„Бдите“ — зашто је то веома важно?

„ШТА ће бити знак твоје присутности и свршетка овог поретка?“ (Мат. 24:3). Одговарајући на то питање, Исус је својим ученицима дао знак који је био јасан, детаљан, лако препознатљив и јединствен. Тај знак је забележен у 24. поглављу Јеванђеља по Матеју, 13. поглављу Јеванђеља по Марку и 21. поглављу Јеванђеља по Луки. Исус је том приликом још рекао: „Бдите“ (Мат. 24:42).

Ако је сам знак био толико очигледан, зашто је дато ово додатно упозорење? Осмотримо два разлога. Као прво, нешто нам може заокупити пажњу и навести нас да се не обазиремо на знак, што онда води до губитка духовности и будности. Као друго, хришћанин може препознати неке детаље знака али не и осећати њихове директне последице у подручју у ком живи. Може закључити да је „велика невоља“, врхунац Исусовог пророчанства, још увек далеко и да зато није неопходно да ’бди‘ (Мат. 24:21).

„Нису обраћали пажњу“

Исус је подсетио своје следбенике на људе из Нојевог доба. Нојево проповедање, изградња огромне арке и насиље тог времена нису могли проћи незапажено. Па ипак, већина ’није обраћала пажњу‘ (Мат. 24:37-39). И данас људи имају сличан став према упозорењима. На пример, знакови за ограничење брзине шаљу јасну поруку, али их многи ипак не поштују. Надлежни су често принуђени да поставе лежеће полицајце на градским улицама како би приморали возаче да успоре. Слично томе, хришћанин може бити свестан знака последњих дана, али и даље заокупљен активностима које му одвлаче пажњу. Управо се то догодило Аријел, тинејџерки из западне Африке.

Аријел је веома волела да гледа женски рукомет на телевизији. Када јој се пружила прилика да игра у тиму који је основан у њеној школи, изгубила је из вида како би то могло да се одрази на њену духовност. Прикључила се тиму као голман. Шта се затим десило? Она објашњава: „Неке девојке из тима су имале момке који су пушили и дрогирали се. Почели су да ме задиркују зато што сам другачија, али мислила сам да могу да се изборим с тим. Онда је неочекивано игра почела да разара моју духовност. У мислима и срцу био ми је само рукомет. Током хришћанских састанака мисли би ми често одлутале на рукометашки терен. То се негативно одразило и на моју хришћанску личност. Љубав према игри прерасла је у страствену жељу за победом. Напорно сам тренирала како бих задовољила такмичарски дух који се развио у мени. Притисак је био све већи. Због рукомета сам чак жртвовала нека пријатељства.

„Ситуација је достигла врхунац када је у једној утакмици противничком тиму досуђен пенал. Припремила сам се да браним.  Помолила сам се Јехови да ми помогне да одбраним пенал и тек онда сам постала свесна шта сам учинила! Тај догађај ме је навео да схватим колико је пала моја духовност. Како сам је повратила?

„Раније сам гледала DVD Млади питају — чему ћу посветити свој живот? a Одлучила сам да га поново погледам, али с циљем да овог пута озбиљно размислим о његовој поруци. На крају крајева, била сам у истој ситуацији као Андре, младић из драме. Посебно сам запазила савет који је један старешина дао Андреу — да прочита и размисли о речима из Филипљанима 3:8. Тај савет је и мени помогао. Напустила сам тим.

