Пређи на садржај

Пређи на садржај

Да ли стварно цениш благослове које имаш?

Да ли стварно цениш благослове које имаш?

Да ли стварно цениш благослове које имаш?

НАКОН што су чудом били избављени из ропства у Египту, Израелци су у почетку били пресрећни што су коначно могли слободно обожавати Јехову (Изл. 14:29–15:1, 20, 21). Али убрзо су почели да размишљају другачије и да се жале на своје животне околности. Како је дошло до тога? Изгубили су из вида шта је све Јехова урадио за њих и усредсредили се на потешкоће које су део живота у пустињи. Рекли су Мојсију: „Зашто сте нас извели из Египта да помремо у овој пустињи? Јер нема ни хлеба ни воде, а овај никакав хлеб [мана] већ се огадио нашој души“ (Бр. 21:5).

Вековима касније, Давид, краљ древног Израела овако се изразио у једној песми: „Ја се у твоју милост уздам; нека се моје срце радује због спасења које дајеш. Певаћу Јехови, јер је добар према мени“ (Пс. 13:5, 6). Давид није заборавио шта је све Јехова из љубави учинио за њега. Често је размишљао о томе (Пс. 103:2). Јехова је и за нас много тога учинио и било би добро да то не сматрамо нечим што се подразумева. Сада ћемо се усредсредити на неке благослове које нам Бог данас пружа.

Блискост с Јеховом

Псалмиста је написао: „Јехова је близак с онима који га се боје“ (Пс. 25:14). Каква је само част за несавршене људе да могу бити блиски с Јеховом! Међутим, шта ако постанемо толико заокупљени свакодневним животним бригама да се због тога све мање молимо? Размисли како ће то утицати на твој однос с Јеховом. Јехова као наш пријатељ очекује да му верујемо и отворимо му своје срце у молитви, да му изразимо своје страхове, жеље и бриге (Посл. 3:5, 6; Фил. 4:6, 7). Зар онда не би требало да обратимо пажњу на то какве су наше молитве?

Када је један млади Сведок који се зове Пол анализирао своје молитве дошао је до закључка да треба да се побољша. a Он је рекао: „Прешло ми је у навику да у молитвама увек понављам једно те исто.“ Док је помоћу Индекса публикација истраживао чланке о молитви, сазнао је да је у Библији забележено око 180 молитви. У њима су Јеховине слуге изразиле своја најдубља осећања. Пол каже: „Док сам размишљао о тим библијским примерима схватио сам да треба да будем конкретан у својим молитвама. То ми је помогло да отворим своје срце Јехови. Сада уживам да се молим и да се на тај начин приближавам Богу.“

’Храна у право време‘

Још један благослов од Јехове јесте и све оно што смо сазнали из Библије. Имамо разлога да ’кличемо од радости у срцу‘, јер уживамо у изобиљу духовне хране (Ис. 65:13, 14). Међутим, морамо бити на опрезу да не бисмо због различитих нездравих утицаја изгубили одушевљење за библијску истину. Примера ради, контакт са отпадничком пропагандом може замаглити наше размишљање и умањити наше цењење за духовну ’храну у право време‘ коју нам Јехова обезбеђује преко ’верног и разборитог роба‘ (Мат. 24:45-47).

Андре који је годинама служио Јехови искусио је шта значи бити заведен отпадничким идејама. Мислио је да не би било опасно бацити поглед на отпадничке вебсајтове. Он каже: „У почетку ме је привлачила такозвана истина о којој су отпадници говорили. Што сам више размишљао о ономе што су говорили изналазио сам све више оправдања да напустим Јеховину организацију. Али касније, када сам проверио аргументе које су отпадници наводили против Јеховиних сведока, схватио сам колико су ти лажни учитељи били лукави. Њихови ’непобитни докази‘ против нас биле су у ствари информације извучене из контекста. Зато сам одлучио да поново почнем да читам наше публикације и да идем на састанке. Убрзо сам схватио колико сам погрешио што сам читао отпаднички материјал.“ На сву срећу, Андре се вратио у скупштину.

Наше братство

Наше братство у ком владају љубав и јединство представља благослов од Јехове (Пс. 133:1). Апостол Павле је с добрим разлогом написао: „Сву браћу волите“ (1. Петр. 2:17). Ми уживамо у топлини хришћанског братства јер смо део њега. Ту налазимо подршку наших духовних очева, мајки, браће и сестара (Мар. 10:29, 30).

Међутим, понекад се деси да из различитих разлога између нас и неког од наше браће и сестара настане проблем. На пример, пошто смо несавршени не треба много па да нам засмета нешто код некога и да постанемо критични када је та особа у питању. Када се тако нешто деси, било би добро да се присетимо да Јехова воли своје слуге иако су несавршени. Штавише, „ако кажемо: ’Немамо греха‘, сами себе заваравамо и истина није у нама“ (1. Јов. 1:8). Зар не би требало да се трудимо да ’подносимо једни друге и спремно опраштамо једни другима‘? (Кол. 3:13).

Једна млада жена која се зове Ен на тежак начин је научила колико је драгоцено наше братство. Она је у неку руку поступила као расипни син из Исусовог поређења и напустила је хришћанску скупштину. Касније је схватила шта је урадила и вратила се у истину (Лука 15:11-24). Какав је закључак Ен извукла из свега што јој се догодило? Она каже: „Сада кад сам се вратила у Јеховину организацију ценим сву своју браћу и сестре упркос њиховој несавршености. Раније сам због ситница била критична према њима. Али сада сам решила да не дозволим ничему да ме лиши благослова које имам када се држим скупштине и суверника. Ништа што нуди овај свет није вредно тога да напустимо наш духовни рај.“

Увек буди захвалан за благослове које имаш

Наша нада у Божје Краљевство које ће решити све проблеме човечанства јесте благо непроцењиве вредности. Када смо први пут чули за ову наду, срце нам је сигурно било препуно цењења. Вероватно смо се осећали као трговац из Исусовог поређења који је ’продао све што је имао‘ да би купио „један скупоцени бисер“ (Мат. 13:45, 46). Исус није рекао да је тај трговац икада престао да цени бисер који је купио. Немојмо ни ми никада престати да ценимо нашу предивну наду (1. Сол. 5:8; Јевр. 6:19).

Размисли о ономе што каже Џин која служи Јехови већ више од 60 година: „То што говорим другима о Божјем Краљевству помаже ми да га и сама задржим у мислима. Толико ми значи када видим како се некоме озари лице када схвати шта је у ствари Божје Краљевство. И када видим колико библијска истина мења живот особе с којом проучавам, помислим: ’Како је само дивна истина коју преносим другима!‘ “

Имамо ваљане разлоге да будемо захвални за многе духовне благослове. Истина, можда трпимо због прогонства, болести, старости, депресије, губитка вољене особе или економских проблема. Али ми знамо да је све то само привремено. Бог ће нас у свом Краљевству благосиљати не само у духовном него и у физичком погледу. Све што нас данас мучи тада ће бити ствар прошлости (Откр. 21:4).

Док то време не дође, добро је да се усредсредимо на духовне благослове које сада имамо и да будемо захвални попут псалмисте који је рекао: „Много си тога учинио, Јехова, Боже мој, и много је чудесних дела твојих и намера твојих за нас; нема ти равна! Хтео бих причати и говорити о њима, али их је више него што се набројати могу“ (Пс. 40:5).

[Фуснота]

a Имена су промењена.

[Слика на 18. страни]

Кад се нађемо у тешким ситуацијама имамо подршку наше браће и сестара