Истрајно трчимо трку

„Истрајно трчимо трку која је пред нама“ (ЈЕВР. 12:1)

1, 2. С чим је апостол Павле упоредио живот хришћана?

 МАРАТОНИ се сваке године одржавају широм света. Врхунски атлетичари учествују у трци само с једним циљем — да победе. Већина других тркача зна да неће однети победу. Они ће бити срећни ако истрче трку до краја.

² У Библији се живот хришћана упоређује са трком. Апостол Павле је у првом писму Коринћанима написао: „Зар не знате да у трци сви тркачи трче, али само један добија награду? Зато трчите тако да је освојите!“ (1. Кор. 9:24).

3. Зашто је Павле рекао да само један тркач побеђује?

³ Наравно, Павле није хтео да каже да ће само један хришћанин освојити награду вечног живота, а да сви остали узалуд трче. Тркачи се припремају за трку тако што напорно тренирају с циљем да победе. Павле је подстицао сувернике да се исто тако напрежу у трци за вечни живот. Само се тада могу надати да ће га освојити. У тој трци сви који истрче до краја добијају награду.

4. Шта треба да знамо о трци за живот?

⁴ Те речи нас храбре али нас у исто време наводе на озбиљно размишљање јер је у питању награда без премца — било да је то живот на небу или на рајској земљи. Истина, трка за живот је дуга и напорна. Дуж тог пута има много препрека, опасности и ствари које нам одвлаче пажњу (Мат. 7:13, 14). Неки су нажалост успорили, пали или чак одустали од те трке. Каквих замки и опасности има на том путу? Како их избећи? Како истрчати ту трку до краја и тако однети победу?

За победу је потребна истрајност

5. О чему је Павле говорио у Јеврејима 12:1?

⁵ У посланици коју је упутио хришћанима јеврејског порекла у Јерусалиму и Јудеји, Павле је још једном алудирао на трке. (Прочитати Јеврејима 12:1.) Говорио је о томе зашто треба да наставе да трче у трци за живот и шта морају радити да би успели да је истрче до краја. Прво ћемо видети зашто је Павле писао Јеврејима и на шта их је подстицао, а затим ћемо видети какву поуку можемо извући из тога.

6. Под каквим су притиском били хришћани?

⁶ Хришћани у првом веку су се суочавали с многим искушењима и проблемима, а нарочито хришћани у Јерусалиму и Јудеји, где су верске вође имале велики утицај на народ. Те вође су успеле да увере народ да Исус Христ подрива власт и да заслужује смрт. Оне су издејствовале да Исус буде погубљен и нису се зауставиле на томе, већ су наставиле да прогоне његове следбенике. У Делима апостолским забележено је како су претили и нападали хришћане након чудесних догађаја који су се одиграли на Педесетницу 33. н. е. Заиста није било лако бити хришћанин (Дела 4:1-3; 5:17, 18; 6:8-12; 7:59; 8:1, 3).

7. У каквом су времену живели хришћани којима је Павле писао?

 ⁷ То су била тешка времена и због тога што се ближило уништење Јерусалима. Исус је својим следбеницима рекао да ће Јудејци бити уништени јер су били неверни Јехови. Рекао им је и који догађаји ће претходити томе и шта треба да раде да би преживели. (Прочитати Луку 21:20-22.) Упозорио их је следећим речима: „Пазите на себе да вам срце не буде заокупљено прекомерним јелом и опијањем и животним бригама, и да вас тај дан не затекне и изненади“ (Лука 21:34).

8. Зашто су неки хришћани успорили у служењу Јехови или чак престали да му служе?

⁸ Павле је писао хришћанима јеврејског порекла скоро 30 година након што је Исус упозорио хришћане на предстојеће уништење. Шта је било с њима током тих 30 година? Неки су посустали под теретом животних проблема и нису духовно напредовали што би им дало снагу да истрају (Јевр. 5:11-14). Други су очигледно сматрали да ће им живот бити много лакши ако буду живели као и сви остали Јудејци. Можда су мислили да то није погрешно, јер ти Јудејци нису у потпуности напустили Бога, будући да су се у извесној мери и даље држали Мојсијевог закона. У скупштинама је било и појединаца који су покушавали да увере друге да треба да се држе Мојсијевог закона и јудејских обичаја. Неки су им веровали, док су их други слушали јер су их се бојали. Како је Павле могао помоћи свој тој браћи да остану духовно јака и истрају у трци за живот?

