправно и да смо створени да тако поступамо. Попут Исуса Христа, Краља Божјег Краљевства, морамо волети праведност (Јевр. 1:8, 9).

4. Зашто је толико важно тражити Божју праведност?

⁴ Колико је важно тражити Јеховину праведност? Размислимо о следећој чињеници: Суштина испита на коме су се Адам и Ева нашли у еденском врту била је у томе да ли ће прихватити чињеницу да Јехова има право да поставља мерила (Пост. 2:17; 3:5). То што нису признали ово Јеховино право донело је патњу и смрт нама као њиховим потомцима (Римљ. 5:12). С друге стране, Божја Реч каже: „Ко тежи за праведношћу и добротом, налази живот, праведност и част“ (Посл. 21:21). Дакле, ако најпре тражимо Божју праведност бићемо у добрим односима с Јеховом, што ће на крају водити до нашег спасења (Римљ. 3:23, 24).

Опасно је бити самоправичан

5. Које опасности се морамо чувати?

⁵ Када је писао хришћанима у Риму, апостол Павле је скренуо пажњу на то да постоји једна опасност које сви треба да се чувамо ако желимо да најпре тражимо Божју праведност. Говорећи о својим сународницима, Павле је рекао: „Сведочим за њих да се ревно труде да угоде Богу, али не знају тачно шта је његова воља. Јер, пошто не познају Божју праведност, него настоје да успоставе своју, нису се подложили Божјој праведности“ (Римљ. 10:2, 3). Према његовим речима, ти верници нису разумели Божју праведност јер су били и сувише заузети успостављањем сопствене праведности. *

6. Какав став не смемо имати и зашто?

⁶ У ту замку бисмо могли упасти ако бисмо своју службу Богу сматрали неком врстом такмичења, упоређујући се с другима. Такав став би нас лако могао довести до тога да имамо превисоко мишљење о себи. Али ако бисмо тако поступали занемарили бисмо Јеховину праведност (Гал. 6:3, 4). Исправан мотив за добро које чинимо јесте наша љубав према Јехови. Сваки покушај да докажемо своју праведност могао би поништити наше тврдње да волимо Бога. (Прочитати Луку 16:15.)

7. Како је Исус указао на проблем самоправичности?

⁷ Исус је био забринут за оне „који су били уверени у своју праведност, а друге су потцењивали“. Он је указао на проблем самоправичности испричавши  следеће поређење: „Два човека су отишла у храм да се моле. Један је био фарисеј, а други порезник. Фарисеј је стао и овако се молио у себи: ’Боже, хвала ти што нисам као остали људи: изнуђивачи, неправедници, прељубници или као овај порезник. Постим двапут недељно, дајем десетак од свега што стекнем.‘ А порезник, стојећи подаље, није хтео ни очи да подигне према небу, него се ударао у груди, говорећи: ’Боже, буди милостив мени грешнику.‘“ Исус је у закључку рекао: „Кажем вам, овај је отишао кући праведнији од онога. Јер ко се узвисује биће понижен, а ко се понизује биће узвишен“ (Лука 18:9-14).

Опасно је бити „сувише праведан“

8, 9. Шта значи бити „сувише праведан“ и до чега нас то може довести?

⁸ Још једна опасност на коју треба пазити наводи се у Проповеднику 7:16: „Не буди сувише праведан, и не буди превише мудар. Зашто да сам себе упропастиш?“ Библијски писац под Божјим надахнућем у 20. стиху каже зашто треба избегавати такав став: „Јер нема на земљи праведног човека који чини само добро и никад не греши.“ Особа која постане ’сувише праведна‘ поставља сопствена мерила праведности и по њима просуђује друге. Али она не схвата да тиме своја мерила ставља изнад Божјих и тако постаје неправедна пред Богом.

