Како остати поштен у непоштеном свету

НЕПОШТЕЊЕ је свуда око нас, баш као и ваздух који удишемо. Људи лажу, наплаћују више него што треба, краду, не враћају дугове и хвале се сумњивим пословима. Пошто живимо у таквом окружењу, често ћемо се наћи у ситуацијама у којима није лако остати поштен. Како се можемо одупирати искушењима да поступамо непоштено? Треба да имамо страх од Јехове, добро обликовану савест и да будемо задовољни оним што имамо. Сада ћемо анализирати те три ствари.

Здрав страх од Јехове

Пророк Исаија је записао: „Јехова је наш Судија, Јехова је наш Законодавац, Јехова је наш Краљ“ (Ис. 33:22). Пошто знамо који положај Јехова има, осећамо страхопоштовање према њему, а то је оно због чега смо чврсто решени да не поступамо непоштено. У Пословицама 16:6 стоји: „У страху од Јехове човек се клони зла.“ То није неки морбидан страх од Божје казне, већ сасвим разумљива бојазан да не разочарамо нашег небеског Оца који је дубоко заинтересован за нашу добробит (1. Петр. 3:12).

Један пример из стварног живота показује какви добри резултати произлазе из такве разумљиве бојазни. Рикардо и његова жена Фернанда су са свог рачуна у банци подигли новац у вредности од око 500 евра. a Фернанда није избројала новац него га је само ставила у ташну. Отишли су да плате неке рачуне, а када су стигли кући изненадили су се што је у њеној ташни још увек била скоро иста сума новца коју су подигли из банке. Закључили су да им је жена на шалтеру дала више новца него што је требало. У први мах су се нашли у искушењу да задрже вишак новца, јер су имали још много неплаћених рачуна. Рикардо каже: „Молили смо се Јехови да нам да снагу да вратимо новац. Хтели смо да поступимо у складу с Пословицама 27:11 и због тога смо одлучили да га вратимо.“

Савест обликована по библијским мерилима

Своју савест обликујемо када проучавамо Библију и примењујемо оно што смо научили. Тако ’Божја реч, која је жива и делотворна‘ утиче не само на наш ум већ и на наше срце. То ће нас подстаћи да ’у свему поштено поступамо‘ (Јевр. 4:12; 13:18).

Погледајмо шта се десило Жоаоу. Он је нагомилао велики дуг који је износио отприлике 3 600 евра. Преселио се у други град и није вратио дуг. Када је осам година касније упознао истину, савест коју је сада обликовао по библијским мерилима навела га је да ступи у контакт са својим зајмодавцем и да му врати дуг. Пошто је Жоао с малом платом издржавао жену и четворо деце, зајмодавац је пристао да му се дуг враћа у месечним ратама.

Задовољни оним што имамо

Апостол Павле је написао: „Оданост Богу и јесте извор великог добитка кад је човек задовољан оним што има... Кад имамо храну, одећу и заклон, будимо задовољни  тиме“ (1. Тим. 6:6-8). Ако поступамо по овом савету можемо избећи да се ухватимо у замку похлепе, сумњивих пословних подухвата и нереалних планова за брзо богаћење (Посл. 28:20). То ће нам такође помоћи да Божје Краљевство ставимо на прво место у свом животу, уверени да ће наше основне потребе бити задовољене (Мат. 6:25-34).

Међутим, немојмо изгубити из вида да увек постоји опасност да постанемо похлепни и лакоми, јер је ’богатство заводљиво‘ (Мат. 13:22). Присети се шта се десило Ахану. Он је био међу Израелцима који су чудом прешли реку Јордан. И поред тога, постао је похлепан и није се одупро жељи да од ствари које су запленили у Јерихону украде нешто сребра и злата, као и једну скупоцену хаљину. То га је коштало живота (Ис. Нав. 7:1, 20-26). Није чудо што је вековима касније Исус дао следеће упозорење: „Будите опрезни, чувајте се сваког лакомства“ (Лука 12:15).

