Састанак који ће се памтити

„КАДА се овај састанак буде завршио, рећи ћете: ’Ово је заиста био годишњи састанак који ће се памтити!‘ “ Овим речима је Стивен Лет, члан Водећег тела Јеховиних сведока, изазвао још веће интересовање публике за програм који следи. Тако је почео 126. годишњи састанак корпорације Watch Tower Bible and Tract Society of Pennsylvania који је одржан 2. октобра 2010. у Конгресној дворани Јеховиних сведока у Џерсију, у држави Њу Џерси, САД. Издвојићемо неке од занимљивих информација изнетих на овом састанку.

Брат Лет је у уводном говору одушевљено причао о Јеховиним небеским кочијама које су описане у књизи пророка Језекиља. Ова огромна и величанствена кочија представља Божју организацију, над којом Јехова има потпуну контролу. Њен небески део, који се састоји од духовних створења, креће се муњевитом брзином — брзином Јеховиних мисли, рекао је брат Лет. Земаљски део Јеховине организације је исто тако у покрету. Брат Лет је набројао неколико занимљивих ствари које су се десиле у земаљском делу Божје организације током протеклих година.

На пример, неке подружнице су спојене, тако да ће сада многи који су служили у Бетелу у тим земљама сада моћи да се усредсреде на службу проповедања. Брат Лет је подстакао присутне да наставе да се моле за то да Водеће тело, као представник верног и разборитог роба, и даље поступа не само верно већ и мудро, то јест разборито (Мат. 24:45-47).

Подстицајни извештаји и дирљиви интервјуи

Таб Хансбергер, који служи у Одбору подружнице на Хаитију, изнео је дирљив извештај о последицама земљотреса који се догодио 12. јануара 2010. и однео око 300 000 живота. Тамо су неки свештеници говорили људима да је оне који су погинули заправо Бог казнио за њихову неверност, док је добре људе заштитио. Међутим, хиљаде криминалаца се нашло на слободи када су се зидови затвора срушили због земљотреса. Многи Хаићани су нашли утеху када су сазнали истину о томе зашто је време у ком живимо препуно трагедија. Брат Хансбергер је цитирао једног нашег брата чија је супруга погинула у земљотресу. Тај брат је рекао: „И дан-данас плачем. Не знам колико ћу још туговати, али осећам љубав која влада у Јеховиној организацији и то ми много значи. Имам наду и чврсто сам решио да помажем другима да је и они нађу.“

 Марк Сандерсон, који је сада члан бетелске породице у Бруклину, изнео је извештај са Филипина. Као бивши члан Одбора подружнице на Филипинима, он је просто сијао од задовољства када је говорио о томе да та земља већ 32 пута узастопно извештава све већи број објавитеља и о томе да број библијских студија далеко надмашује број објавитеља. Говорио је о Мигелу, нашем брату чији је унук убијен. Он се борио за то да убица буде осуђен и затворен. Када је после неког времена проповедао у затвору, срео је тог убицу. Премда је ситуација била напета, Мигел му се љубазно обратио. На крају је тај човек почео да проучава Библију с Мигелом и заволео је Јехову. Сад је он наш брат. Мигел је његов близак пријатељ и залаже се за то да му се смањи затворска казна. a

У следећем делу програма публика је могла упознати неколико брачних парова које је интервјуисао брат Марк Нумар, инструктор у Одељењу за теократске образовне програме. Интервјуисао је Алекса и Сару Рајнмулер, Дејвида и Кристу Шафер и Роберта и Кетру Сиранко. Алекс Рајнмулер, помоћник у Одбору за издавање, причао је о томе како је истина постала део њега док је као петнаестогодишњак био пионир у Канади и често ишао сам у службу проповедања. На питање ко је у Бетелу највише утицао на њега, он је споменуо три брата и објаснио како му је сваки од њих помогао да у духовном погледу напредује. Његова супруга Сара је говорила о свом пријатељству с једном сестром која је годинама била у затвору у Кини због своје вере. Рекла је да је од ње научила да се путем молитве ослања на Јехову.

Дејвид Шафер, помоћнику у Одбору за поучавање, имао је само речи хвале за своју мајку која је имала јаку веру. Говорио је и о браћи која су радила као дрвосече и која су му помагала да служи као помоћни пионир док је био тинејџер. Његова супруга Криста је испричала колико су њој значили старији чланови бетелске породице који су доказали да су ’верни у најмањем‘, као што је то Исус саветовао (Лука 16:10).

Роберт Сиранко, помоћник у Одбору за писање, поделио је с присутнима успомене на своје баке и деке, који су били мађарски имигранти и помазани хришћани. Био је одушевљен када је још као дечак 1950-их присуствовао великим конгресима и схватио да је Јеховина организација далеко већа од његове скупштине.  Његова супруга Кетра је говорила о томе шта је све научила о верности док је служила као пионир у једној скупштини у којој су се појавили отпадници и која се суочавала с још неким проблемима. Истрајала је у таквим околностима и касније је била позвана да служи као специјални пионир у једној другој скупштини чије је јединство дирнуло њено срце.

Затим је Манфред Тонак изнео извештај из Етиопије. Ова земља је постојала још у библијска времена и сада у њој има више од 9 000 објавитеља добре вести. Већина њих живи у главном граду, Адис Абеби, или близу њега тако да у удаљеним деловима земље постоји потреба за објавитељима. Да би се удовољило овој потреби, Сведоци етиопског порекла који живе у другим земљама били су позвани да дођу у Етиопију на неко време како би помогли у проповедању у удаљеним деловима земље. Многи који су дошли пружили су подршку тамошњој браћи и пронашли заинтересоване особе.

