Чувајмо мир у скупштини

„Зато се трудимо да унапређујемо мир“ (РИМЉ. 14:19)

1, 2. Зашто међу Јеховиним сведоцима влада мир?

 ПРАВИ мир је у данашњем свету права реткост. Чак и људи који припадају истој нацији и говоре истим језиком врло често су разједињени због различитог верског или политичког опредељења или због материјалног статуса и образовања. За разлику од њих, међу Јеховиним сведоцима влада мир иако потичу „из свих народа и племена и народности и језика“ (Откр. 7:9).

² Тај мир није случајност, већ произлази првенствено из тога што смо „у миру с Богом“ јер верујемо у његовог Сина чија проливена крв покрива наше грехе (Римљ. 5:1; Еф. 1:7). Осим тога, Јехова даје свети дух својим верним слугама, а плод тог духа подразумева и мир (Гал. 5:22). Још један разлог је то што ’нисмо део света‘ (Јов. 15:19). То значи да у политичким питањима не стајемо ни на чију страну. Пошто смо ’прековали своје мачеве у раонике‘, не учествујемо у ратовима (Ис. 2:4).

3. Шта нам омогућује мир који влада међу нама и о чему ће бити речи у овом чланку?

³ Мир који влада међу нама не своди се само на то да не желимо да нашкодимо једни другима. Иако у скупштини  којој припадамо вероватно има људи различитог порекла, ми ’волимо једни друге‘ (Јов. 15:17). Тај мир нам омогућује да „чинимо добро свима, а нарочито својој браћи у вери“ (Гал. 6:10). Наш духовни рај је нешто што треба да ценимо и чувамо. Погледајмо сада шта можемо урадити да бисмо сачували добре односе с другима у скупштини.

Кад погрешимо

4. Шта можемо урадити ако смо некога увредили?

⁴ „Сви често грешимо“, написао је Јаков. „Ако неко у речима не греши, он је савршен човек“ (Јак. 3:2). Према томе, међу суверницима ће сигурно бити неспоразума и размирица (Фил. 4:2, 3). Али све се то може решити, а да се при том не наруши мир скупштине. На пример, погледајмо шта је Исус рекао да треба да урадимо кад схватимо да смо некога увредили. (Прочитати Матеја 5:23, 24.)

5. Како можемо сачувати мир у скупштини кад нас неко увреди?

⁵ А шта ако неко нас увреди? Да ли треба да очекујемо да нам та особа приђе и извини се? „[Љубав] не памти зло“, пише у 1. Коринћанима 13:5. Ако ономе ко нас је увредио опростимо и то што се десило једноставно заборавимо, показаћемо да желимо да сачувамо мир. (Прочитати Колошанима 3:13.) Мање проблеме је најбоље тако решавати јер то доприноси добрим односима са суверницима, а нама даје унутрашњи мир. Једна мудра пословица каже: „[Разборитом човеку је] част... да пређе преко преступа“ (Посл. 19:11).

6. Шта треба да урадимо ако нам је тешко да пређемо преко неке увреде?

⁶ Али шта ако је у питању увреда преко које нам је тешко да пређемо? Сигурно није паметно причати о томе свима који би желели да тако нешто слушају. Такво оговарање само ремети мир у скупштини. Како да на миран начин решимо проблем? У Матеју 18:15 пише: „Ако твој брат почини грех, иди и укажи му насамо на његов преступ. Ако те послуша, придобио си свог брата.“ Иако стихови из Матеја 18:15-17 говоре о озбиљном греху, начело које се налази у 15. стиху можемо применити и у другим ситуацијама. Дакле, кад имамо проблем с неким најбоље је да љубазно у четири ока поразговарамо о томе и да се потрудимо да поново успоставимо добре односе. a

7. Зашто проблеме треба решавати чим се појаве?

⁷ Апостол Павле је написао: „Ако се гневите, немојте грешити. Сунце да не зађе, а да ви још осећате гнев. И не дајте Ђаволу прилику да делује“ (Еф. 4:26, 27). Исус је рекао: „Брзо реши спор с оним ко те тужи“ (Мат. 5:25). Да бисмо сачували мир с другима, проблеме морамо решавати чим се појаве. Зашто? Зато што у супротном проблеми постају већи и озбиљнији, баш као што нам се и рана може загнојити ако је одмах не санирамо. Немојмо дозволити да нас понос, завист или љубав према новцу спрече да решавамо проблеме с нашом браћом (Јак. 4:1-6).

Када је у проблем укључено више особа

8, 9. (а) Које разлике у гледиштима су постојале међу хришћанима у Риму? (б) Који савет им је Павле дао поводом тога?

