Пређи на садржај

Пређи на садржај

Уздај се у Јехову, „Бога сваке утехе“

Уздај се у Јехову, „Бога сваке утехе“

Уздај се у Јехову, „Бога сваке утехе“

„Нека је благословљен Бог и Отац нашег Господа Исуса Христа, Отац милосрђа и Бог сваке утехе“ (2. КОР. 1:3)

1. Шта је свима потребно без обзира на године?

 ОД САМОГ рођења осећамо потребу за утехом. Беба нам својим гласом даје до знања да жели да је неко узме у руке или да је гладна. Чак и када смо старији, често имамо потребу за утехом, нарочито када пролазимо кроз тешке ситуације.

2. Шта Јехова обећава онима који се уздају у њега?

2 Чланови породице и пријатељи могу нас донекле утешити. Међутим, они нам не могу помоћи у свим ситуацијама које узрокују патњу. Постоје прилике када нас само Бог може утешити. У његовој Речи пише: „Јехова је близу свих који га призивају... Чује вапај њихов“ (Пс. 145:18, 19). Библија такође каже: „Очи Јеховине гледају праведнике, и уши његове чују вапај њихов“ (Пс. 34:15). Али ако желимо да нас Бог подржи и утеши, морамо се уздати у њега. Псалмиста Давид је то потврдио када је певао: „Јехова ће потлаченом бити високо уточиште, високо уточиште у време невоље. Они који знају име твоје, уздаће се у тебе, јер ти, Јехова, нипошто нећеш оставити оне који те траже“ (Пс. 9:9, 10).

3. Како је Исус описао Јеховину љубав према свом народу?

3 Јехова своје слуге сматра драгоценим. Исус је то објаснио следећим речима: „Зар се пет врабаца не продају за два новчића? Ипак, ниједан од њих није заборављен пред Богом. А вама су и све власи на глави избројане. Не бојте се, ви сте вреднији од много врабаца“ (Лука 12:6, 7). Јехова је преко пророка Јеремије рекао израелском народу: „Волим те љубављу вечном. Зато те и привлачим својом добротом“ (Јер. 31:3).

4. Зашто можемо веровати Јеховиним обећањима?

4 Ако имамо веру у Јехову и његова обећања, добићемо утеху у време невоље. Стога треба да имамо поверење у Бога попут Исуса Навина, који је рекао: „Од свих добрих обећања која вам је дао Јехова, ваш Бог, ниједно обећање није остало неиспуњено; сва су се испунила. Ниједна реч није остала неиспуњена“ (Ис. Нав. 23:14). Осим тога, можемо бити сигурни да је, чак и ако смо тренутно сломљени под теретом невоља, ’Бог веран‘ и да никада неће напустити своје верне слуге. (Прочитати 1. Коринћанима 10:13.)

5. Зашто можемо тешити друге?

5 Апостол Павле каже да је Јехова „Бог сваке утехе“. „Утешити“ значи донети олакшање ономе ко пати или је ожалошћен. То значи ублажити нечију тугу или жалост и пружити му охрабрење. Јехова свакако то чини. (Прочитати 2. Коринћанима 1:3, 4.) Нико и ништа не ограничава нашег небеског Оца и зато он може учинити све што је потребно да би пружио утеху онима који га воле. Из тог разлога ми можемо тешити друге „у било каквој невољи“ и то чинимо „истом утехом којом нас саме теши Бог“. Нико нас не може утешити боље од Јехове!

Како се изборити с тугом

6. Наведи неке од узрока патње.

6 Утеха нам је потребна из много разлога. Један од највећих узрока жалости јесте губитак вољене особе, посебно ако се ради о брачном другу или детету. Утеха је такође потребна жртвама дискриминације или предрасуда. Слабо здравље, поодмакле године, сиромаштво, брачни проблеми или узнемиравајуће стање у свету такође могу бити узрок наше патње.

7. (а) Зашто нам је потребна утеха кад нам је тешко? (б) Шта Јехова може учинити како би залечио „сломљено и скрхано“ срце?

7 У време невоље, патимо на многе начине. Потребна нам је утеха зато што могу бити угрожени наше срце, ум, осећања, као и физичко и духовно здравље. На пример, размислимо о срцу. Божја Реч каже да наше срце може бити „сломљено и скрхано“ (Пс. 51:17). Јехова нам сигурно може помоћи у таквој ситуацији, јер „он лечи оне који су сломљеног срца, и превија њихове болне ране“ (Пс. 147:3). Чак и у посебно тешким ситуацијама, Бог може олакшати бол у срцу ако му се с потпуним поверењем молимо и држимо његове заповести. (Прочитати 1. Јованову 3:19-22; 5:14, 15.)

8. Како нам Јехова помаже када смо веома узнемирени због неких кушњи?