Један део програма била је и серија говора о Јеховиним сведоцима у Русији и њиховим правним борбама. Аулис Бергдал, који служи у Одбору подружнице у Русији, говорио је о томе како су Јеховини сведоци били прогоњени у Русији, а посебно у Москви. Филип Брамли, који служи у правном одељењу у подружници у Сједињеним Државама, говорио је о занимљивом развоју догађаја протеклих месеци када је Европски суд за људска права разматрао девет оптужби подигнутих против Јеховиних сведока. Суд је једногласно утврдио да ниједна од оптужби нема никаквог основа, а за неке од њих је изнео и детаљну аргументацију. Премда још увек остаје да се види какав ће бити даљи развој догађаја, брат Брамли је рекао да се нада да ће ова пресуда утицати на правне случајеве у другим земљама.

Након ових занимљивих вести, брат Лет је објавио да је Европски суд за људска права одлучио да узме у разматрање дугогодишњи спор око пореза између владе Француске и Јеховиних сведока. Овај веома цењени суд прихвата врло мали број случајева. До сада је размотрено 39 случајева који се тичу Јеховиних сведока, а у 37 од њих пресуда је донета у њихову корист. Брат Лет је све подстакао да се и даље моле Јехови за судске спорове који су у току.

Последњи извештај је изнео Ричард Морлан, инструктор у Школи за скупштинске старешине. Он је са одушевљењем говорио о тој школи и о томе колико су старешине биле захвалне за њу.

 Још неки говори чланова Водећег тела

Гај Пирс, члан Водећег тела, одржао је говор на темељу годишњег цитата за 2011. годину: ’Нађи уточиште у Јеховином имену‘ (Соф. 3:12). Он је рекао да иако је ово време у многим погледима повољно за нас као Јеховине слуге, оно је уједно и време када треба да будемо трезвени и опрезни. Јеховин велики дан је близу. Па ипак, људи и даље траже уточиште у кривој религији, политичким организацијама и богатству или пак покушавају да на неки начин побегну од стварности. Да бисмо нашли право уточиште, треба да призовемо Јеховино име, што значи да треба да га упознамо као личност, да га дубоко поштујемо, уздамо се у њега и свиме што имамо покажемо да га волимо.

Затим је Дејвид Сплејн, члан Водећег тела, изнео упечатљив говор под насловом „Да ли си ушао у Божји починак?“ Он је напоменуо да Божји починак не подразумева неактивност, будући да Јехова и његов Син и даље раде током тог симболичног дана починка да би се Божја намера са земљом и људима остварила до краја (Јов. 5:17). Како онда можемо ући у Божји починак? Између осталог, тако што ћемо се трудити да не чинимо грех и да не успостављамо сопствена мерила праведности. Треба да будемо верни Јехови, да увек имамо у мислима његову намеру и да чинимо све што можемо како бисмо допринели њеном остварењу. Понекад то може бити прави изазов, али треба да прихватимо опомене и упозорења и да сарађујемо с Јеховином организацијом. Брат Сплејн је подстакао слушаоце да чине све што могу како би ушли у Божји починак.

Последњи говор, који је одржао брат Ентони Морис, члан Водећег тела, носио је наслов „Шта је то што чекамо?“ Брат Морис је са озбиљношћу и очинском топлином подсетио публику на пророчанства која тек треба да се испуне, то јест на догађаје које све верне Божје слуге с нестрпљењем ишчекују. Ту спада повик „Мир и сигурност!“ и уништење криве религије (1. Сол. 5:2, 3; Откр. 17:15-17). Брат Морис је упозорио на то да не говоримо: „Мора да је ово Армагедон“ за дешавања о којима се говори у вестима, а која заправо нису испуњење тих библијских пророчанстава. Он је саветовао присутне да и даље буду радосни и стрпљиви док чекају на Јехову, као што је описано у Михеју 7:7. У исто време треба и да збијемо редове, држећи се Водећег тела, баш као што се војници чврсто држе једни других у јеку борбе. „Нека је јако срце ваше“, рекао је он, „сви ви који Јехову чекате“ (Пс. 31:24).

У закључку програма изнета су нека важна обавештења. Џефри Џексон, члан Водећег тела, говорио је о плановима да током једног пробног периода на енглеском језику излази поједностављено издање Стражарске куле за проучавање да би се помогло онима који не знају добро тај језик. Затим је Стивен Лет објавио да ће Водеће тело организовати пастирске посете за обласне надгледнике и њихове супруге у Сједињеним Државама. Још је рекао да ће се Школа за обучавање наименоване браће од сада звати Библијска школа за неожењену браћу и да ће ускоро осим ње бити организована и Библијска школа за брачне парове. У овој школи ће се брачни парови обучавати како да још боље служе у Јеховиној организацији. Брат Лет је такође објавио да ће од сада у Патерсону сваке године бити по два разреда Школе за путујуће надгледнике и њихове супруге и Школе за чланове Одбора подружнице и њихове супруге, с могућношћу да те школе поново похађају и они који су већ били у њима.

Програм је закључен дирљивом молитвом коју је понизно и искрено упутио 97-годишњи Џон Бар, дугогодишњи члан Водећег тела. b На крају програма сви су имали утисак да је ово заиста био састанак који ће се дуго памтити.

[Фусноте]

[Истакнути текст на 19. страни]

Сви су уживали у интервјуима

[Истакнути текст на 20. страни]

Јехова благосиља дело проповедања у Етиопији