Ми ћемо живети беспрекорно!

„Ја ћу живети беспрекорно“ (ПС. 26:11)

1, 2. Шта је Јов рекао о својој беспрекорности и шта о њему сазнајемо из 31. поглавља књиге о Јову?

 У СТАРО доба се за мерење тежине најчешће користила вага с полугом. Та полуга је на средини била причвршћена за носач, а на њена оба крака су били окачени тасови. У један тас је стављан предмет који се мерио, а у други тег. Божји народ је морао да користи тачне ваге и тегове (Посл. 11:1).

² Када је био изложен Сатанином нападу, побожни Јов је рекао: „[Јехова] ће ме измерити на ваги тачној, спознаће Бог беспрекорност моју“ (Јов 31:6). Тада је споменуо више ситуација које би могле представљати испит за нашу беспрекорност, то јест потпуну оданост Богу. Јов је остао беспрекоран у кушњама, што се види из његових речи које су забележене у 31. поглављу књиге о Јову. Његов изузетан пример нас може  подстаћи да поступамо на исти начин и да као псалмиста Давид са уверењем кажемо: „Ја ћу живети беспрекорно“ (Пс. 26:11).

3. Зашто је важно да будемо верни Богу и у великим и у малим стварима?

³ Премда је Јов доживео страховите кушње, остао је веран Богу. Неки сматрају да се његова непоколебљива оданост Богу у тешким кушњама може назвати херојством. Ми не доживљавамо исте патње као Јов. Међутим, морамо бити верни Богу и у великим и у малим стварима ако желимо да докажемо да смо му потпуно одани и да подупиремо његову врховну власт. (Прочитати Луку 16:10.)

Морамо сачувати моралну чистоћу

4, 5. У жељи да остане веран Богу, чега се Јов клонио?

⁴ Да бисмо одано служили Јехови, морамо се држати његових моралних мерила, баш као и Јов. Он је рекао: „Савез сам склопио са очима својим, па како бих онда за девојком гледао? Ако се срце моје занело за неком женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свога, нека моја жена другом жито меље, и нека се други над њом повијају“ (Јов 31:1, 9, 10).

⁵ У жељи да остане веран Богу, Јов је пазио на то да не гледа жене с пожудом. Као ожењен човек, он није флертовао с девојкама нити се бавио мишљу да се упусти у везу с неком удатом женом. У Проповеди на гори, Исус је пружио снажну поуку о полном моралу — што треба да задрже на уму сви који желе да живе беспрекорно. (Прочитати Матеја 5:27, 28.)

Увек будимо поштени у свему

6, 7. (а) Као што Јовов пример показује, шта Бог користи да би проценио колико смо му одани? (б) Зашто се никада не смемо служити непоштењем и преваром?

⁶ Уколико желимо да живимо беспрекорно, не смемо прибегавати непоштеним методама. (Прочитати Пословице 3:31-33.) Јов је рекао: „Ако сам се дружио с људима који неистину говоре, и ако је нога моја за преваром трчала, [Јехова] ће ме измерити на ваги тачној, спознаће Бог беспрекорност моју“ (Јов 31:5, 6). Јехова све људе ’мери на тачној ваги‘. Као у Јововом случају, Бог користи своја савршена мерила правде да би проценио колико смо му одани.

⁷ Ако бисмо почели да се служимо непоштењем и преваром, више не бисмо били беспрекорни. Особе које су потпуно одане Богу ’одричу се подмуклих превара којих се треба стидети и не служе се лукавством‘ (2. Кор. 4:1, 2). Али, какав би исход био ако би због наших непоштених поступака или речи неки суверник завапио Богу за помоћ? У том случају се не бисмо могли надати добру! „Јехови сам завапио у невољи својој, и он ме је услишио“, рекао је псалмиста. „Избави, Јехова, душу моју од лажљивих усана, од препреденог језика“ (Пс. 120:1, 2). Не заборавимо да Јехова може да проникне дубоко у нас и да „испитује срце и бубреге“ да би видео да ли заиста живимо беспрекорно (Пс. 7:8, 9).

 Будимо узорни у опхођењу с другима

8. Како се Јов понашао према другима?

⁸ Да бисмо остали беспрекорни, треба да опонашамо Јова који је био праведан, понизан и обзиран према другима. Он је рекао: „Ако сам ускраћивао правду робу своме, или робињи својој кад су парницу са мном имали, шта да учиним кад Бог устане? Кад ме на одговорност позове, шта ћу му одговорити? Онај који је мене у утроби начинио зар није и њега начинио, зар нас није исти творац у утроби мајчиној саздао?“ (Јов 31:13-15).

9. Које особине је Јов испољавао у опхођењу са својим слугама и како ми треба да поступамо у том погледу?

⁹ По свему судећи, у Јововим данима није било компликованих судских парница. Случајеви су били ефикасно решавани по реду и сви људи су имали право да се обрате суду, чак и робови. Јов је био праведан и милосрдан према својим слугама. Ако желимо да живимо беспрекорно, морамо испољавати те особине, нарочито ако служимо као старешине у хришћанској скупштини.