8 Слично је и са умом. Често нам је потребна утеха јер због разних искушења можемо бити веома узнемирени. Својом снагом обично се не можемо изборити с таквим испитима вере. Међутим, псалмиста је рекао: „Кад се у мени умноже мисли неспокојне, утехе твоје милују душу моју“ (Пс. 94:19). А апостол Павле је написао следеће: „Не брините се ни за шта, него у свему молитвом и усрдним мољењем са захваљивањем изнесите своје молбе Богу. И Божји мир који превазилази сваки ум чуваће ваша срца и ваше мисли преко Христа Исуса“ (Фил. 4:6, 7). Читање Светог писма и размишљање о томе може нам много помоћи да се изборимо са узнемиреношћу (2. Тим. 3:15-17).

9. Како се можемо изборити с негативним осећањима?

9 Понекад смо толико обесхрабрени да нас савладају негативна осећања. Можда сматрамо да нисмо способни да испунимо неке библијске одговорности или задужења у скупштини. Јехова нам и тада може пружити утеху и помоћ. Осмотримо један пример. Када је Исус Навин био изабран да поведе Израелце против моћних непријатеља, Мојсије је рекао народу: „Будите храбри и јаки. Не бој се и не плаши их се, јер Јехова, твој Бог, иде с тобом. Он те неће напустити и нипошто те неће оставити“ (Пон. зак. 31:6). Уз Јеховину подршку, Исус Навин је успео да уведе Божји народ у Обећану земљу и победи све њихове непријатеље. Раније је код Црвеног мора Јехова на сличан начин помогао и Мојсију (Изл. 14:13, 14, 29-31).

10. Шта нам може помоћи ако нам је због неких невоља угрожено физичко здравље?

10 Неке невоље могу негативно утицати на наше физичко здравље. Наравно, правилна исхрана, довољно одмора, физичка активност и одржавање хигијене могу позитивно утицати на нас. Такође, размишљање о ономе што Библија каже о будућности може допринети нашем добром здрављу. Зато је корисно да док пролазимо кроз невоље размишљамо о Павловим невољама, као и о његовим охрабрујућим речима: „Притиснути смо са свих страна, али не и сасвим притешњени; у недоумици смо, али не очајавамо; прогоњени смо, али нисмо напуштени; обарани смо, али нисмо уништени“ (2. Кор. 4:8, 9).

11. Шта можемо учинити како не бисмо духовно ослабили?

11 Неке искушавајуће ситуације могу имати штетан утицај на наше духовно здравље. Јехова нам и тада може притећи у помоћ. Његова Реч нас уверава: „Јехова подупире све који падају, и усправља све који су погнути“ (Пс. 145:14). Да не бисмо духовно ослабили, треба да тражимо помоћ хришћанских старешина (Јак. 5:14, 15). Такође, ако увек имамо у мислима библијску наду у вечни живот, то ће нам помоћи да не посустанемо под испитима вере (Јов. 17:3).

Они које је Бог утешио

12. Опиши како је Јехова утешио Аврахама.

12 Псалмиста је под Божјим надахнућем изјавио: „Сети се речи своје упућене слузи своме, коју по обећању твоме чекам. То ми је утеха у невољи мојој, јер ми реч твоја живот чува“ (Пс. 119:49, 50). Данас имамо Јеховину писану Реч у којој се налазе бројни примери особа које је Бог утешио. На пример, Аврахам је био веома забринут када је сазнао да Јехова намерава да уништи Содом и Гомору. Тај верни патријарх је упитао Бога: „Хоћеш ли заиста погубити праведника заједно са злим?“ Јехова га је утешио рекавши му да неће уништити Содом ако има свега 50 праведника. Међутим, Аврахам је још пет пута питао Јехову: Шта ако тамо има 45 праведника? 40? 30? 20? 10? Сваки пут, Јехова је стрпљиво и љубазно уверио Аврахама да ће у том случају Содом бити поштеђен. Иако тамо није било чак ни 10 праведника, Јехова је сачувао на животу Лота и његове ћерке (Пост. 18:22-32; 19:15, 16, 26).

13. Како је Ана показала да се узда у Јехову?

13 Елканина жена Ана је жарко желела да добије дете. Али, она је била нероткиња и због тога је много патила. Молила се Јехови у вези с тим и првосвештеник Илије јој је рекао: „Нека ти Израелов Бог услиши молитву.“ То је утешило Ану и „лице јој више није било забринуто“ (1. Сам. 1:8, 17, 18). Она се уздала у Јехову и препустила је ситуацију у његове руке. Иако није знала шта ће се на крају десити, осетила је унутрашњи мир. Јехова је касније услишио њену молитву. Затруднела је, родила сина и дала му име Самуило (1. Сам. 1:20).

14. Зашто је Давиду била потребна утеха и коме се обратио?