⁹ Ако постанемо ’сувише праведни‘ чак би се могло десити да доводимо у питање начин на који Јехова решава ствари. Међутим, не смемо заборавити да уколико доводимо у питање исправност или праведност Јеховиних одлука ми у ствари наша мерила праведности стављамо изнад Јеховиних. То је као да Јехови судимо на основу сопствених мерила за то шта је исправно, а шта погрешно. Али једино Јехова има право да поставља мерила праведности (Римљ. 14:10).

10. Како би се могло десити да осуђујемо Бога, као што се то десило Јову?

¹⁰ Премда нико од нас не би намерно желео да суди Богу, наша несавршеност нас може навести на то. То нам се лако може десити кад видимо нешто што сматрамо неправедним или кад ми лично доживимо неки проблем. Чак је и Јов који је био веран Богу направио ту грешку. За Јова се прво каже да је био ’беспрекоран и праведан, и да се бојао Бога и клонио зла‘ (Јов 1:1). А онда, кад га је задесио читав низ невоља, сматрао је да то није праведно. То га је навело да за ’душу своју тврди да је праведнија од Бога‘ (Јов 32:1, 2). Јов је морао да исправи такво гледиште. Зато не треба да нас изненади ако се и ми понекад нађемо у сличној ситуацији. Ако се то деси, шта нам може помоћи да исправимо свој начин размишљања?

Не знамо увек све чињенице

11, 12. (а) Чега треба да се сетимо ако сматрамо да нешто није праведно? (б) Зашто би неко могао помислити да Исусово поређење о радницима у винограду описује непоштење?

¹¹ Прво што треба да запамтимо јесте да ми не знамо увек све чињенице. Тако је било и с Јовом. Он није знао да су се  анђели окупили пред Богом на небу и да га је Сатана лажно оптужио (Јов 1:7-12; 2:1-6). Није знао да је његове проблеме заправо проузроковао Сатана. У суштини, не можемо са сигурношћу рећи ни да је Јов знао ко је Сатана! Зато је погрешио када је претпоставио да је Бог проузроковао његове проблеме. Дакле, лако је доћи до погрешног закључка кад не знамо све чињенице.

¹² На пример, размислимо о Исусовом поређењу о радницима у винограду. (Прочитати Матеја 20:8-16.) Овде Исус говори о једном домаћину који је свим радницима исто платио, без обзира на то да ли су радили цео дан или само један сат. Шта ти мислиш о томе? Да ли ти то изгледа праведно? Можда ти је жао радника који су цео дан радили по врућини. Сигурно су заслужили већу плату! На основу тога бисмо могли закључити да је домаћин безобзиран и непоштен. А оно што је рекао радницима који су се жалили чак би могло изгледати као злоупотреба власти. Али да ли знамо све чињенице?

13. Из ког угла бисмо још могли посматрати Исусово поређење о радницима у винограду?

¹³ Погледајмо сада ово поређење из једног другог угла. Домаћин из ове приче је сигурно знао да сви ти људи треба да прехране своју породицу. Ти људи су били надничари, што значи да је њихова породица зависила од новца који би тог дана зарадили. Имајући то на уму, размислимо у каквој су ситуацији били они које је домаћин нашао касније тог дана и који су зато радили само један сат. Можда не би могли да обезбеде храну својој породици с платом коју би добили за само један сат рада, али су ипак били спремни да раде и чекали су цео дан да их неко унајми (Мат. 20:1-7). Није њихова кривица што нису имали прилику да раде цео дан. Нема назнака да су намерно избегавали посао. Замисли да си ти морао тако да чекаш читав дан, знајући да други зависе од онога што ћеш зарадити тог дана. Како би само био захвалан кад би добио неки посао, а колико тек изненађен кад би добио довољно новца да обезбедиш храну својој породици!

14. Коју важну поуку извлачимо из поређења о радницима у винограду?