Будимо дарежљиви, а не лакоми

10, 11. (а) Како знамо да је Јов био дарежљив и спреман да помогне? (б) На које нас касније записане библијске савете подсећају речи из Јова 31:16-25?

¹⁰ Јов је био дарежљив и спреман да помогне, а не себичан и лаком. Он је рекао: „Ако сам... изневерио очи удовице, ако сам залогај свој сам јео, а да га није и сироче са мном делило... ако сам гледао како страда човек јер одеће нема... ако сам сирочету руком претећи махао, кад сам видео да му је моја помоћ потребна на вратима, нека ми раме из лопатице испадне, нека ми се рука из рамена откине.“ Јов је такође био свестан да би изневерио Бога ако би говорио злату: „Узданице моја!“ (Јов 31:16-25).

¹¹ Ови поетски изрази нас подсећају на речи ученика Јакова: „Побожност која је чиста и неупрљана пред нашим Богом и Оцем јесте ово: бринути се за сирочад и удовице у њиховој невољи, и чувати се прљавштине овог света“ (Јак. 1:27). Вероватно се сећамо и Исусовог упозорења: „Будите опрезни, чувајте се сваког лакомства, јер чак и кад неко има обиље, његов живот не произлази из онога што има.“ Исус је затим испричао поређење о лакомом богаташу који током живота није постао „богат пред Богом“ (Лука 12:15-21). Да бисмо одано служили Богу, не смемо дозволити да нас савладају грешне склоности као што су лакомство или похлепа. Лакомство је идолопоклонство јер оно за чим лакома особа жуди одвраћа пажњу од Јехове и тако постаје идол (Кол. 3:5). Оданост Богу је неспојива с похлепом!

Чврсто се држимо служења правом Богу

12, 13. Шта учимо из Јововог става према идолопоклонству?

¹² Особа која живи беспрекорно не одступа од служења правом Богу. Јов је био такав, што се види из његових речи: „Ако сам светлост гледао како је засјала, или месец дивни како путује, ако се срце моје потајно завело, па сам им руком слао пољупце уста својих обожавајући их као богове, и то би био преступ који се пред судије износи, јер бих се одрекао истинитог Бога који је на висини“ (Јов 31:26-28).

¹³ Јов није обожавао неживе ствари. Да му је срце било ’потајно заведено‘ док је посматрао небеска тела као што је месец, и да им је руком ’слао пољупце обожавајући их као богове‘, постао би идолопоклоник који се одрекао Бога (Пон. зак. 4:15, 19). Ако желимо да останемо потпуно одани Богу, морамо се  клонити свих видова идолопоклонства. (Прочитати 1. Јованову 5:21.)

Не будимо осветољубиви ни дволични

14. Зашто се може рећи да Јов није био злурад?

¹⁴ Јов није био злурад нити окрутан. Знао је да такве особине нису показатељ беспрекорности, јер је рекао: „Ако сам се радовао пропасти онога који ме силно мрзи, или се веселио кад га је зло задесило... нисам допустио да уста моја греше, тако што бих проклетство призвао на душу његову“ (Јов 31:29, 30).

15. Зашто је погрешно да се радујемо када несрећа задеси некога ко нас мрзи?

¹⁵ Честити Јов се никада није радовао када би несрећа задесила некога ко је осећао мржњу према њему. Једна касније записана пословица нас упозорава: „Кад падне непријатељ твој, не радуј се, и кад посрне, нека се срце твоје не весели, да не би Јехова то видео и узео за зло и одвратио гнев свој од њега“ (Посл. 24:17, 18). Пошто Јехова може да чита срца, он запажа ако се потајно радујемо туђој несрећи и нипошто не одобрава такав став (Посл. 17:5). Он ће се сходно томе поставити према нама, јер је рекао: „Моја је освета, и моја је одмазда“ (Пон. зак. 32:35).

16. Како можемо бити гостољубиви иако нисмо богати?

¹⁶ Јов је био гостољубив (Јов 31:31, 32). И ми можемо бити такви иако нисмо богати (Римљ. 12:13). Можемо позвати друге на једноставан оброк, имајући у виду речи: „Боље је јело од поврћа где је љубав него утовљени јунац где је мржња“ (Посл. 15:17). У пријатном друштву наших драгих суверника, и једноставан оброк нам може причинити радост и духовно нас ојачати.

17. Зашто не треба скривати озбиљан грех?

