Питања читалаца

Зашто се након погибије Аронових синова Надава и Авијуда Мојсије наљутио на њихову браћу Елеазара и Итамара и шта је умирило његов гнев? (Лев. 10:16-20)

Кратко након што су Арон и његови синови постављени да буду свештеници у шатору састанка, Јехова је погубио Надава и Авијуда зато што су пред њим приносили недозвољену ватру (Лев. 10:1, 2). Мојсије је забранио Елеазару и Итамару, преосталим Ароновим синовима, да оплакују своју преминулу браћу. Недуго након тога, Мојсије се наљутио на њих двојицу зато што нису јели жртву за грех (Лев. 9:3). Зашто је Мојсије тако реаговао?

У законима које је Јехова дао Мојсију било је јасно наведено да свештеник који приноси жртву за грех треба да једе део те жртве у дворишту шатора састанка. То је означавало да свештеник који једе жртву одговара за грехе оних који су је принели. Међутим, ако се део крви жртве уносио у Светињу, то јест први део шатора састанка, онда се жртва није смела јести. Уместо тога, требало је да буде спаљена (Лев. 6:24-26, 30).

Изгледа да је, након трагичних догађаја који су се одиграли тог дана, Мојсије увидео потребу да провери да ли су се извршиле све Јеховине заповести. Када је сазнао да је јарац који је био жртва за грех спаљен, љутито је упитао Елеазара и Итамара зашто нису били послушни и јели ту жртву, будући да њена крв није била унета пред Јехову у Светињу (Лев. 10:17, 18).

На то Мојсијево питање одговорио је Арон, пошто је очигледно био упознат с тим како су Елеазар и Итамар поступили. С обзиром на погубљење два његова сина, Арон се можда питао да ли би тог дана ико од свештеника могао чисте савести јести жртву за грех. Можда је мислио да Јехови не би било угодно ако би јели ту жртву, иако они нису директно сносили одговорност за Надавов и Авијудов преступ (Лев. 10:19).

Арон је вероватно размишљао да од увођења у свештеничку службу, чланови његове породице морају строго водити рачуна да угоде Богу чак и у најситнијим детаљима. Међутим, Надав и Авијуд су оскрнавили Јеховино име и он се жестоко разгневио на њих. Због тога је Арон можда мислио да чланови свештеничке породице, унутар које је почињен такав грех, не би смели да једу од свете жртве.

Изгледа да је Мојсије прихватио Аронов одговор, јер извештај на крају каже: „Кад је Мојсије то чуо, био је задовољан тиме“ (Лев. 10:20). Очигледно је и Јехова био задовољан Ароновим одговором.