„Привремени становници“ у злом свету

’Сви су они изјавили да су странци и привремени становници у земљи у којој су живели‘ (ЈЕВР. 11:13)

1. Како је Исус објаснио положај својих следбеника у овом свету?

 „ОНИ јесу у свету“, рекао је Исус за своје ученике, али је затим објаснио: „Нису део света, као што ни ја нисам део света“ (Јов. 17:11, 14). Тако је јасно показао какав ће бити положај његових правих следбеника у ’овом свету‘, чији је бог Сатана (2. Кор. 4:4). Иако живе у злом свету, они нису део њега. За њих се може рећи да су „странци и привремени становници“ (1. Петр. 2:11).

Они су живели као „привремени становници“

2, 3. Зашто се може рећи да су Енох, Ноје, Аврахам и Сара живели као „странци и привремени становници“?

² Још од давнина, Јеховине верне слуге су се разликовале од безбожног света у ком су живеле. Пре потопа, Енох и  Ноје су ’ходили са истинитим Богом‘ (Пост. 5:22-24; 6:9). Обојица су одважно објављивали Јеховине осуде против Сатаниног злог света. (Прочитати 2. Петрову 2:5 и Јудину 14, 15.) Пошто су ходили с Богом у безбожном свету, Енох је „угодио Богу“, а Ноје се показао као „беспрекоран међу својим савременицима“ (Јевр. 11:5; Пост. 6:9).

³ На Божји позив, Аврахам и Сара су напустили удобан градски живот у Уру Халдејском и пристали да живе као номади у страној земљи (Пост. 11:27, 28; 12:1). Апостол Павле је написао: „Вером је Аврахам, кад је био позван, послушао и отишао на подручје које је требало да добије у наследство. Отишао је, иако није знао куда иде. Вером се као странац настанио у обећаној земљи као у туђини и живео је у шаторима са Исаком и Јаковом, сунаследницима истог обећања“ (Јевр. 11:8, 9). Павле је за те верне Јеховине слуге рекао: „Сви су они умрли у вери, а да нису примили оно што им је било обећано, него су то видели издалека и поздравили, изјављујући да су странци и привремени становници у земљи у којој су живели“ (Јевр. 11:13).

Упозорење за Израелце

4. Какво су упозорење Израелци добили пре него што су се настанили у Обећаној земљи?

⁴ Аврахамови потомци, Израелци, били су све бројнији и с временом су постали организован народ који је имао свој закон и земљу (Пост. 48:4; Пон. зак. 6:1). Требало је да увек буду свесни да је заправо Јехова власник њихове земље (Лев. 25:23). Били су попут закупаца који су дужни да поштују вољу тог власника. Осим тога, требало је да имају на уму да „човек не живи само од хлеба“, то јест нису смели да дозволе да због материјалних поседа забораве на Јехову (Пон. зак. 8:1-3). Пре него што су се настанили у Обећаној земљи, Израелци су добили упозорење: „Кад те Јехова, твој Бог, доведе у земљу за коју се заклео твојим праочевима Аврахаму, Исаку и Јакову, да ће ти је дати — у којој су велики и лепи градови које ниси градио, куће пуне свакојаких добара које ниси пунио, бунари које ниси копао, виногради и маслине које ниси садио — и кад будеш јео и наситио се, чувај се да не заборавиш Јехову“ (Пон. зак. 6:10-12).

5. Зашто је Јехова одбацио Израел и ком новом народу је исказао своју наклоност?

⁵ То упозорење није било без разлога. У Немијино време, група Левита је са стидом испричала шта се догодило након што су Израелци ушли у Обећану земљу. Када су се уселили у удобне куће пуне хране и вина, „јели су, наситили се [и] угојили“. Побунили су се против Бога и чак побили пророке које им је послао да их упозори. Зато их је Јехова препустио њиховим непријатељима. (Прочитати Немију 9:25-27; Ос. 13:6-9.) Касније, под римском влашћу, неверни Јудејци су отишли толико далеко у својој злоћи да су убили обећаног Месију! Јехова их је одбацио и своју наклоност исказао новом народу, духовном Израелу (Мат. 21:43; Дела 7:51, 52; Гал. 6:16).

„Нисте део света“

6, 7. (а) Шта је Исус рекао о положају својих следбеника у овом свету? (б) Према Петровим речима, зашто прави хришћани нису смели да буду део Сатаниног света?

