Живимо по духу да бисмо имали живот и мир

„Не живимо по телу, него по духу“ (РИМЉ. 8:4)

1, 2. (а) До које озбиљне ситуације може доћи када возачу нешто одвлачи пажњу током вожње? (б) Која нам опасност прети ако смо несмотрени у духовном смислу?

 „НЕСМОТРЕНА вожња је попримила епидемијске размере и изгледа да се стање сваке године погоршава.“ То је изјавио министар за саобраћај САД. Мобилни телефони спадају међу уређаје који одвлаче пажњу возачима који би требало да раде само једно — да возе. Више од једне трећине испитаника у једној анкети рекло је да их је ударило или замало ударило возило чији је возач користио мобилни телефон. Обављање више радњи током вожње можда изгледа практично и корисно, али последице могу бити катастрофалне.

² На сличан начин, и наш однос с Богом може бити у опасности. Као што возач ком нешто одвлачи пажњу често  не запажа знакове опасности, особа која је несмотрена у духовном смислу лако може отићи у погрешном правцу. Ако дозволимо себи да се удаљимо од хришћанског пута и теократских активности, могли бисмо доживети бродолом вере (1. Тим. 1:18, 19). Апостол Павле је упозорио на ту опасност када је писао хришћанима у Риму: „Размишљање својствено телу доноси смрт, а размишљање својствено духу доноси живот и мир“ (Римљ. 8:6). Шта је Павле тиме мислио? Како можемо избегавати „размишљање својствено телу“ и тежити ка ’размишљању својственом духу‘?

За њих „нема осуде“

3, 4. (а) О каквој је унутрашњој борби Павле писао? (б) Зашто треба да нас занима борба коју је Павле водио?

³ У посланици Римљанима, Павле је писао о својој унутрашњој борби — о сукобу између тела и ума. (Прочитати Римљанима 7:21-23.) Он се није правдао нити се препустио самосажаљењу, као да је терет греха толико велик да није могао помоћи себи. Уосталом, он је био зрео, духом помазан хришћанин, „апостол послат другим народима“ (Римљ. 1:1; 11:13). Зашто је онда писао о својој борби?

⁴ Павле је искрено признао да није могао вршити Божју вољу у оној мери у којој је желео. Зашто? „Сви су сагрешили и не одражавају Божју славу“, рекао је (Римљ. 3:23). Као Адамов потомак, био је подложан утицају греха на несавршено тело. Можемо се поистоветити с њим јер смо сви несавршени и свакодневно водимо сличну борбу. Такође, много тога нам може одвући пажњу и одвести нас са ’тесног пута који води у живот‘ (Мат. 7:14). Међутим, Павле није био у безнадежној ситуацији, а нисмо ни ми.

5. Где је Павле пронашао помоћ и избављење?

⁵ Павле је написао: „Ко ће ме избавити...? Нека је хвала Богу преко Исуса Христа, нашег Господа!“ (Римљ. 7:24, 25). Затим је говорио о онима који су „у јединству са Христом Исусом“ — помазаним хришћанима. (Прочитати Римљанима 8:1, 2.) Посредством светог духа, Јехова их је усвојио као синове и назвао их ’Христовим сунаследницима‘ (Римљ. 8:14-17). Божји дух, као и њихова вера у Христову откупну жртву, омогућује им да изађу као победници у борби о којој је Павле говорио, те за њих „нема осуде“. Они су ослобођени „закона греха и смрти“.

6. Зашто све Божје слуге треба да поклоне пажњу ономе што је Павле говорио?

⁶ Иако се Павле обраћао помазаним хришћанима, оно што је рекао о Божјем духу и Христовој откупној жртви може се применити на све Јеховине слуге без обзира на то коју наду имају. Премда је Павле био надахнут да пружи такве савете помазаним хришћанима, важно је да све Божје слуге разумеју о чему је писао и да извуку корист из тога.

Како је Бог „осудио грех у телу“?

7, 8. (а) У ком смислу је Закон „због тела био слаб“? (б) Шта је Бог успео путем свог духа и откупнине?

