Служимо Јехови са свом озбиљношћу

„Што је год озбиљно... о томе размишљајте“ (ФИЛ. 4:8, фуснота)

1, 2. Зашто данас многи површно гледају на живот и која се питања намећу?

 ЖИВИМО у свету који пролази кроз једно од најтежих и најтрагичнијих раздобља у људској историји. Људима који у духовном смислу немају чврст ослонац скоро је немогуће да изађу на крај са овим ’нарочито тешким временима‘ (2. Тим. 3:1-5). Из дана у дан сами се боре са својим проблемима и то не баш тако успешно. Не желећи да живот схватају и сувише озбиљно, многи стално траже неки нови облик забаве.

² Људи се често препуштају ужицима не би ли некако умањили свакодневни стрес. Хришћанима који не пазе лако би се могло десити да почну да раде то исто. Како да то избегнемо? Да ли то значи да никада не треба да се опустимо и забављамо? Како да одржимо равнотежу између одговорности и онога што нам причињава задовољство? Којим библијским начелима треба да се водимо како бисмо о животу размишљали трезвено, али не и сувише озбиљно?

Озбиљност у свету који је опседнут жељом за ужицима

3, 4. Како нам Библија помаже да схватимо колико је важно размишљати о озбиљним стварима?

³ Сувишно је рећи да овај свет ставља превелики нагласак на уживање и добар провод (2. Тим. 3:4). Таква атмосфера представља опасност по наш однос с Јеховом (Посл. 21:17). Зато апостол Павле с добрим разлогом говори о озбиљности у посланици коју је упутио Титу. Уколико применимо тај савет нећемо попут људи у овом свету површно гледати на живот. (Прочитати Титу 2:2-8.)

⁴ Соломон је пре много векова писао о томе колико је боље да нађемо времена да размишљамо о важним стварима у животу него да стално мислимо о томе како да угодимо себи (Проп. 3:4; 7:2-4). Пошто је живот заиста кратак морамо се ’снажно напрезати‘ да бисмо били спасени (Лука 13:24). Зато треба да размишљамо о озбиљним стварима (Фил. 4:8, 9, фуснота). То значи посветити пажњу сваком аспекту нашег хришћанског живота.

5. Које подручје живота захтева озбиљност с наше стране?

⁵ Примера ради, по угледу на Јехову и Исуса, хришћани озбиљно схватају своју одговорност да вредно раде (Јов. 5:17). Зато су обично познати као добри и поуздани радници. Поглавари породица се нарочито труде да вредно раде да би издржавали породицу. На крају крајева, онај ко се не брине за своје „одрекао се вере“, што је исто као и да се одрекао Јехове (1. Тим. 5:8).

Озбиљни али ипак радосни док служимо Јехови

6. На основу чега знамо да треба озбиљно да схватамо нашу службу Јехови?

⁶ Јехови је одувек било важно да му служимо на исправан начин. Пример тога се налази у Мојсијевом Закону, према ком би Израелци који би окренули леђа Јехови сносили озбиљне последице (Ис. Нав. 23:12, 13). Христови следбеници су у првом веку н. е. морали да се боре да погрешна учења и ставови не искваре исправан начин обожавања Јехове  (2. Јов. 7-11; Откр. 2:14-16). И дан-данас прави хришћани озбиљно схватају своју службу Богу (1. Тим. 6:20).

7. Како се Павле припремао за службу?

⁷ Служба проповедања нам причињава радост. Међутим, да би тако и остало морамо озбиљно размишљати о служби и припремати се за њу. Павле је објаснио какав је став имао према људима које је поучавао. Он је написао: „Свима сам био све, да на сваки могући начин неке спасем. А све чиним ради добре вести, да бих је проповедао другима“ (1. Кор. 9:22, 23). Било му је право задовољство да помаже људима у духовном погледу и озбиљно је размишљао о томе како да удовољи специфичним потребама оних којима је проповедао. Тако је могао да их охрабри и подстакне да служе Јехови.

8. (а) Какав став треба да имамо према онима које поучавамо? (б) Како проучавање Библије с неком особом доприноси нашој радости у служби?

⁸ Колико је Павлу била важна служба? Био је спреман да ’робује‘ и Јехови и онима којима је преносио истину (Римљ. 12:11; 1. Кор. 9:19). Да ли смо свесни одговорности коју имамо према онима које поучавамо, било да је у питању проучавање Библије са заинтересованом особом, поучавање на састанцима или проучавање у кругу породице? Можда сматрамо да би нам било велико оптерећење да редовно проучавамо Библију с неком особом. Тачно је да то значи да време које бисмо иначе посветили себи треба да посветимо неком другом. Али зар то није у духу Исусових речи да „више усрећује давање него примање“? (Дела 20:35). Нема веће среће од тога да некоме помогнемо да дође на пут спасења.