Поштени на послу

Сада ћемо се позабавити неким ситуацијама у којима може бити испитана наша решеност да увек поступамо поштено. Бити поштен на послу значи ’не поткрадати‘ никога, чак и када сви други то раде (Титу 2:9, 10). Јурандир који ради у једној државној установи поштено је пријављивао своје путне трошкове. Међутим, његове колеге су пријављивале више него што су стварно трошиле. То су радили зато што их је покривао шеф њиховог одељења. Шеф је чак приговорио Јурандиру због његовог поштења и престао је да га шаље на пословна путовања. Касније, када је извршена контрола пословања те установе, Јурандир је похваљен због поштења и добио је унапређење.

Андре је радио као продавац и газда му је рекао да муштеријама двапут наплаћује исту услугу. Андре се молио Јехови да му да храбрости да се држи библијских начела (Пс. 145:18-20). Осим тога, покушао је да објасни газди зашто то не може да ради, али није вредело. Зато је дао отказ, иако је посао био добро плаћен. Око годину дана касније, бивши газда га је позвао да се врати на посао и обећао му да неће тражити од њега да вара муштерије. Андре је касније постао шеф.

Враћање дугова

Апостол Павле је саветовао хришћане: „Не будите никоме ништа дужни“ (Римљ. 13:8). Можда не враћамо дуг  правдајући се претпоставком да је зајмодавац богат и да му тај новац није потребан. Међутим, Библија нас упозорава: „Зли позајмљује и не враћа“ (Пс. 37:21).

Али шта ако нас неки ’непредвиђен догађај‘ спречи да вратимо новац који дугујемо? (Проп. 9:11). Франсиско је од Алфреда позајмио новац у вредности од око 5 000 евра да би исплатио хипотеку. Али због неких неуспеха у пословању није успео да му врати дуг у договорено време. Зато је поразговарао са Алфредом и он је пристао да му се дуг исплати у неколико рата.

Немој остављати погрешан утисак

Присети се лошег примера који су оставили Ананија и Сапфира, брачни пар из хришћанске скупштине у првом веку. Они су продали једну њиву и део добијеног новца однели апостолима, тврдећи да је то све што су добили за њу. Желели су да импресионирају друге својом наводном великодушношћу. Међутим, апостол Петар је под вођством светог духа разоткрио њихову превару и Јехова их је казнио смрћу (Дела 5:1-11).

За разлику од њих, писци Библије су били искрени и поштени. Мојсије је искрено писао о томе како је једном приликом плануо, због чега му је Бог забранио да уђе у Обећану земљу (Бр. 20:7-13). Исто тако ни Јона није скривао своје мане које су дошле до изражаја пре него што је отишао да проповеда Нинивљанима, као и после тога. Напротив, писао је о њима (Јона 1:1-3; 4:1-3).

Нема сумње да је храброст потребна и када треба да кажемо истину која нам неће ићи у прилог, као што се то види из онога што се четрнаестогодишњој Наталији десило у школи. Када је добила назад писмени задатак, приметила је да је наставник један одговор означио као тачан, премда је био нетачан. Наталија није оклевала да то покаже наставнику, иако је знала да ће због тога добити мању оцену. „Родитељи су ми увек говорили да морам бити поштена ако желим да угодим Јехови. Пекла би ме савест ако не бих рекла наставнику оно што сам приметила“, каже она. Наставник је похвалио Наталију за њено поштење.

Поштење доноси част Јехови

Седамнаестогодишња Жизел је нашла новчаник у којем су била документа и новац у вредности од око 25 евра. Однела га је наставницима у зборницу како би га они вратили власнику. Заменик директора је месец дана касније пред целим разредом прочитао писмо у ком је Жизел похваљена зато што је била поштена, а њена породица зато што ју је лепо васпитала и поучила библијским мерилима. Њена „добра дела“ су донела славу Јехови (Мат. 5:14-16).

Није лако бити поштен међу људима који су ’себични, похлепни за новцем, умишљени, охоли и неверни‘ (2. Тим. 3:2). Али ако имамо здрав страх од Јехове, ако нам је савест обликована по библијским мерилима и ако смо задовољни оним што имамо остаћемо поштени у овом непоштеном свету. Тако постајемо све ближи Јехови, који је ’праведан и који воли праведна дела‘ (Пс. 11:7).

[Фуснота]

[Слике на 7. страни]

Здрав страх од Јехове јача нашу решеност да будемо поштени

[Слика на 8. страни]

Наше поштење доноси част Јехови