⁶ Као што смо већ видели у овом чланку, Поглавар хришћанске скупштине, Исус Христ, јасно је рекао да ће његови следбеници бити одвојени од Сатаниног злог света. Кратко пре своје смрти, Исус је рекао својим  ученицима: „Кад бисте били део света, свет би вас волео јер бисте били његови. Али пошто нисте део света, него сам вас ја изабрао из света, зато вас свет мрзи“ (Јов. 15:19).

⁷ Како се хришћанство ширило, да ли је требало да хришћани прихвате свет, прилагоде се његовим навикама и постану део њега? Не. Где год да су живели, требало је да буду одвојени од Сатаниног света. Око 30 година након Христове смрти, апостол Петар је хришћанима који су живели у различитим деловима римског царства написао: „Вољени, подстичем вас као оне који су у овом свету странци и привремени становници да се уздржавате од телесних жеља, јер оне ратују против душе. Нека ваш живот међу људима из света буде узоран“ (1. Петр. 1:1; 2:11, 12).

8. Како је један историчар описао однос првих хришћана према свету?

⁸ Потврђујући да су први хришћани били „странци и привремени становници“ у римском свету, историчар Кенет Скот Латурет је написао: „Позната је историјска чињеница да су хришћани у прва три века трпели непрекидно и често окрутно прогонство... Оптужбе су биле различите. Због тога што нису учествовали у паганским церемонијама проглашени су за атеисте. Пошто нису учествовали у многим аспектима друштвеног живота — паганским празницима, јавним забавама које су за хришћане биле препуне паганских веровања, обичаја и неморала — изругивани су као они који мрзе људски род.“

Не користе свет у потпуности

9. Како као прави хришћани показујемо да нисмо „они који мрзе људски род“?

⁹ Како је данас? Попут првих хришћана, имамо исти став према ’садашњем злом свету‘ (Гал. 1:4). Због тога нас многи погрешно разумеју, а неки чак и мрзе. Ипак, ми сигурно нисмо „они који мрзе људски род“. Из љубави према другим људима идемо од куће до куће и дајемо све од себе да свима пренесемо ’добру вест о краљевству‘ (Мат. 22:39; 24:14). То чинимо јер смо уверени да ће Јеховино Краљевство под Христом убрзо окончати несавршену људску  власт и заменити је новим праведним светом (Дан. 2:44; 2. Петр. 3:13).

10, 11. (а) На које начине користимо свет само у извесној мери? (б) У ком смислу опрезни хришћани не користе свет у потпуности?

¹⁰ Будући да ће се садашњи поредак ускоро окончати, као Јеховине слуге разумемо да сада није време за удобан живот у свету који се ближи свом крају. Апостол Павле је рекао: „Ово желим да вам кажем, браћо: мало је времена преостало. Од сада нека они... који купују, [буду] као да не поседују; и који користе свет, као да га не користе у потпуности — јер мења се сцена овог света“ (1. Кор. 7:29-31). Али на које начине данашњи хришћани користе свет? На пример, тако што користе савремену технологију и средства комуникације да би библијску истину ширили по целом свету на стотинама језика. У извесној мери користе овај свет и да би зарадили за живот. Купују оно што им је неопходно. Међутим, свет не користе у потпуности у том смислу што материјалне ствари и личне тежње стављају на одговарајуће место. (Прочитати 1. Тимотеју 6:9, 10.)

¹¹ Опрезни хришћани не користе свет у потпуности ни када је реч о високом образовању. Многи људи сматрају да је високо образовање одскочна даска до престижа и богатства. Али ми који служимо Јехови живимо као привремени становници у овом свету и тежимо ка другачијим циљевима. Ми ’не мислимо високо о себи‘ (Римљ. 12:16; Јер. 45:5). Као Исусови следбеници слушамо следеће упозорење: „Будите опрезни, чувајте се сваког лакомства, јер чак и кад неко има обиље, његов живот не произлази из онога што има“ (Лука 12:15). Зато су млади хришћани подстакнути да теже ка духовним циљевима и да стекну само онолико образовања колико им је потребно да би збринули своје основне потребе и усредсредили се на служење Јехови ’свим својим срцем, душом, снагом и умом‘ (Лука 10:27). На тај начин могу постати ’богати пред Богом‘ (Лука 12:21; прочитати Матеја 6:19-21).

Не дозволимо да нас савладају животне бриге

12, 13. Како нас послушност Исусовим речима из Матеја 6:31-33 чини другачијима од људи из света?