9, 10. (а) Да ли то што смо озбиљни значи да не треба да се опустимо и уживамо с другима? Објасни. (б) Шта ће помоћи једном старешини да буде срдачан и приступачан?

⁹ То што смо озбиљни не значи да никада не треба да се опустимо и уживамо с другима. Исус је оставио савршен пример не само у томе што је користио време да поучава друге већ и у томе што је налазио времена да се опусти и спријатељи с људима (Лука 5:27-29; Јов. 12:1, 2). То што смо озбиљни такође не значи да увек треба да изгледамо строго. Да је Исус био претерано озбиљан људи му сигурно не би прилазили. Чак су се и деца пријатно осећала у његовом друштву (Мар. 10:13-16). Како можемо бити уравнотежени попут Исуса?

¹⁰ Говорећи о једном старешини, један наш брат је рекао: „Он од себе очекује много, али од других никада не очекује савршенство.“ Може ли се то исто рећи за тебе? Сасвим је на месту да што се тиче других имамо нека разумна очекивања. На пример, деца добро реагују кад им родитељи постављају разумне циљеве и помажу им да их остваре. Слично томе, старешине могу подстаћи некога у скупштини да у духовном смислу напредује и дати му неки конкретан савет како да то постигне. Сем тога, када старешина има реално мишљење о себи биће срдачан и приступачан (Римљ. 12:3). Једна сестра је рекла: „Не бих волела да неки старешина све схвата као шалу. Али не би ми било лако ни да му приђем ако је стално озбиљан.“ Једна друга сестра је рекла да неке старешине „другима просто уливају страх зато што су превише озбиљни“. Старешине никада не би смеле да умањују радост с којом њихови суверници служе ’срећном Богу‘ Јехови (1. Тим. 1:11).

Прихватање одговорности у скупштини

11. Шта се подразумева под тим да неко „жели“ да прихвати одговорности у скупштини?

¹¹ Када је апостол Павле подстицао мушкарце да се труде да испуне услове да би добили веће одговорности у скупштини, није хтео да каже да треба да буду амбициозни. Он је написао:  „Ако неко жели да служи као надгледник, хвале вредну службу жели“ (1. Тим. 3:1, 4). Браћа која заиста желе такву службу спремна су да раде на себи да би испунила библијске услове да служе својој браћи. Ако је неки брат крштен барем годину дана и у разумној мери испуњава библијске услове за слуге помоћнике забележене у 1. Тимотеју 3:8-13, може бити препоручен за именовање. Запази да се у осмом стиху конкретно каже да „слуге помоћници исто тако треба да буду озбиљни“ (фуснота).

12, 13. Како млада браћа могу напредовати у скупштини?

¹² Да ли си озбиљан крштени брат и ближиш се двадесетим годинама? Има више ствари које можеш учинити да би напредовао. Једна од њих је да више идеш у службу проповедања. Да ли радо идеш у службу с браћом и сестрама свих старосних група? Да ли се трудиш да пронађеш некога с ким би проучавао Библију? А кад пронађеш такву особу, бићеш вештији учитељ ако примењујеш савете које добијамо на састанцима. Осим тога, научићеш да показујеш саосећање према онима који су тек почели да уче о Јехови. Кад особа с којом проучаваш схвати да треба да се мења, имаћеш прилику да јој стрпљиво и тактично помажеш да примењује библијска начела.

¹³ Млади, будите спремни да на различите начине помажете старијима у скупштини. Могли бисте и да покажете да вам је стало до тога да Дворана Краљевства лепо изгледа тако што ћете помагати око чишћења и одржавања. Ваша спремност да на било који начин помогнете показује да озбиљно схватате своју службу. И ви, попут Тимотеја, можете научити да се истински бринете за добробит ваше скупштине. (Прочитати Филипљанима 2:19-22.)

14. Како се може видети да ли се неком младом брату могу поверити веће одговорности у скупштини?

¹⁴ Старешине, запослите младу браћу која се труде да ’беже од младалачких жеља‘ и теже за „праведношћу, вером, љубављу, миром“ и другим добрим особинама (2. Тим. 2:22). Када им дате да обаве неки задатак у скупштини видећете да ли су одговорни, и ако јесу, њихов ’напредак ће свима бити очигледан‘ (1. Тим. 3:10; 4:15).

Озбиљни у скупштини и у породици

15. Како можемо показати озбиљност у опхођењу према другима, у складу са саветом из 1. Тимотеју 5:1, 2?