⁸ Понекад је у неки проблем у скупштини укључено више особа. Тако нешто се десило међу хришћанима у Риму којима је апостол Павле под Божјим  надахнућем написао једно писмо. Неки у тој скупштини су по свему судећи с омаловажавањем гледали на оне који су имали слабу, то јест преосетљиву савест. Такве особе су давале себи за право да осуђују друге за оно што је ствар личног избора. Који је савет Павле дао тој скупштини? (Римљ. 14:1-6).

⁹ Павле је дао савет и једнима и другима. Онима који су разумели да више нису под Мојсијевим законом рекао је да не омаловажавају своју браћу (Римљ. 14:2, 10). Тако су могли спотаћи сувернике којима је још увек била одвратна помисао да једу нешто што је по Мојсијевом закону било забрањено. „Не рушите Божје дело због јела“, рекао им је Павле. „Добро је не јести меса и не пити вина и не чинити ништа због чега би се твој брат могао спотаћи“ (Римљ. 14:14, 15, 20, 21). С друге стране, Павле је саветовао хришћане који су имали осетљивију савест да не осуђују оне који су имали шира схватања (Римљ. 14:13). „Свакоме међу вама [кажем] да не мисли о себи више него што треба да мисли“ (Римљ. 12:3). Саветујући и једне и друге, написао им је: „Зато се трудимо да унапређујемо мир и да се међусобно изграђујемо“ (Римљ. 14:19).

10. Шта по угледу на хришћане у Риму треба да раде они који с другима имају размирице?

¹⁰ Хришћани у Риму су сигурно прихватили Павлов савет и исправили су оно што је требало исправити. И у данашње време проблеме с браћом и сестрама треба да решавамо на љубазан начин, примењујући библијске савете. Обе стране треба да промене нешто код себе да би били „у миру једни с другима“, као што су то урадили и хришћани у Риму (Мар. 9:50).

 Како старешине могу помоћи

11. Шта старешина треба да ради ако неко жели да разговара с њим о проблему који има с неким суверником?

¹¹ Шта ако неко има проблем са чланом породице или неким другим суверником и жели да о томе разговара са старешином? У Пословицама 21:13 пише: „Ко затвара ухо своје кад се убоги жали и јадикује, и сам ће завапити, али неће бити услишен.“ Старешина сигурно неће ’затворити ухо‘ кад му се неко обрати за помоћ. Међутим, једна друга пословица каже: „Ко је први у парници својој, праведан је, а онда долази ближњи његов и испитивањем оповргне речи његове“ (Посл. 18:17). Старешина треба да пажљиво саслуша особу, али мора да пази да не доноси закључке пре него што чује и другу страну. Старешина ће вероватно питати особу која износи проблем да ли је већ разговарала са оним с ким има размирице. Можда ће је подсетити и на библијски савет о томе које кораке треба да предузме да би изгладила односе са суверником.

12. Која три примера показују колико је опасно доносити преурањене закључке?

¹² Три примера из Библије показују колико је опасно исхитрено реаговати када се саслуша само једна страна приче. Петефрије је поверовао својој жени кад му је рекла да је Јосиф покушао да је силује. Толико је био љут на Јосифа да га је бацио у затвор (Пост. 39:19, 20). Краљ Давид је поверовао Мефивостејевом слуги Сиви кад му је рекао да је Мефивостеј стао на страну његових непријатеља. Исхитрено му је рекао: „Ево, твоје је све што припада Мефивостеју“ (2. Сам. 16:4; 19:25-27). Неки људи су јавили персијском краљу Артаксерксу да Јудејци обнављају јерусалимске зидине и да спремају побуну против њега. Краљ им је поверовао и наредио је обуставу свих грађевинских радова у Јерусалиму. Јудејци су због тога престали да раде на обнови Божјег храма (Језд. 4:11-13, 23, 24). Старешине треба да послушају савет који је апостол Павле дао Тимотеју и да не доносе преурањене закључке. (Прочитати 1. Тимотеју 5:21.)

13, 14. (а) Шта треба да имамо на уму када је реч о неспоразумима међу другим људима? (б) Шта старешинама може помоћи да добро процене ситуацију?

¹³ Чак и када старешине саслушају обе стране треба да имају на уму да Библија каже: „Ако неко мисли да нешто зна, још то не зна онако како би требало да зна“ (1. Кор. 8:2). Да ли заиста знамо све детаље који су довели до проблема? Да ли заиста добро познајемо особе које су укључене у тај проблем? Старешине морају бити веома опрезне кад треба да просуде неку ситуацију и да не дозволе да буду заварани неистинама, лукавошћу или гласинама! Исус Христ, судија ког је Бог поставио, праведно суди. Он ’не суди по ономе што види, нити укорава по ономе што чује‘ (Ис. 11:3, 4). Исуса води Јеховин дух. Хришћанске старешине исто тако морају дозволити да их води Божји дух.