„То је водило до великих промена! Ослободила сам се такмичарског духа и притиска под којим сам била због тога. Постала сам срећнија и ближа с пријатељима из хришћанске скупштине. Духовне активности су ми поново биле важне. На састанцима сам имала концентрацију и поново сам уживала у њима. Такође сам се побољшала у служби. Сада сам сваког месеца помоћни пионир.“

Ако те нешто омета да обраћаш пажњу на знак који нам је Исус дао, предузми озбиљне кораке, као што је то учинила Аријел. Можда ће ти помоћи неки од следећих предлога. Можеш користити Индекс публикација, за који је речено да је као мапа скривеног блага. Наћи ћеш многе добре савете и приче особа које су савладале слична искушења. Извуци максималну корист из хришћанских састанака тако што ћеш се добро припремати за њих и водити белешке. Неки су видели да им одговара да седе у предњим редовима. Када је предвиђено учешће публике, потруди се да већ на почетку даш коментар. Поред тога, остани духовно будан тако што ћеш најновија дешавања у свету повезати с детаљима знака и другим обележјима ’последњих дана‘ (2. Тим. 3:1-5; 2. Петр. 3:3, 4; Откр. 6:1-8).

„Будите спремни“

Знак последњих дана је свуда видљив и обухвата ’цео свет‘ (Мат. 24:7, 14). Милиони живе у подручјима која су озбиљно погођена епидемијама, глађу, земљотресима и другим прореченим невољама. С друге стране, многи живе релативно мирно и безбрижно. Ако никада ниси лично доживео нешто од онога што сачињава проречени знак, да ли треба да закључиш да смо још увек далеко од велике невоље? То не би било мудро.

Размисли рецимо о ономе што је Исус прорекао о ’пошастима и глади‘ (Лука 21:11). Као прво, он није рекао да ће се то десити истовремено у свим деловима света или у истој мери. Уместо тога, изјавио је да ће се те невоље дешавати „по разним местима“. Зато не можемо очекивати исте догађаје свуда по свету у исто време. Као друго, кратко након што је говорио о глади, Исус је указао на то да ће неки његови следбеници морати да се чувају неумерености у јелу: „Пазите на себе да вам срце не буде заокупљено прекомерним јелом“  (Лука 21:34). Дакле, не треба да очекујемо да ћемо сви доживети сваки детаљ прореченог знака. Исус је заправо рекао: „Кад видите да се све то збива, знајте да је близу Божје краљевство“ (Лука 21:31). Захваљујући савременим средствима комуникације можемо видети све детаље знака, без обзира на то да ли смо их лично доживели.

Не заборави и да је Јехова већ одредио ’дан и час‘ када ће почети велика невоља (Мат. 24:36). Тај датум се неће променити због начина на који се одвијају догађаји у свету.

Исус је свим хришћанима рекао: „Будите спремни“ (Мат. 24:44). Треба увек да будемо спремни. Наравно, не можемо свакодневно по цео дан учествовати у теократским активностима. Осим тога, нико од нас не зна шта ће радити у тренутку када наступи велика невоља. Неки ће можда бити на радном месту док ће други обављати кућне послове (Мат. 24:40, 41). Шта онда можемо чинити како бисмо били спремни?

Емануел и Викторин, заједно са својих шест ћерки, живе у делу Африке где се не осећају болне последице свих невоља које чине проречени знак. Зато су одлучили да сваког дана воде разговоре о духовним темама како би били спремни. Емануел објашњава: „Било је тешко пронаћи термин који свима одговара. На крају смо одлучили да издвојимо пола сата у шест ујутро. Након што осмотримо дневни стих, припремамо неколико одломака из неке од публикација које су предвиђене за разматрање на састанку те седмице.“ Да ли им је то помогло да остану будни? Свакако! Емануел је координатор старешинства у својој скупштини. Викторин је често помоћни пионир и многима је помогла да прихвате истину. Све ћерке добро напредују у духовном погледу.

Исус нас је упозорио: „Пазите, будите будни“ (Мар. 13:33). Не дозволимо ничему да ослаби нашу духовну будност. Уместо тога, обратимо пажњу на мудре савете које добијамо преко наших публикација и хришћанских састанака, баш као што је Аријел учинила. Попут Емануелове породице, потрудимо се да сваког дана учинимо нешто како бисмо показали да смо спремни и да ’бдимо‘.

[Фуснота]

[Слика на 4. страни]

Свакодневни разговори о духовним темама помажу Емануелу и његовој породици да ’буду спремни‘