Добра вест која је свима потребна

’Добра вест је Божја сила која доноси спасење‘ (РИМЉ. 1:16)

1, 2. Зашто проповедаш ’добру вест о краљевству‘ и шта обично том приликом истичеш?

 ВЕРОВАТНО си некада помислио или рекао колико си срећан што људима преносиш добру вест. Као Јеховин сведок знаш колико је важно проповедати ’добру вест о краљевству‘. Вероватно напамет знаш Исусово пророчанство које говори о томе да ће се добра вест проповедати по целом свету (Мат. 24:14).

² Док проповедаш „добру вест о Божјем краљевству“ ти заправо настављаш дело које је Исус започео. (Прочитати Луку 4:43.) Вероватно најчешће говориш о томе да ће се Бог ускоро умешати у збивања у људском друштву. Он ће у ’великој невољи‘ уништити криву религију и одстранити зло са земље (Мат. 24:21). Сигурно истичеш и то да ће Божје Краљевство успоставити рај на земљи где ће владати мир и срећа. У суштини, „добра вест о краљевству“ је део ’добре вести унапред објављене Аврахаму: „Преко тебе ће се благословити сви народи“ ‘ (Гал. 3:8).

3. Зашто можемо рећи да је апостол Павле у посланици Римљанима ставио нагласак на добру вест?

³ Међутим, да ли се може десити да не посвећујемо довољно пажње кључном обележју добре вести која је потребна људима? У изворном тексту посланице Римљанима апостол Павле само једном користи реч „краљевство“, али зато израз ’добра вест‘ користи 12 пута. (Прочитати Римљанима 14:17.) О ком обележју добре вести је Павле тако често говорио у овој посланици? Зашто је то обележје толико важно? И зашто треба да га имамо на уму док проповедамо „Божју добру вест“ људима на нашем подручју? (Мар. 1:14; Римљ. 15:16; 1. Сол. 2:2).

Шта је хришћанима у Риму било потребно

4. О чему је Павле проповедао када је први пут био у заточеништву у Риму?

⁴ Вредно је запазити о чему је Павле говорио када је први пут био у заточеништву у Риму. Многим Јудејцима који су га посећивали ’темељно је сведочио о (1) Божјем краљевству и износио уверљиве доказе о (2) Исусу‘. Како су људи реаговали на то? „Неки су поверовали његовим речима, а други пак нису веровали.“  После тога је Павле „радо примао све који су долазили к њему, и проповедао им (1) Божје краљевство и поучавао их о (2) Господу Исусу Христу“ (Дела 28:17, 23-31). Павле је очигледно скретао пажњу на Божје Краљевство. Али шта је још наглашавао? Оно што је кључно за Божје Краљевство — улогу коју Исус има у остварењу Божје намере.

5. Шта је Павле нагласио у посланици Римљанима?

⁵ Сви људи треба да сазнају чињенице о Исусу и да исказују веру у њега. Павле је управо то нагласио у посланици Римљанима. На почетку своје посланице написао је да ’свим срцем служи Богу проповедајући добру вест о његовом Сину‘. Затим је рекао да се ’не стиди добре вести јер је она Божја сила која доноси спасење свакоме ко верује‘. Касније је говорио о времену када ће ’Бог преко Христа Исуса судити ономе што је сакривено у људима, по доброј вести коју објављује‘. Причао је како је „од Јерусалима па уоколо све до Илирика темељно проповедао добру вест о Христу“  a (Римљ. 1:9, 16; 2:16; 15:19). Шта мислиш, зашто је Павле хришћанима у Риму наглашавао улогу коју има Исус Христ?

6, 7. Шта можемо рећи о настанку и саставу скупштине у Риму?

⁶ Не знамо тачно како је настала скупштина у Риму. Да ли су се Јудејци или прозелити који су били у Јерусалиму на Педесетницу 33. н. е. вратили у Рим као хришћани? (Дела 2:10). Или су трговци и путници који су били хришћани ширили истину у Риму? Било како било, у време када је Павле написао ову посланицу, отприлике 56. н. е., скупштина у Риму је већ увелико постојала (Римљ. 1:8). Какав је био састав те скупштине?

⁷ Неки су пореклом били Јудејци. Павле је поздравио ’своје рођаке‘, Андроника и Јунија, што значи да су и они били Јудејци. У Риму је био и израђивач шатора Акила са својом женом Прискилом, а они су такође били Јудејци (Римљ. 4:1; 9:3, 4; 16:3, 7; Дела 18:2). Али многа браћа и сестре које је Павле поздравио вероватно су били нејеврејског порекла. Неки су били „из царевог дома“, што можда значи да су били цареви робови или нижи службеници (Фил. 4:22; Римљ. 1:5, 6; 11:13).