¹² Јеховине слуге се разликују од људи из света и по ставу према материјалним стварима. Исус је у вези с тим рекао својим следбеницима: „Не брините се и не говорите: ’Шта ћемо јести?‘ или ’Шта ћемо пити?‘ или ’Шта ћемо обући?‘ Јер су свим тим заокупљени незнабошци. А ваш небески Отац зна да вам је све то потребно. Зато тражите најпре краљевство и Божју праведност, а све ће вам се ово додати“ (Мат. 6:31-33). Многи наши суверници су се лично уверили да наш небески Отац пружа оно што нам је потребно.

¹³ „Оданост Богу и јесте извор великог добитка“ (1. Тим. 6:6). То је потпуно супротно гледишту људи данашњег света. На пример, када се млади венчају, многи од њих очекују да одмах ’имају све‘ — намештену и добро опремљену кућу или стан, леп ауто и најновије електронске уређаје. Међутим, хришћани који живе као привремени становници не дозвољавају да им жеље буду веће од разумних могућности. Заправо, многи су за похвалу јер су се одрекли извесних материјалних удобности како би више времена и снаге посветили служби као ревни објавитељи Краљевства. Неки служе као пионири, у Бетелу, путујућој  служби или као мисионари. Заиста ценимо свесрдну службу наших суверника!

14. Коју поуку извлачимо из Исусовог поређења о сејачу?

¹⁴ Када је испричао поређење о сејачу, Исус је рекао да „бриге овог света и заводљиво богатство“ могу угушити Божју реч у нашем срцу и учинити нас бесплоднима (Мат. 13:22). Ако смо задовољни оним што имамо док живимо као привремени становници у овом свету, биће нам лакше да избегнемо ту замку. Наше око ће бити „бистро“, то јест „усредсређено само на једно“, на Божје Краљевство које ће нам бити најважније у животу (Мат. 6:22, фуснота).

„Свет пролази“

15. Које речи апостола Јована утичу на гледиште и понашање правих хришћана у данашњем свету?

¹⁵ Основни разлог због ког ми као прави хришћани сматрамо да смо „странци и привремени становници“ јесте уверење да су овом свету одбројани дани (1. Петр. 2:11; 2. Петр. 3:7). То утиче на одлуке које доносимо, на оно што желимо и на циљеве којима тежимо. Апостол Јован је саветовао сувернике да не воле свет ни оно што је у њему јер „свет пролази и његова жеља, али онај ко врши Божју вољу остаје заувек“ (1. Јов. 2:15-17).

16. Како показујемо да смо потпуно другачији од света?

¹⁶ Израелцима је речено да ће ако буду послушни Јехови постати његово „драгоцено власништво између свих других народа“ (Изл. 19:5). Када су били верни, њихов начин обожавања Бога и начин живота разликовао се од других народа. Слично томе, Јехова је и данас издвојио народ за себе који се знатно разликује од Сатаниног света. Библија нам каже да се „одрекнемо безбожности и светских жеља и да разборито, праведно и одано Богу живимо усред овог садашњег света, док чекамо остварење наше дивне наде и славно појављивање великог Бога и нашег Спаситеља, Христа Исуса. Христ је себе дао за нас да би нас избавио од сваког безакоња и очистио себи народ који је изабрао, који ревно чини добра дела“ (Титу 2:11-14). Тај „народ“ чине помазани хришћани и милиони Исусових ’других оваца‘ које им помажу и подупиру их (Јов. 10:16).

17. Зашто помазаницима и њиховим сарадницима никада неће бити жао што су у овом злом свету живели као привремени становници?

¹⁷ Помазаници имају ’дивну наду‘ да ће владати с Христом на небу (Откр. 5:10). Када се другим овцама испуни нада у вечни живот на земљи, више неће бити привремени становници у злом свету. Имаће прелепе куће и обиље хране и пића (Пс. 37:10, 11; Ис. 25:6; 65:21, 22). За разлику од Израелаца, они никада неће заборавити да све то долази од Јехове, који је „Бог над целом земљом“ (Ис. 54:5). Ни помазаницима ни другим овцама неће бити жао што су у овом злом свету живели као привремени становници.

Како би одговорио?

• У ком смислу су верне слуге из прошлости живеле као привремени становници?

• Како су први хришћани живели у тадашњем свету?

• У ком смислу Јеховине слуге не користе свет у потпуности?

• Зашто нам никада неће бити жао што у овом свету живимо као привремени становници?

[Питања за разматрање]

[Слика на 18. страни]

Први хришћани су избегавали насилну и неморалну забаву