Питања читалаца

Да ли је могуће одредити тачно време када је Исус Христ прибијен на стуб?

Ово питање се поставља због наизгледног неслагања између библијских записа о Исусовој смрти које су забележили јеванђелиста Марко и апостол Јован. Марко каже: „Био је трећи сат кад су га [војници] прибили на стуб“ (Марко 15:25). Према Јовану, Пилат је Јудејцима „око шестог сата“ предао Исуса да га прибију на стуб (Јован 19:14-16). У настојању да реше ову наизгледну противречност, библисти пружају различита објашњења. Додуше, Свето писмо не садржи довољно информација да би се објаснила разлика између ова два записа. Ипак, можемо узети у обзир како су људи у то доба рачунали време.

У првом веку наше ере, Јудејци су обданицу делили на 12 сати, рачунајући је од изласка сунца (Јован 11:9). Тако је „трећи сат“ трајао од осам до девет ујутру, а „шести сат“ се завршавао у подне. Наравно, сунце је излазило и залазило у различито време током године. Зато је трајање обданице варирало у зависности од доба године. Такође, време се одређивало на основу положаја сунца. Стога су временске одреднице биле само приближно тачне. Хришћански део Светог писма најчешће говори о догађајима који су се одиграли трећег, шестог или деветог сата — односно отприлике у то време (Матеј 20:3, 5; Дела апостолска 10:3, 9, 30). Прецизнија сатница, на пример „око седмог сата“, наводи се само онда када је време било битно за догађај који се описивао (Јован 4:52).

Извештаји из јеванђеља се слажу када говоре о догађајима који су се одиграли током Исусовог последњег дана на земљи. Сва четири јеванђеља бележе да су се свештеници и старешине састали када је свануло и да су затим предали Исуса римском намеснику Понтију Пилату (Матеј 27:1; Марко 15:1; Лука 22:66; Јован 18:28). И Матеј, и Марко, и Лука наводе да се од шестог сата, када је Исус већ био прибијен на стуб, спустила тама на земљу и да је потрајала све „до деветог сата“ (Матеј 27:45, 46; Марко 15:33, 34; Лука 23:44).

Могуће је да је на временско одређивање Исусовог погубљења утицао и следећи важан фактор: Сматрало се да је бичевање саставни део смртне казне. Понекад је оно било тако сурово да би жртва већ тада преминула. У Исусовом случају, бичевање је очигледно било веома окрутно, јер је други човек морао да преузме стуб након што га је Исус понео (Лука 23:26; Јован 19:17). Ако се бичевање сматрало почетком процеса погубљења, морало је да прође извесно време пре него што је Исус био прибијен на стуб. Можда су зато различити писци навели различито време када је Исус прибијен на стуб, у зависности од тога на који су се део процеса погубљења осврнули.

Апостол Јован је свој извештај записао деценијама након других јеванђелиста. Дакле, њему су били доступни њихови записи. Истина, Јован је навео време које се наизглед разликује од оног које је записао Марко. Међутим, то је јасан доказ да Јован није једноставно преписао Марков извештај. И један и други су били надахнути од Бога. Иако у Библији не постоји довољно информација помоћу којих би се објаснила споменута разлика, можемо бити сигурни да су записи из јеванђеља тачни.