¹⁷ Сигурно је било дивно уживати у Јововом гостопримству, јер он није био дволичан. Није био попут безбожника који су се у првом веку увукли у скупштину и ’улагивали се истакнутим људима ради властите користи‘ (Јуда 3, 4, 16). Поред тога, Јов није прикривао своје грехе нити је ’скривао преступ свој у недрима својим‘, плашећи се да ће га други презирати ако сазнају за то. Био је спреман да га испита Бог, коме би признао сваки грех (Јов 31:33-37). Уколико се деси да починимо озбиљан грех, немојмо покушавати да то сакријемо да бисмо сачували свој образ. Како бисмо тада могли показати да смо потпуно одани Богу? Тако што бисмо признали грех, покајали се, потражили духовну помоћ и учинили све што можемо да исправимо грешку (Посл. 28:13; Јак. 5:13-15).

Спреман да докаже своју беспрекорност

18, 19. (а) Како знамо да Јов није искоришћавао друге? (б) Шта је Јов био спреман да прихвати уколико би се испоставило да је крив?

¹⁸ Јов је био частан и поштен човек. Зато је могао да каже: „Ако је због дела мојих у помоћ звала земља моја, и ако су бразде њене заједно плакале, ако сам род њен јео, а нисам га платио, и ако сам на уздисање навео душу власника њених, уместо пшенице нека ми коров трновити роди, уместо јечма коров смрдљиви“ (Јов 31:38-40). Јов никада није отимао земљу другима нити је искоришћавао раднике. Попут њега, треба да будемо верни Јехови, како у  великим тако и у малим стварима.

¹⁹ Јов је говорио о свом животу пред своја три пријатеља и младим Елијујом. Попут ’потписане изјаве‘, његов начин живота је сведочио о томе каква је он особа. Свакога ко би имао да му нешто замери, Јов је позвао да изнесе своје оптужбе. Уколико би се испоставило да је крив, био је спреман да прихвати казну. Зато је свој случај изнео пред Божји суд и чекао његову пресуду. Тако су се ’завршиле Јовове речи‘ (Јов 31:35, 40).

И ти можеш остати беспрекоран

20, 21. (а) Како је Јов успео да остане беспрекоран? (б) Како можемо развијати љубав према Богу?

²⁰ Јов је остао беспрекоран јер је волео Бога. И Јехова је волео њега и помагао му је. Јов је рекао: „Живот и милост [„верну љубав“, фуснота] подарио си ми [Јехова]. Брижност твоја чува дух мој“ (Јов 10:12). Јов је такође показивао љубав према другима. Био је свестан да онај ко ускраћује верну љубав ближњима заправо нема страхопоштовања пред Свемоћним (Јов 6:14). Они који живе беспрекорно воле Бога и ближње (Мат. 22:37-40).

²¹ Љубав према Богу развијамо тако што сваког дана читамо његову Реч и дубоко размишљамо о ономе што на тај начин сазнајемо о њему. У усрдној молитви можемо хвалити Јехову и захваљивати му за доброту коју нам показује (Фил. 4:6, 7). Можемо певати хвалоспеве Јехови и редовно се састајати с његовим народом (Јевр. 10:23-25). Осим тога, наша љубав према Богу ће расти док учествујемо у служби и објављујемо „добру вест о спасењу његовом“ (Пс. 96:1-3). Чинећи све то, остаћемо беспрекорни, као и псалмиста који је певао: „Мени је добро бити близу Бога. Суверени Господ Јехова уточиште је моје“ (Пс. 73:28).

22, 23. У ком смислу је оно што чинимо док подупиремо Јеховину врховну власт слично ономе што су чиниле Божје слуге у прошлости?

²² Током векова, Јехова је поверавао многе задатке онима који су му одано служили. Ноје је градио арку и био је ’проповедник праведности‘ (2. Петр. 2:5). Исус Навин је увео Израелце у Обећану земљу, у чему је успео само зато што је ’дан и ноћ читао књигу закона‘ и поступао у складу с њом (Ис. Нав. 1:7, 8). У првом веку, хришћани су стварали ученике и редовно се састајали да би проучавали свете списе (Мат. 28:19, 20).

²³ Ми подупиремо Јеховину врховну власт и показујемо да смо му потпуно одани тако што ’проповедамо праведност‘, стварамо ученике, примењујемо савете из Светог писма и састајемо се са суверницима на скупштинским састанцима и већим скуповима. Све то нам помаже да будемо одважни, духовно јаки и делотворни у вршењу Божје воље. Нама то није претешко јер су уз нас наш небески Отац и његов Син (Пон. зак. 30:11-14; 1. Краљ. 8:57). Надаље, имамо подршку ’све браће‘ која такође живе беспрекорно и дубоко поштују Јехову као свог Сувереног Господа (1. Петр. 2:17).

Како би одговорио?

• Како треба да гледамо на Јеховина морална мерила?

• Које ти се Јовове особине посебно допадају?

• Шта нам речи из Јова 31:29-37 откривају о Јововом понашању?

• Шта ће нам помоћи да останемо потпуно одани Богу?

[Питања за разматрање]

[Слика на 29. страни]

Јов је остао беспрекоран. И ми то можемо!

[Слика на 32. страни]

Ми можемо остати беспрекорни!