¹⁵ Озбиљност подразумева и то да поштујемо достојанство наше браће и сестара. Када је саветовао Тимотеја, Павле је нагласио да треба поштовати друге (Прочитати 1. Тимотеју 5:1, 2.) То је нарочито важно у опхођењу према особама супротног пола. Добро је да се угледамо на Јова који је поштовао све жене, а нарочито своју. Свесно се трудио да не гледа пожудно друге жене (Јов 31:1). Ако поштујемо нашу браћу и сестре, нећемо флертовати с њима нити ћемо радити било шта због чега би им било непријатно у нашем друштву. Посебно је важно да поштујемо особу  с којом се забављамо с циљем да ступимо у брак. Озбиљан хришћанин се никада неће играти са осећањима особе супротног пола (Посл. 12:22).

16. Како се у Библији описује улога мужа и оца, за разлику од гледишта које има овај свет?

¹⁶ Исто тако треба озбиљно да гледамо на улоге које је Бог дао сваком члану породице. У Сатанином свету се исмева улога коју мушкарци имају као мужеви и очеви. У свету забаве поглавари породица су предмет подсмеха и непоштовања. Међутим, у Библији се каже да муж има велику одговорност и да је он „поглавар жени“ (Еф. 5:23; 1. Кор. 11:3).

17. Објасни како наше учешће у породичном проучавању показује да озбиљно схватамо своје одговорности.

¹⁷ Муж се можда и труди да задовољи материјалне потребе своје породице, али ако својим укућанима не пружа вођство у духовном погледу тиме показује да није разборит и мудар (Пон. зак. 6:6, 7). Зато у 1. Тимотеју 3:4 пише да ако си поглавар породице и ако желиш веће одговорности у скупштини мораш ’добро управљати својим домом, а деца треба да ти буду послушна са свом озбиљношћу‘ (фуснота). Дакле, било би добро да се питаш: ’Да ли редовно издвајам време да проучавам Библију са својом породицом?‘ Неке наше сестре дословно морају да моле свог мужа да преузме иницијативу што се тиче духовних ствари у породици. Сваки поглавар треба озбиљно да размисли о томе како гледа на ту одговорност. Наравно, супруга треба да подржава свог мужа и да сарађује с њим када је реч о породичном проучавању.

18. Како можемо помоћи деци да буду одговорна?

¹⁸ И деца треба да се усредсреде на оно што ће им помоћи да у будућности боље служе Јехови (Проп. 12:1). Вашој деци неће ништа нашкодити да науче да вредно раде, тако што ће рецимо обављати неке послове у кући примерене њиховом узрасту и способностима (Тужб. 3:27). Краљ Давид је научио да буде добар пастир још док је био мали. Научио је да свира и да компонује музику, што му је омогућило да служи краљу Израела (1. Сам. 16:11, 12, 18-21). Давид се као дете сигурно играо, али је и стекао неке добре вештине које је касније користио да би хвалио Јехову. А вештине које је стекао као пастир помогле су му да стрпљиво предводи израелски народ. Млади, које вештине ви стичете? Да ли су то вештине које ће вам помоћи да служите свом Створитељу и да се припремите за будуће одговорности?

Остати уравнотежен

19, 20. Какав став желиш да задржиш што се тиче тебе лично и твоје службе Богу?

¹⁹ Сви треба да се трудимо да будемо уравнотежени, то јест да не схватамо  себе и сувише озбиљно. Не бисмо желели да постанемо ’сувише праведни‘ (Проп. 7:16). Извесна доза хумора може ублажити напетост у кући, на послу или у контакту с браћом и сестрама у скупштини. Чланови породице треба да пазе да не буду превише критични једни према другима како не би нарушили топлу атмосферу која треба да влада у кући. Сви у скупштини треба да се осећају слободно да се шале и да уживају у међусобном друштву, трудећи се да и разговори и начин на који се износи поука буду конструктивни и позитивни (2. Кор. 13:10; Еф. 4:29).

²⁰ Живимо у свету који не цени Јеховине законе. За разлику од овог света, Јеховин народ сматра да је веома важно да буде послушан и веран свом Богу. Право је задовољство бити део тог великог мноштва људи који служе Јехови „са свом озбиљношћу“. Зато озбиљно гледајмо на живот и на нашу службу Јехови.

Како би одговорио?

• Зашто не треба да површно гледамо на живот попут многих људи у свету?

• Како можемо бити радосни, а ипак озбиљни док служимо Јехови?

• Како наш став што се тиче прихватања одговорности показује да ли смо озбиљни?

• Објасни како наше опхођење према суверницима и члановима породице показује да ли смо озбиљни.

[Питања за разматрање]

[Слике на 12. страни]

Муж мора да се брине и за материјалне и за духовне потребе своје породице