9, 10. (а) На шта је Павле подстакао хришћане пред крај 10. поглавља Посланице Јеврејима? (б) Зашто је Павле писао о вери Јеховиних слугу из прошлости?

⁹ Јехова је надахнуо Павла да напише писмо тим хришћанима да би их ојачао. У 10. поглављу Посланице Јеврејима Павле им је написао да „у Закону налазимо само сенку будућих благослова“ и да им греси могу бити опроштени само захваљујући Исусовој откупној жртви. Пред крај тог поглавља Павле им је рекао: „Потребна [вам је] истрајност, да бисте, кад извршите Божју вољу, примили оно што је обећано. Јер још ’само мало‘, и ’стићи ће онај који долази и неће каснити‘ “ (Јевр. 10:1, 36, 37).

¹⁰ Павле је у 11. поглављу Посланице Јеврејима на упечатљив начин објаснио шта је права вера у Бога. Навео је доста људи из прошлости који су имали изузетну веру. Да ли је то била непотребна дигресија? Наравно да није. Тиме је својој браћи хтео да каже да сваки Божји слуга мора бити храбар и истрајан. Добар пример Јеховиних верних слугу из прошлости дао би им снагу да изађу на крај с проблемима и испитима вере. Након што је описао како су те Божје слуге старог доба показале своју веру, написао је: „Пошто смо окружени толиким облаком сведока, скинимо и ми сваки терет и грех који нас лако може намамити у замку и истрајно трчимо трку која је пред нама“ (Јевр. 12:1).

’Облак сведока‘

11. Зашто је добро да размишљамо о великом ’облаку сведока‘?

¹¹ Велики ’облак сведока‘ не представља посматраче или навијаче, већ саме учеснике у трци који су живели у претхришћанско доба. Они су успешно истрчали ту трку. Иако више нису живи, њихов добар пример бодри оне који су се касније укључили у трку. Замисли како би се неискусан такмичар осећао кад би знао да га посматрају врхунски тркачи. Сигурно би дао све  од себе, а можда би чак и оборио сопствени рекорд. Ти сведоци из древног доба доказали су да се та фигуративна трка, ма колико да је тешка, може истрчати. Хришћани су могли размишљати о ’облаку сведока‘ и тако црпсти снагу која им је била потребна да би ’истрајно трчали трку‘. То исто можемо и ми.

12. Зашто је добро да размишљамо о примерима које је Павле навео?

¹² Многе верне Божје слуге које је Павле споменуо налазиле су се у околностима сличним нашима. На пример, Ноје је живео у времену краја претпотопног света. Ми живимо у времену краја овог света. Јехова је Аврахаму и Сари рекао да оставе свој дом. Обећао им је да ће од њих потећи народ који ће му служити и они су чекали да се то испуни. Нас подстиче да живимо за њега, а не за себе и обећава нам да ће бити уз нас и да ће нас наградити. Мојсије је ишао кроз опасну пустињу на путу за Обећану земљу. А ми живимо у злом свету и ишчекујемо нови свет, који нам Јехова обећава. Зато је добро да размишљамо о ономе кроз шта су они прошли, о њиховим успонима и падовима, о њиховим врлинама и манама (Римљ. 15:4; 1. Кор. 10:11).

Шта им је помогло да успеју?

13. С којим се изазовима суочавао Ноје и шта му је помогло да уради све што му је Јехова заповедио?

¹³ Шта је помогло тим Јеховиним слугама да истрче трку до краја? Запазимо шта је Павле рекао за Ноја. (Прочитати Јеврејима 11:7.) Ноје никада није видео „воде потопа“ које би могле уништити „свако створење“ (Пост. 6:17). Тако нешто се никада раније није десило. Па ипак, Ноје није сматрао да је то немогуће јер је веровао да ће Јехова урадити све што је рекао. Ноје није мислио да Јехова тражи превише од њега, већ је учинио „управо тако“ како му је рекао (Пост. 6:22). Ноје је имао много посла. Требало је да сагради арку, доведе животиње, сакупи храну за своју породицу и животиње, упозорава људе на Потоп и помаже својој породици да остане духовно јака. Уопште није било лако учинити све „управо тако“. Али он је имао веру у Јехову и због тога је успео да изврши све што му је Јехова заповедио. Јехова је спасао њега и његову породицу и много их је благословио.