⁷ У седмом поглављу посланице Римљанима апостол Павле признаје моћ коју грех има на несавршено тело. У осмом поглављу говори о моћи светог духа. Објашњава како Божји свети дух помаже хришћанима у борби против греха тако да могу живети у складу с Јеховином вољом и стећи његову наклоност. Затим истиче да је Бог путем светог духа и откупне жртве свог Сина учинио нешто што није било могуће путем Мојсијевог закона.

 ⁸ Закон је са својим бројним заповестима осуђивао грешнике. Поред тога, израелски првосвештеници који су вршили службу у оквиру Закона били су несавршени и нису могли принети одговарајућу жртву за грех. Зато је Закон „због тела био слаб“. Али, „пославши свог Сина у обличју сличном грешном телу“ и давши га као откупнину, Бог је „осудио грех у телу“ и тако надмашио ’Закон који је био немоћан‘. Захваљујући томе, помазани хришћани се сматрају праведнима на темељу вере у Исусову откупну жртву. Они су позвани да ’не живе по телу, него по духу‘. (Прочитати Римљанима 8:3, 4.) Заправо, они то морају чинити верно до краја свог живота на земљи како би били ’награђени животом‘ (Откр. 2:10).

9. Које је значење израза „закон“ у Римљанима 8:2?

⁹ Поред Мојсијевог закона, Павле је поменуо „закон тог духа“ и „закон греха и смрти“ (Римљ. 8:2). Какви су то закони? Израз „закон“ овде се не односи на одређена правила, попут оних у Мојсијевом закону. У једном делу се наводи: „Грчка реч преведена са закон односи се на образац поступања, било добар или лош, који делује попут закона. Овај израз такође означава мерила по којима неко живи.“

10. У ком смислу смо подложни закону греха и смрти?

¹⁰ Апостол Павле је написао: „Преко једног човека у свет [је] ушао грех и преко греха смрт, и тако се смрт проширила на све људе јер су сви сагрешили“ (Римљ. 5:12). Као Адамови потомци, сви смо подложни закону греха и смрти. Наше грешно тело нас стално наводи да чинимо оно што се не допада Богу, што води у смрт. У посланици Галатима, Павле је такве поступке и особине назвао „дела тела“. Затим је додао: „Они који тако нешто чине неће наследити Божје краљевство“ (Гал. 5:19-21). Они који тако поступају ’живе по телу‘ (Римљ. 8:4). Њихов „образац поступања“ и ’мерила по којима живе‘ потпуно су телесни. Али, да ли су они који учине велике грехе као што су блуд, идолопоклонство, спиритизам или нешто друго једини који живе по телу? Не, јер у дела  тела спада и оно што неки сматрају само личном слабошћу, као што су љубомора, изливи гнева, препирке и завист. Да ли ико може рећи да не живи по телу?

11, 12. Како нам је Јехова омогућио да надвладамо закон греха и смрти и шта морамо чинити да бисмо имали Божју наклоност?

¹¹ Колико смо само срећни што нам је Јехова омогућио да се ослободимо закона греха и смрти! Исус је рекао: „Бог је толико волео свет да је дао свог јединорођеног Сина, да нико ко исказује веру у њега не буде уништен, него да има вечни живот.“ Ако прихватимо Божју љубав и исказујемо веру у откупну жртву Исуса Христа, можемо избећи осуду која је последица наслеђеног греха (Јов. 3:16-18). Зато попут Павла можемо радосно узвикнути: „Нека је хвала Богу преко Исуса Христа!“

¹² Наша ситуација се може упоредити са лечењем од неке озбиљне болести. Ако желимо да се у потпуности опоравимо, морамо радити оно што нам доктор каже. Премда нас вера у откупнину може ослободити закона греха и смрти, још увек смо несавршени и грешни. Да бисмо били духовно здрави и имали Божју наклоност и благослов, потребно је нешто више. Зато Павле каже да, ако желимо да се на нама испуне „праведни захтеви Закона“, морамо живети по духу.

Како можемо живети по духу?

13. Шта значи ходити по духу?