14 Давид, краљ древног Израела, такође је примио утеху од Бога. Пошто „гледа оно што је у срцу“, Јехова је знао да је Давид био искрен и предан чистом обожавању када га је изабрао за будућег краља Израела (1. Сам. 16:7; 2. Сам. 5:10). Међутим, Давид је касније починио прељубу с Витсавејом и покушао да прикрије грех тако што је наложио да њен муж буде убијен. Када је схватио озбиљност својих греха, молио се Јехови: „По великом милосрђу своме избриши преступе моје. Потпуно ме опери од преступа мога, и очисти ме од греха мога. Јер ја знам преступе своје, и грех је мој стално преда мном“ (Пс. 51:1-3). Давид се истински покајао и Јехова му је опростио. Ипак, морао је да се суочи с последицама својих поступака (2. Сам. 12:9-12). Међутим, Јеховино милосрђе је представљало извор утехе овом понизном слузи.

15. Како је Јехова помогао Исусу непосредно пре његове смрти?

15 Док је био на земљи, Исус је доживео многа искушења. Бог је дозволио да његова вера буде испитана и Исус је остао беспрекоран као савршен човек који се увек ослањао на Јехову и подржавао његову врховну власт. Када је требало да буде издат и погубљен, Исус се молио Јехови: „Нека не буде моја воља, него твоја.“ Тада се Исусу појавио један анђео и ојачао га (Лука 22:42, 43). Бог му је пружио потребну утеху, снагу и подршку.

16. Како Јехова може помоћи када нам је живот доведен у питање због наших уверења?

16 Чак и ако нам је живот доведен у питање због наших хришћанских уверења, Јехова може и хоће да нам помогне да му останемо верни. Осим тога, теши нас нада у ускрсење. Заиста се радујемо дану када ће последњи непријатељ, смрт, ’бити уништен‘ (1. Кор. 15:26). Верне слуге које су умрле, као и други, налазе се у Божје сећању и он ће их ускрснути (Јов. 5:28, 29; Дела 24:15). Поуздање у Јеховино обећање о ускрсењу пружа нам утеху и сигурну наду у време прогонства.

17. Какву нам утеху Јехова пружа ако нам је умро неко кога волимо?

17 Заиста је утешно знати да наши вољени који сада спавају смртним сном имају могућност да поново живе у дивном новом свету у ком неће бити данашњих узрока патње. А „велико мноштво“ Јеховиних слугу које преживи крај овог злог поретка имаће част да дочека и поучи истини људе који буду ускрснули (Откр. 7:9, 10).

„Заклон је твој Бог прадавни“

18, 19. Како Бог пружа утеху својим слугама које трпе прогонство?

18 Упечатљивим и дирљивим речима, Мојсије је у песми рекао Израелцима: „Заклон је твој Бог прадавни“ (Пон. зак. 33:27). Пророк Самуило је касније рекао Израелцима: „Не одступајте од Јехове, него служите Јехови свим својим срцем... Јехова неће оставити свој народ ради свог великог имена“ (1. Сам. 12:20-22). Све док верно служимо Јехови, он нас неће напустити. Увек ће нам пружити неопходну помоћ.

19 Бог свом народу пружа помоћ и утеху која је потребна у овим тешким последњим данима. Више од једног века, на хиљаде наших суверника широм света је прогоњено и затварано само зато што служе Јехови. Њихов пример показује да у време невоље Јехова заиста пружа утеху својим слугама. На пример, један наш брат из бившег Совјетског Савеза био је због своје вере осуђен на 23 године затвора. Али чак је и тамо увек добијао библијску литературу која га је јачала и тешила. Он је рекао да је током свих тих година научио да се узда у Јехову и да му је он давао снагу. (Прочитати 1. Петрову 5:6, 7.)

20. Зашто можемо бити сигурни да нас Јехова неће напустити?

20 Без обзира на то шта нас чека у будућности, мудро ћемо поступити ако задржимо у мислима псалмистине утешне речи: „Јехова не напушта народ свој“ (Пс. 94:14). Иако нама лично треба утеха, такође и ми можемо тешити друге. Као што ћемо видети у наредном чланку, можемо бити међу онима који ће тешити оне који тугују у овом свету пуном проблема.

Како би одговорио?

• Који су неки од узрока патње?

• Како Јехова теши своје слуге?

• Шта нас може утешити ако нам је живот доведен у питање?

[Питања за разматрање]

[Оквир/Слике на 25. страни]

КАКО СЕ ИЗБОРИТИ С ПРОБЛЕМИМА КОЈИ УТИЧУ НА...

срце (Пс. 147:3; 1. Јов. 3:19-22; 5:14, 15)

ум (Пс. 94:19; Фил. 4:6, 7)

осећања (Изл. 14:13, 14; Пон. зак. 31:6)

физичко здравље (2. Кор. 4:8, 9)

духовно здравље (Пс. 145:14; Јак. 5:14, 15)