14. Како су Аврахам и Сара показали веру у Бога и шта учимо од њих?

¹⁴ Говорећи даље о ’облаку сведока‘, Павле је споменуо Аврахама и Сару. Њихов живот се из корена променио када су, према Божјој заповести, оставили свој дом у Уру. Нису знали шта их чека, али су чврсто веровали у Јехову и слушали га чак и када то није било лако. У Библији се Аврахам назива ’оцем свих који верују‘ управо зато што је био спреман да поднесе велике жртве да би служио истинитом Богу (Римљ. 4:11). Пошто су хришћани већ доста тога знали о Аврахаму и његовој породици, Павле је споменуо само неке детаље из њиховог живота, али то је било довољно да се види колико су јаку веру имали. Павле је написао: „Сви су они [укључујући Аврахама и његову породицу] умрли у вери, а да нису примили оно што им је било обећано, него су то видели издалека и поздравили, изјављујући да су странци и привремени становници у земљи у којој су живели“ (Јевр. 11:13). Они су успели да трку истрче до краја захваљујући томе што су имали јаку веру у Бога и добар однос с њим.

15. Зашто се Мојсије одрекао лагодног живота?

 ¹⁵ Мојсије је још један у низу Јеховиних слугу које је Павле навео као добре примере. И он је одлучио да напусти свој дом баш као и Аврахам. Одрекао се свих привилегија и богатства које је имао и „изабрао [је] да буде злостављан заједно с Божјим народом“. Зашто? Павле је рекао да је Мојсије то урадио „јер је усмерио поглед на награду коју ће добити... јер је остао постојан као да види Невидљивог“. (Прочитати Јеврејима 11:24-27.) Мојсија није привлачило то што је могао да „привремено ужива у греху“. Бог му је био стваран и знао је да ће испунити све што је обећао. То му је уливало храброст и помогло му да истраје кад му је било тешко. Неуморно се трудио да изведе Израелце из Египта и доведе их у Обећану земљу.

16. Зашто Мојсије није пао у очај када му Јехова није дозволио да уђе у Обећану земљу?

¹⁶ Ни Мојсије, као ни Аврахам, није за свог живота видео испуњење Божјих обећања. Управо пре него што су Израелци ушли у Обећану земљу, Бог је Мојсију рекао: „Издалека [ћеш] видети ту земљу, али нећеш ући у земљу коју дајем Израеловим синовима.“ Зашто? Зато што су он и Арон дозволили да их бунтован народ испровоцира до те мере да својим поступцима не искажу част Богу (Пон. зак. 32:51, 52). Да ли је Мојсије због тога пао у очај или је постао огорчен? Није. То знамо јер је благословио народ и на крају рекао: „Срећан си, Израеле! Ко је као ти, народ који Јехова спасава? Он је штит који ти помаже, узвишени мач твој“ (Пон. зак. 33:29).

 Поука за нас

17, 18. (а) Шта можемо научити од верних Божјих слугу из прошлости? (б) О чему ће бити речи у следећем чланку?

¹⁷ На основу живота верних Божјих слугу из прошлости видимо да морамо имати јаку веру у Бога и његова обећања да бисмо истрчали трку до краја (Јевр. 11:6). Вера у Бога треба да утиче на све што радимо у животу. За разлику од људи који немају веру, Јеховине слуге знају шта ће Бог учинити у будућности. Ми ’видимо Невидљивог‘ и зато истрајно трчимо трку (2. Кор. 5:7).

¹⁸ Трчати у трци за живот није лако. Па ипак, ту трку можемо истрчати до краја. У следећем чланку ћемо видети шта нам још може помоћи да у томе успемо.

Можеш ли објаснити?

• Зашто се Павле осврнуо на многе верне Јеховине слуге древног доба?

• Како нам размишљање о ’облаку сведока‘ помаже да истрајемо у трци за живот?

• Шта си научио из примера верних људи као што су Ноје, Аврахам, Сара и Мојсије?

[Питања за разматрање]

[Слика на 19. страни]

Аврахам и Сара су били спремни да се одрекну удобности које су имали у Уру