¹³ Када ходамо, ми се непрестано крећемо ка одређеном месту или циљу. Исто тако, да бисмо ходили, то јест живели по духу потребно је да стално духовно напредујемо, а не да будемо савршени (1. Тим. 4:15). Из дана у дан и најбоље што можемо, морамо се трудити да ходимо, то јест да живимо у складу с вођством духа. Ако ’по духу живимо‘, имаћемо Божју наклоност (Гал. 5:16).

14. За чиме теже они који „живе по телу“?

¹⁴ Павле затим говори о две врсте људи који имају супротан начин размишљања. (Прочитати Римљанима 8:5.) Тело које се овде спомиње не односи се обавезно на физичко тело. Израз „тело“ у Библији се понекад  користи да би се указало на грешну и несавршену људску природу. Управо је она узрок борбе између тела и ума о којој је Павле говорио. За разлику од њега, они који „живе по телу“ не воде никакву борбу. Уместо да размишљају о ономе што Бог очекује од њих и прихвате његову помоћ, они „размишљају о ономе што је својствено телу“. Обично су усредсређени на угађање себи и на задовољавање својих телесних жеља. Међутим, они који „живе по духу“ настоје да размишљају „о ономе што је својствено духу“ — о духовним даровима и активностима.

15, 16. (а) Како оно о чему размишљамо утиче на наше склоности? (б) Какво је размишљање већине данашњих људи?

¹⁵ Прочитати Римљанима 8:6. Да бисмо било шта учинили — било да је то добро или лоше — најпре морамо да размишљамо о томе. Људи који стално размишљају о ономе што је својствено телу на крају развију склоност према делима тела. Њихова осећања, интересовања и љубав обично постану потпуно усмерени на то.

¹⁶ Чиме је већина људи данас заокупљена? Апостол Јован је написао: „Ништа што је у свету — жеља тела и жеља очију и истицање свог иметка — не потиче од Оца, већ потиче од света“ (1. Јов. 2:16). Те жеље се односе на слободан полни морал, истакнутост у друштву и богатство. Књиге, часописи, новине, филмови, ТВ емисије и интернет преплављени су таквим материјалом, пре свега због тога што већина људи о томе размишља и то заиста жели. Међутим, „размишљање својствено телу доноси смрт“ — данас духовну, а у скорој будућности и дословну. Зашто? „Јер размишљање својствено телу доноси непријатељство с Богом, будући да се тело не покорава Божјем закону, а и не може. Зато они који живе по телу не могу угодити Богу“ (Римљ. 8:7, 8).

17, 18. Како можемо размишљати својствено духу и до чега ће то водити?

¹⁷ С друге стране, „размишљање својствено духу доноси живот и мир“ — у будућности вечни живот, а данас унутрашњи мир и мир с Богом. Како можемо размишљати на такав начин? Тако што ћемо своје мисли стално усмеравати на духовне ствари и тиме развијати духовно гледиште и ставове. На тај начин ће наше размишљање бити ’покорно Божјем закону‘ и у складу с Божјим начином размишљања. Када смо у искушењу, нећемо бити несигурни око тога шта треба да урадимо. Донећемо исправну одлуку, која је по духу.

¹⁸ Дакле, веома је важно да размишљамо о духовним стварима. То ћемо постићи тако што ћемо ’припремити ум за напоран рад‘, то јест заокупити се духовним активностима као што су редовна молитва, читање и проучавање Библије, састанци и служба проповедања (1. Петр. 1:13). Не дозволимо да нам телесне ствари одврате пажњу, већ размишљајмо о духовним. Тако ћемо живети по духу. То ће нам донети благослове, јер размишљање својствено духу доноси живот и мир (Гал. 6:7, 8).

Можеш ли објаснити?

• У ком смислу је Закон „због тела био слаб“ и како га је Бог надмашио?

• Шта је „закон греха и смрти“ и како га се можемо ослободити?

• Шта треба да чинимо како бисмо ’размишљали својствено духу‘?

[Питања за разматрање]

[Слике на странама 12, 13]

Да ли живиш по телу или по духу?