8. У каквој су ситуацији били хришћани у Риму?

⁸ Сви хришћани у Риму били су у једној незавидној ситуацији, као што смо и сви ми. Павле је то овако објаснио: „Сви су сагрешили и не одражавају Божју славу“ (Римљ. 3:23). Сви они којима је Павле упутио ову посланицу очигледно су морали су да признају да су грешници и да исказују веру у онога преко кога ће Бог решити ту ситуацију.

Људи треба да прихвате чињеницу да смо сви грешници

9. Шта према Павловим речима доноси добра вест?

⁹ Апостол Павле на почетку посланице Римљанима следећим речима указује на то колико је значајна добра вест о којој говори: „Не стидим се добре вести. Она је Божја сила која доноси спасење свакоме ко верује најпре Јудејцу, а онда и Грку.“ Спасење је заиста могуће. Међутим, у складу с темељном истином коју је Павле цитирао из Авакума 2:4, неопходно је имати веру: „Праведник ће живети због  вере“ b (Римљ. 1:16, 17; Гал. 3:11; Јевр. 10:38). Али како је та добра вест, која може водити до спасења, повезана са чињеницом да су ’сви сагрешили‘?

10, 11. Зашто је некоме чудно, а некоме није, оно што пише у Римљанима 3:23?

¹⁰ Пре него што неко развије веру која му може донети спасење мора увидети да је грешник. То и није толико страно онима који су васпитавани да верују у Бога и донекле су упознати с Библијом. (Прочитати Проповедника 7:20.) Било да се с тим слажу или не, барем знају на шта је Павле мислио када је рекао: „Сви су сагрешили“ (Римљ. 3:23). Међутим, у служби проповедања срећемо многе који не разумеју те речи.

¹¹ У неким земљама људи нису одгајани тако да мисле да су рођени с грехом, то јест да су наследили грех. Наравно, ти људи вероватно увиђају да праве неке грешке, да имају неке мане или да су можда урадили неке лоше ствари. Схватају да је и с другима исто. Па ипак, не разумеју зашто је то тако. Када се за некога каже да је грешник, на неким језицима би то значило да је криминалац или да је прекршио нека правила. Очигледно је да неко ко је одрастао у таквом окружењу неће за себе мислити да је грешник у смислу у ком је Павле говорио о томе.

12. Зашто многи не сматрају да су сви људи грешници?

¹² Чак и у хришћанским земљама многи не сматрају да су наследили грех. Зашто? Иако можда повремено одлазе у цркву, сматрају да је оно што Библија каже о Адаму и Еви бајка или легенда. Други су одрасли у атеистичком друштву. Не верују да Бог постоји и зато не схватају да он људима поставља морална мерила и да је непоштовање тих мерила грех. У неку руку, они су попут људи у првом веку за које је Павле рекао да су „без наде и без Бога у свету“ (Еф. 2:12).

13, 14. (а) Који је први разлог због ког они који не верују у Бога и у то да су грешници немају изговора? (б) До чега такав став доводи многе?

¹³ Апостол Павле у посланици Римљанима наводи два разлога због којих средина у којој је неко одрастао није оправдање за такав став — није било оправдање тада, а није ни сада. Први разлог је то што све око нас сведочи да постоји Створитељ. (Прочитати Римљанима 1:19, 20.) То је у складу са оним што је Павле док је био у Риму написао у посланици Јеврејима: „Сваки дом је неко саградио, а онај ко је све саградио јесте Бог“ (Јевр. 3:4). Ово резоновање указује на то да постоји Створитељ који је начинио свемир.

¹⁴ Дакле, пишући Римљанима апостол Павле износи чврсте доказе да они који се клањају беживотним идолима „немају изговора“, као што га нису имали ни древни Израелци. Исто се може рећи и за оне који се упуштају у неморал тако што природне полне односе замењују противприродним (Римљ. 1:22-27). Као што је Павле с правом рекао, сви људи су „под грехом“ и нема разлике између ’Јудејаца и Грка [то јест нејевреја]‘ (Римљ. 3:9).

 Савест као сведок

15. Шта сви људи имају и како то утиче на њих?

¹⁵ У посланици Римљанима наводи се и други разлог због ког људи треба да признају да су грешници и да им треба излаз из те незавидне ситуације. Павле је о савезу закона који је Бог дао древном Израелу написао следеће: „Сви који су сагрешили под законом, биће суђени по закону“ (Римљ. 2:12). Он у наставку логичног аргументовања истиче чињеницу да се људи из других народа који нису упознати с Божјим законом често „по природи држе онога што је у закону“. Зашто они обично осуђују инцест, убиство и крађу? Павле даје одговор: Зато што имају савест. (Прочитати Римљанима 2:14, 15.)