¹⁴ Хајде да сада поново анализирамо поступке тог домаћина. Он никоме ништа није закинуо. За њега су сви радници били људи који имају право да зараде за живот. Будући да је понуда радне снаге била велика, домаћин је то могао искористити да прође јефтиније. Али он то није урадио. Сви његови радници су се вратили кући с довољно новца да обезбеде храну својој породици. Ако узмемо у обзир те детаље другачије ћемо гледати на његове поступке. То што је урадио било је обзирно и није представљало злоупотребу власти. Шта из тога можемо научити? Ако  узмемо у обзир само неке чињенице лако можемо доћи до погрешног закључка. Ово поређење скреће пажњу на то колико је велика Божја праведност, која се не темељи само на законима и људским заслугама.

Искривљена или непотпуна слика

15. Зашто наша слика о некој ситуацији може бити искривљена или непотпуна?

¹⁵ Други фактор који не смемо изгубити из вида када нешто сматрамо неправедним јесте то да наша слика може бити искривљена или непотпуна. Она може бити искривљена услед несавршености, предрасуда или културе из које потичемо. Може бити и непотпуна због тога што ми не можемо проникнути у нечије мотиве и не знамо шта је заиста у нечијем срцу. То није случај ни са Јеховом ни са Исусом (Посл. 24:12; Мат. 9:4; Лука 5:22).

16, 17. Зашто Јехова није применио свој закон о прељуби када је Давид починио грех с Витсавејом?

¹⁶ Осврнимо се на извештај о Давидовој прељуби с Витсавејом (2. Сам. 11:2-5). Према Мојсијевом Закону, њих двоје су заслужили да буду погубљени (Лев. 20:10; Пон. зак. 22:22). Премда их је Јехова казнио, није применио свој закон. Да ли је Јехова био непоштен? Да ли је био пристран према Давиду и погазио сопствена праведна мерила? Неки сматрају да јесте.

¹⁷ Међутим, Јехова је тај закон о прељуби дао несавршеним судијама које не могу знати шта је у нечијем срцу. Иако нису могли знати све, захваљујући том закону могли су бити доследни у својим пресудама. За разлику од тих судија, Јехова зна шта је у нечијем срцу (Пост. 18:25; 1. Лет. 29:17). Зато не треба да очекујемо да Јехову ограничава закон који је он наменио несавршеним судијама. Ако би га тај закон ограничавао, то би било као да је неко ко одлично види присиљен да носи наочаре за корекцију вида. Јехова је видео шта је у Давидовом и Витсавејином срцу и знао је да се искрено кају. Имајући то у виду, судио им је на милосрдан и обзиран начин.

Наставимо да тражимо Јеховину праведност

18, 19. Шта ће нам помоћи да Јехову никада не просуђујемо по сопственим мерилима праведности?

¹⁸ Дакле, ако понекад видимо нешто што сматрамо неправедним с Јеховине стране, било да је у питању неки библијски извештај или оно што лично доживљавамо, никада немојмо просуђивати Бога по сопственим мерилима праведности. Немојмо заборавити да не знамо увек све чињенице и да наша слика може бити искривљена или непотпуна. Никада немојмо изгубити из вида да „човекова љутња не доноси праведност коју Бог захтева“ (Јак. 1:19, 20). Тако се наше срце никада неће ’љутити на Јехову‘ (Посл. 19:3).

¹⁹ Попут Исуса, увек будимо свесни чињенице да једино Јехова има право да поставља мерила за добро и зло (Мар. 10:17, 18). Трудимо се да ’тачно сазнамо‘ каква су његова мерила (Римљ. 10:2; 2. Тим. 3:7). Ако прихватамо та мерила и свој живот усклађујемо с Јеховином вољом тада показујемо да најпре тражимо „Божју праведност“ (Мат. 6:33).

[Фуснота]

Да ли се сећаш?

• Зашто је важно тражити Јеховину праведност?

• На које две опасности морамо пазити?

• Како да најпре тражимо Божју праведност?

[Питања за разматрање]

[Слика на 9. страни]

Шта можемо научити из Исусовог поређења о два човека која су се молила у храму?

[Слика на 10. страни]

Да ли је било поштено да се раднику који је радио цео дан плати исто као и ономе који је радио само један сат?