Буди мудар кад користиш интернет

С ПРОНАЛАСКОМ штампарске пресе пре неколико векова дошло је до промене у начину на који људи међусобно комуницирају. Када се у новије доба појавио интернет, дошло је до сличне прекретнице. Интернет је постао глобално средство информисања. Помоћу њега можемо доћи до многих информација и статистичких података, и сазнати шта људи мисле о разним темама.

Способност да комуницирамо подарио нам је наш Створитељ. Захваљујући томе можемо да размењујемо мишљења и сазнања једни с другима. Јехова је разговарао с људима које је створио и рекао им како да живе да би били срећни (Пост. 1:28-30). Дар говора се може и злоупотребити, што потврђују догађаји с почетка људске историје. Сатана је Еви дао потпуно погрешне информације. Она је поверовала у оно што јој је рекао и пренела то Адаму, који је одвео човечанство у пропаст (Пост. 3:1-6; Римљ. 5:12).

Шта се може рећи о коришћењу интернета? Преко интернета можемо доћи до важних информација, он нам може уштедети време и помоћи нам да обавимо нешто корисно, али нас може и дезинформисати, красти нам време и искварити нас. Погледајмо како га можемо паметно користити.

Информације или дезинформације?

Није реално мислити да су све информације са интернета тачне и корисне. Претраживаче на интернету можемо упоредити са мноштвом берача који неуморно скупљају све печурке, и јестиве и отровне, а затим их све заједно сервирају. Да ли би их јео без размишљања? Сигурно не би. Интернет претраживачи користе огроман број компјутера да би сакупили информације с милијарди веб страница, од оних с најбољим до оних с најгорим садржајем. Морамо бити разборити и, да тако кажемо, раздвојити пшеницу од кукоља, да не бисмо затровали ум нетачним информацијама.

У једном познатом часопису је 1993. године објављен цртеж на ком су приказана два пса како седе испред компјутера. Један од њих каже другом: „Кад си на интернету нико не зна да си пас.“ Скривање идентитета није ништа ново, јер се Сатана још давно скривао иза  змије кад се обраћао Еви и кад јој је рекао да може постати као Бог. Данас се свако на интернету може представити као стручњак, а да и не открије своје право име. Нема правила о томе ко може да изнесе неко мишљење, информацију, слику или савет.

Немој бити наиван као Ева. С резервом прихватај информације са интернета. Пре него што нешто прихватиш као чињеницу, питај се: (1) Ко је ово написао? Да ли је компетентан за то? (2) Зашто је то написано? Из каквих побуда? Да ли одражава предрасуде? (3) Одакле аутору те информације? Да ли наводи изворе који се могу проверити? (4) Да ли су те информације застареле? Апостол Павле је још у првом веку Тимотеју дао савет који је и данас применљив. Он је написао: „Чувај што ти је поверено, и клони се испразних разговора који скрнаве оно што је свето и противречног назовизнања“ (1. Тим. 6:20).

Штеди или краде време?

Интернет нам може уштедети време, снагу и новац под условом да га паметно користимо. Пружа нам могућност да нешто купимо, а да и не изађемо из куће. Помоћу њега можемо упоредити цене и тако уштедети нешто новца. Плаћање рачуна преко интернета многима је олакшало живот. Финансијски послови се могу обавити у било које време, и то од куће. Преко интернета се можемо информисати како да на најудобнији и најекономичнији начин отпутујемо тамо где смо хтели или да за неко путовање разервишемо карте. Уз мало труда можемо доћи до бројева телефона и адреса које су нам потребне и сазнати како све можемо стићи на жељену дестинацију. Широм света подружнице Јеховиних сведока користе многе услуге на интернету да би уштедели време и новац.

Али интернет има и своју мрачну страну. Једна од њих је да нам може одузимати много времена. Некима је интернет више занимљива играчка него корисна алатка. Они проводе сате и сате у игрању игрица, куповини, читању и слању мејлова, четовању и сурфовању по интернету. Може се десити да с временом запоставе оно што је важније, односно породицу, пријатеље и скупштину. Људи чак могу постати зависни од интернета. На пример, према једној процени објављеној 2010. године 18,4 процената младих у Кореји зависно је од интернета. Истраживачи у Немачкој кажу да се „све више жена жали да су њихови партнери зависни од интернета“. Једна жена је рекла да се њен муж много променио од кад је постао зависан од интернета, до те мере да им је то уништило брак.

У једну подружницу Јеховиних сведока стигло је писмо човека који је себе назвао зависником од интернета. Понекад је на интернету проводио и по десет сати дневно. Написао је да је у почетку све изгледало безазлено, а затим је додао: „С временом сам све мање ишао на састанке и престао сам да се молим.“ Када би и отишао на неки састанак, био  би неприпремљен и само би размишљао о томе када ће опет моћи да оде на интернет. На срећу, схватио је да има озбиљан проблем и потрудио се да га реши. Немојмо дозволити себи да дођемо у такву ситуацију.

Корисно или штетно?

У 1. Солуњанима 5:21, 22 пише: „Све проверавајте да бисте се у то уверили, држите се онога што је добро. Клоните се сваког зла.“ Треба да се питамо да ли је оно што гледамо на интернету корисно и да ли удовољава Божјим високим мерилима. То у моралном смислу мора бити чисто и прикладно за једног хришћанина. Порнографија је веома заступљена на интернету и ако нисмо опрезни, лако можемо упасти у ту замку.

Добро је да се питамо: ’Да ли бих одмах сакрио оно што је на екрану ако би у собу ушли мој брачни друг, моји родитељи или неки суверник?‘ Ако је твој одговор потврдан, било би боље да интернет користиш у присуству других. Интернет је у великој мери променио начин на који комуницирамо и купујемо. Осим тога, са интернетом се појавио потпуно нов начин да се ’учини прељуба у срцу‘ (Мат. 5:27, 28).

Проследити или не проследити?

Интернет се користи и за слање и примање мејлова. Иако имамо могућност да слободно примамо и преносимо информације, имамо и одговорност да оно што проследимо другима буде тачно и морално. Можемо ли да гарантујемо да је оно што смо написали или проследили другима тачно? Имамо ли дозволу да то пренесемо другима? a Да ли је то корисно и конструктивно? Зашто желимо да то пошаљемо? Да ли тиме желимо да оставимо утисак на друге?

Електронска пошта је прави благослов ако је исправно користимо. Али можемо бити и затрпани мејловима. Да ли најновије вести или тривијалне информације шаљемо великом броју познаника и тако им одузимамо драгоцено време? Пре него што нешто пошаљемо запитајмо се зашто то радимо. Шта тиме желимо да постигнемо? Раније су људи писали писма члановима породице или пријатељима да би они били у току са оним што им се дешава у животу. Зар то не би требало да буде и сврха наших мејлова? Зашто бисмо преносили другима нешто што не можемо проверити?

Да ли то значи да је најбоље да не користимо интернет? За неке људе би то било најбоље. За човека ког смо раније споменули управо то је био начин да се ослободи дугогодишње зависности. С друге стране интернет нам може бити веома користан под условом да ’способност просуђивања пази на нас, и да нас разборитост чува‘ (Посл. 2:10, 11).

[Фуснота]

[Слика на 4. страни]

Пази да не постанеш жртва дезинформација

[Слика на 5. страни]

О чему треба да размислиш пре него што пошаљеш неки мејл?