¹⁴ Пре него што старешине донесу закључак у некој проблематичној ситуацији, треба да се моле за помоћ Јеховиног духа и да дозволе да их он води док траже савет у Божјој Речи и публикацијама верног и разборитог роба (Мат. 24:45).

Мир по сваку цену?

15. У којим ситуацијама треба да кажемо старешинама за нечији грех?

¹⁵ Пошто смо прави хришћани, треба да будемо у миру једни с другима. Међутим, Библија каже и следеће: „Мудрост одозго је најпре чиста, затим мирољубива“  (Јак. 3:17). Мирољубивост долази после чистоће, то јест честитости. Честитост подразумева да се држимо Божјих моралних мерила и да удовољавамо његовим праведним захтевима. Ако неки хришћанин зна да неки суверник чини озбиљан грех треба да каже тој особи да свој грех призна старешинама (1. Кор. 6:9, 10; Јак. 5:14-16). Ако преступник то не учини, онда хришћанин који зна за тај грех треба да то каже старешинама. Ако хришћанин ништа не каже зато што не жели да поквари односе са преступником, онда и он чини грех (Лев. 5:1; прочитати Пословице 29:24).

16. Шта можемо научити на основу онога што је Јуј учинио када се сусрео с краљем Јорамом?

¹⁶ Јуј је урадио нешто што показује да је важније чинити оно што је исправно него сачувати добре односе с неким ко чини грех. Бог је послао Јуја да изврши казну над домом краља Ахава. Зли краљ Јорам, син Ахава и Језавеље, у кочијама је ишао у сусрет Јују и упитао га је: „Долазиш ли с миром, Јују?“ Како му је Јуј одговорио? Рекао му је: „Како може бити мир док је блуда твоје мајке Језавеље и њеног силног врачања?“ (2. Краљ. 9:22). Тада је Јуј одапео стрелу и погодио Јорама право у срце. Као што је Јуј предузео акцију, тако и старешине треба да предузму неопходне кораке уколико неко чини грех и не каје се за то. Они неће дозволити да таква особа и даље буде део скупштине само да не би нарушили мир с њом. Она треба да буде искључена да би скупштина и даље била у миру с Богом (1. Кор. 5:1, 2, 11-13).

17. Шта треба да раде сви хришћани да би се сачувао мир у скупштини?

¹⁷ Већина размирица међу браћом не подразумева неки озбиљан грех који захтева покретање дисциплинског поступка. Зато је много боље показати љубав и прећи преко туђих грешака. „Ко покрива преступ, тражи љубав“, каже Божја Реч, „а ко стално прича о њему, раздваја блиске пријатеље“ (Посл. 17:9). Ако поступамо у складу са овим речима сачуваћемо мир у скупштини и добар однос с Јеховом (Мат. 6:14, 15).

Бог благосиља оне који чувају мир

18, 19. Како нам користи то што се трудимо да чувамо мир у скупштини?

¹⁸ Јехова нас благосиља кад се трудимо да „унапређујемо мир“. Кад поступамо онако како је Јехови угодно имамо добар однос с њим и доприносимо миру и јединству у скупштини. У исто време се учимо и како да будемо у миру са онима којима проповедамо „добру вест мира“ (Еф. 6:15). Спремнији смо да будемо ’благи према свима‘ и да се ’обуздавамо кад трпимо зло‘ (2. Тим. 2:24).

¹⁹ Немојмо заборавити ни то да ће „Бог ускрснути и праведнике и неправеднике“ (Дела 24:15). То значи да ће Јехова вратити у живот милионе људи различитог порекла, темперамента и карактера, из свих епоха које сежу све до „постанка света“ (Лука 11:50, 51). Заиста ће бити велика част поучавати те људе да воле и чувају мир. Тада ће нам сигурно користити то што се данас учимо да чувамо мир у скупштини.

[Фуснота]

Шта си научио?

• Како можемо сачувати мир у скупштини ако смо некога увредили?

• Шта треба да урадимо ако је нас неко увредио?

• Зашто у неком спору није мудро стати на нечију страну?

• Објасни зашто није добро по сваку цену чувати мир.

[Питања за разматрање]

[Слике на 29. страни]

Јехова воли оне који спремно опраштају