’Понеси свитке, а нарочито пергаменте‘

ОВИМ речима је апостол Павле замолио свог сарадника у мисионарској служби, Тимотеја, да му донесе одређене списе. О каквим свицима и пергаментима је Павле говорио? Зашто их је тражио? И шта ми учимо из тога?

Средином првог века наше ере, када је Павле написао те речи, 39 књига хебрејског дела Светог писма било је подељено на 22 или 24 књиге, од којих је већина била у засебним свицима. Према речима професора Алана Миларда, иако су ти свици доста коштали они ипак „нису били толико скупи да их добростојећи људи нису могли себи приуштити“. Неки су имали бар један. На пример, етиопски евнух је током једног путовања „наглас читао пророка Исаију“. Тај Етиопљанин је био ’високи достојанственик кандаке, етиопске краљице‘, постављен „над свом њеном ризницом“. Сигурно је био имућан, с обзиром на то да је поседовао делове Светих списа (Дела 8:27, 28).

Павле је Тимотеја замолио за следеће: „Кад пођеш, понеси огртач који сам оставио у Троади код Карпа, и свитке, а нарочито пергаменте“ (2. Тим. 4:13). На основу овога се може закључити да је Павле имао доста књига. Од свих књига које је имао Божја Реч је имала најважније место у његовој библиотеци. Што се тиче речи „пергаменти“ из овог стиха, библиста Арчибалд Робертсон каже: „Пошто су пергаменти били скупљи од папируса, то су највероватније били примерци старозаветних књига.“ Павле се у младости школовао код Гамалила, који је био уважен учитељ Мојсијевог закона. Зато је логично закључити да је поседовао свитке Божје Речи (Дела 5:34; 22:3).

Како су хришћани користили свитке

Мало је људи имало свитке Светог писма. Како је онда већина хришћана тог времена долазила у дотицај с Божјом Речју? На основу првог Павловог писма Тимотеју можемо претпоставити како је то било. У њему стоји: „Док не дођем, посвети се јавном читању“ (1. Тим. 4:13). Јавно читање је било саставни део састанака које је одржавала хришћанска скупштина и било је уобичајено међу Божјим народом још од Мојсијевог времена (Дела 13:15; 15:21; 2. Кор. 3:15).

Тимотеј је, као старешина, морао да се „посвети“ јавном читању, што би користило онима који нису имали свој примерак  Писма. Сигурно су сви пажљиво слушали јавно читање Божје Речи да им ништа не би промакло, а родитељи су са својом децом код куће вероватно разговарали о ономе што се читало на састанку.

Познати Исаијин свитак с Мртвог мора дугачак је нешто више од седам метара. Свици су имали дршке на оба краја, а често су ради заштите умотавани у платно или стављани у ћупове. Зато су били прилично тешки. Вероватно већина хришћана није могла носити са собом много свитака у службу проповедања. Иако је Павле имао неке свитке Светог писма које је он лично користио, вероватно на путовања није могао носити све свитке које је имао. Изгледа да је неке оставио у Троади, код свог пријатеља Карпа.

Шта учимо од Павла?

Пре него што је затражио свитке, Павле, који је по други пут био у заточеништву у Риму, написао је: „Добро сам се борио, трку сам до краја истрчао... Од сада се за мене чува венац праведности“ (2. Тим. 4:7, 8). Ове речи је највероватније написао око 65. н. е, за време Нероновог прогона хришћана. Овог пута је ситуација у којој се нашао била веома озбиљна. Наслутио је да ће бити погубљен (2. Тим. 1:16; 4:6). Разумљиво је што је жарко желео да добије свитке. Иако је био уверен да се до краја добро борио, и даље је имао велику жељу да проучава Божју Реч јер је знао да ће га то ојачати.

Изгледа да је Тимотеј још увек био у Ефесу када је добио Павлово писмо (1. Тим. 1:3). Пут од Ефеса до Рима преко Троаде дуг је отприлике 1 600 километара. У истом писму Павле поручује Тимотеју: „Учини све што можеш да дођеш пре зиме“ (2. Тим. 4:21). У Библији се не каже да ли је Тимотеј нашао брод којим би пре зиме дошао до Рима.

Шта учимо из тога што је Павле тражио „свитке, а нарочито пергаменте“? Он ни у најтежем периоду живота није изгубио жељу за читањем Божје Речи. То је била тајна његовог успеха. Због тога је увек био духовно јак и активан, а за друге извор охрабрења.

Како је добро што данас свако од нас има лични примерак целе Библије! Неки од нас имају и по неколико примерака и различитих издања. Добро је да попут Павла развијамо жељу да још боље разумемо Писмо. Друга посланица Тимотеју била је последња од укупно 14 које је написао под Божјим надахнућем. Павлова молба Тимотеју да му ’понесе свитке, а нарочито пергаменте‘ налази се на крају писма. То је заправо била једна од његових последњих жеља за које знамо.

Да ли и ти свим срцем желиш да се бориш у доброј борби вере до самог краја, баш као и Павле? Желиш ли да будеш духовно активан и спреман да учествујеш у делу проповедања докле год то Господ жели? Онда послушај следећи Павлов савет: „Добро пази како живиш и како поучаваш.“ То можеш учинити тако што ћеш редовно и са жаром проучавати Библију, сада доступну све већем броју људи у облицима које је лакше користити него свитке (1. Тим. 4:16).

[Мапа/Слике на странама 18, 19]

(За комплетан текст, види публикацију)

Ефес

Троада

Рим