16. Зашто то што неко има савест не значи безусловно да неће починити грех?

¹⁶ Па ипак, вероватно си видео да то што неко има савест која је попут неког унутрашњег судије не значи да ће и поступати по њој. То се види на примеру древних Израелаца. Иако су имали и савест и конкретне Божје законе који су забрањивали крађу и прељубу, често су ишли и против своје савести и против Јеховиног Закона (Римљ. 2:21-23). Њихова кривица је била двострука и зато нема сумње да су били грешници — нису удовољавали Божјим мерилима и нису вршили Божју вољу. То је озбиљно нарушило њихов однос са Творцем (Лев. 19:11; 20:10; Римљ. 3:20).

17. Које охрабрење налазимо у посланици Римљанима?

¹⁷ На основу онога што смо до сада размотрили из посланице Римљанима изгледа да је пред Богом читаво човечанство, а самим тим и ми, у прилично лошој ситуацији. Међутим, Павле је имао још нешто да каже. Цитирајући Давидове речи из Псалма 32:1, 2, написао је: „Срећни су они којима су безакона дела опроштена и којима су греси покривени. Срећан је човек коме Јехова не урачунава грех“ (Римљ. 4:7, 8). Бог је омогућио да нам греси буду опроштени, а да при том не буду прекршени његови праведни закони.

Добра вест о Исусу

18, 19. (а) На које обележје добре вести се Павле усредсредио у посланици Римљанима? (б) Шта морамо прихватити ако желимо да уживамо у благословима које ће донети Божје Краљевство?

¹⁸ Када размислиш о ономе што је Јехова урадио вероватно ћеш рећи: „Ово је стварно добра вест!“ И заиста јесте. То нас враћа на обележје добре вести које је Павле истакао у посланици Римљанима. Као што је већ споменуто, он је написао: „Не стидим се добре вести. Она је Божја сила која доноси спасење“ (Римљ. 1:15, 16).

¹⁹ Та добра вест се усредсређује на Исусову улогу у остварењу Божје намере. Павле је једва чекао да дође дан „у који ће Бог преко Христа Исуса судити ономе што је сакривено у људима, по доброј вести“ (Римљ. 2:16). Тиме није умањио важност ’краљевства Христа и Бога‘ нити вредност онога што ће Бог учинити посредством свог Краљевства (Еф. 5:5). Али је показао да ако желимо да живимо под Божјим Краљевством и да уживамо у благословима које ће оно донети морамо прихватити следеће: (1) да смо пред Богом грешни и (2) да треба да  исказујемо веру у Исуса Христа да би нам греси били опроштени. Кад човек схвати и прихвати тај део Божје намере и увиди како му то пружа наду, с правом може узвикнути: „Ово је заиста добра вест!“

20, 21. Зашто у служби проповедања морамо имати на уму добру вест која је истакнута у посланици Римљанима и до чега то може довести?

²⁰ Ово обележје добре вести морамо имати у мислима док обављамо службу проповедања. Говорећи о Исусу и цитирајући Исаијине речи, Павле је рекао: „Нико ко верује у њега неће се разочарати“ (Римљ. 10:11; Ис. 28:16). Основна порука о Исусу можда није непозната онима који знају шта Библија каже о греху. Међутим, другима ће то бити нешто сасвим ново, нешто што нису знали или у шта нису веровали. Кад такве особе почну да верују у Бога и поштују Свето писмо, мораћемо да им објаснимо каква је Исусова улога. У следећем чланку ћемо видети како се у петом поглављу посланице Римљанима говори о том обележју добре вести. Информације из тог чланка вероватно ће ти користити у служби проповедања.

²¹ Заиста смо срећни када помажемо људима искреног срца да разумеју добру вест о којој се толико говори у посланици Римљанима, добру вест која је заправо „Божја сила која доноси спасење свакоме ко верује“ (Римљ. 1:16). Сем тога, срећни смо када видимо да се и други слажу са оним што је апостол Павле рекао у Римљанима 10:15: „Како су дивне ноге оних који објављују добру вест о ономе што је добро!“ (Ис. 52:7).

[Фусноте]

Да ли се сећаш?

• Које обележје добре вести је истакнуто у посланици Римљанима?

• Коју чињеницу треба да разјаснимо људима?

• У ком смислу ’добра вест о Христу‘ доноси благослове и нама и другима?

[Питања за разматрање]

[Истакнути текст на 8. страни]

Добра вест која је истакнута у посланици Римљанима односи се на кључну улогу коју Исус има у остварењу Божје намере

[Слика на 9. страни]

Сви смо рођени с грехом!