Да ли разумеш ’основе истине‘?

„[Ти имаш] основе знања и истине у Закону“ (РИМЉ. 2:20)

ПОТРАЖИ ОДГОВОРЕ НА СЛЕДЕЋА ПИТАЊА:

Шта су предочавале жртве прописане Мојсијевим законом?

Која паралела постоји између Израелаца и данашњих хришћана што се тиче приношења неких жртава?

Од чега зависи да ли ће Јехова прихватити нечију жртву?

1. Зашто треба да нас занима значење Мојсијевог закона?

 БЕЗ посланица које је апостол Павле писао под надахнућем Божјег духа, не бисмо разумели значење многих обележја Мојсијевог закона. На пример, он је у посланици Јеврејима написао да је Исус као ’веран првосвештеник‘ једном заувек принео „жртву помирења“ и тако омогућио свима који исказују веру у њу да добију „вечно избављење“ (Јевр. 2:17; 9:11, 12). Објаснио је и да је свети шатор био само „сенка онога што је на небу“ и да је Исус постао Посредник „савеза“ који је био бољи од оног чији је посредник био Мојсије (Јевр. 7:22; 8:1-5). Његова објашњења Мојсијевог закона била су од непроцењиве вредности за хришћане у првом веку, а исто је и данас. Она нам помажу да још боље разумемо и више ценимо оно што је Бог учинио за нас.

2. У ком смислу су хришћани јеврејског порекла били у предности у односу на нејевреје?

² Када је Павле писао хришћанима у Риму, неке савете је упутио члановима скупштине који су били јеврејског порекла и који су били упућени у Мојсијев закон. Он им је рекао да су у предности јер су познавали Божји закон и тако су имали „основе знања и истине“ о Јехови и његовим праведним мерилима. Захваљујући томе што су разумели те основе и ценили их, могли су попут својих предака који су били верни Богу да пружају вођство, поуку и духовно светло онима који нису познавали Закон који је Јехова дао свом народу. (Прочитати Римљанима 2:17-20.)

 ПРЕДСЛИКА ИСУСОВЕ ЖРТВЕ

3. Како ће нам користити ако размотримо оно што Мојсијев закон говори о приношењу жртава?

³ И за нас је важно да познајемо основе истине о којој је Павле говорио јер ћемо тако још боље разумети Јеховину намеру. Начела на којима се темељи Мојсијев закон нису изгубила на значају. С тим у мислима, размотримо једно обележје Закона, наиме приношење жртава и приноса, што је понизне Израелце водило до Христа и помагало им да разумеју шта Бог очекује од њих. Надаље, будући да се оно што Јехова у суштини очекује од својих слугу никада не мења, видећемо и како нам закон који је Бог дао Израелцима у вези са жртвама и приносима може помоћи да анализирамо квалитет своје свете службе (Мал. 3:6).

4, 5. (а) На шта је Мојсијев закон подсећао Божје слуге? (б) Шта су предочавале жртве прописане Законом?

⁴ Израелцима је било сасвим јасно да многа обележја Мојсијевог закона указују на то да су грешни. На пример, свако ко је дотакао људски леш морао је да се очисти. У ту сврху је била заклана и спаљена здрава црвена јуница. Њен пепео се чувао за „воду очишћења“ којом је особа била попрскана трећег и седмог дана након што је постала нечиста (Бр. 19:1-13). Поред тога, да би се нагласило да се путем рађања на потомство преносе несавршеност и грех, жена је известан период након порођаја сматрана нечистом, а након тога је морала да принесе жртву ради очишћења (Лев. 12:1-8).

⁵ У многим другим свакодневним ситуацијама требало је приносити животињске жртве ради очишћења од греха. Без обзира на то да ли су особе које су их приносиле то разумеле, њихове жртве — као и оне које су се касније приносиле у Јеховином храму — биле су „сенка“, то јест предслика Исусове савршене жртве (Јевр. 10:1-10).

ЖРТВЕ КОЈЕ ЈЕ БОГ ПРИХВАТАО

6, 7. (а) Чиме су се Израелци водили када су бирали шта ће принети на жртву и на шта је то указивало? (б) Шта можемо да се питамо?

⁶ Закон је налагао да свака животиња која се приноси Јехови буде без икакве мане — да није слепа, повређена нити болесна (Лев. 22:20-22). Када су Израелци приносили плодове земље, морали су принети „првине“, то јест „оно што је најбоље“ (Бр. 18:12, 29). Јехова није био задовољан осредњим жртвама. Важан захтев који се односио на животињске жртве указивао је на то да ће Исусова жртва бити чиста и без мане и да ће Јехова жртвовати оно што је најбоље и што му је најдраже да би откупио људе (1. Петр. 1:18, 19).

⁷ Ако је неко ко је приносио жртву био заиста захвалан Јехови за сву његову доброту, сигурно би радо принео најбоље што има. Али свакоме је било препуштено да сам одлучи шта ће принети као жртву. Међутим, Израелци су знали да Бог неће прихватити мањкаву жртву, јер би она указивала на то да је особа која ју је  принела то учинила само формално, па чак и нерадо. (Прочитати Малахију 1:6-8, 13.) То треба да нас подстакне да добро размислимо о својој служби Богу. Можемо се питати: ’С каквим ставом ја служим Јехови? Да ли би требало да анализирам квалитет своје службе, као и мотиве због којих служим Богу?‘

8, 9. Зашто треба да размишљамо о томе с каквим су ставом Израелци приносили жртве?

⁸ Када је жртва коју је неки Израелац добровољно приносио била израз захвалности Јехови или, као у случају жртве паљенице, молба за његову наклоност, тада том Израелцу вероватно није био проблем да изабере одговарајућу животињу за жртву. Био би срећан што Јехови даје најбоље што има. Иако хришћани данас не приносе жртве прописане Мојсијевим законом, у одређеном смислу они то ипак чине тако што користе своје време, снагу и новчана средства да служе Јехови. Апостол Павле је рекао да су објављивање хришћанске наде и ’чињење добра и дељење с другима‘ жртве којима се угађа Богу (Јевр. 13:15, 16). Став с којим Јеховине слуге то раде показује колико су захвалне за све што им Бог пружа. Према томе, што се тиче ставова и мотива може се повући паралела између оних који данас учествују у хришћанској служби и оних који су у древно доба добровољно приносили жртве.

⁹ Међутим, шта се може рећи о ситуацијама у којима је неко због својих пропуста морао да према Мојсијевом закону принесе жртву за грех или жртву за преступ? Да ли је то што је морао да принесе жртву негативно утицало на став који је при том имао? Да ли је нерадо приносио такву жртву? (Лев. 4:27, 28). Не, уколико је искрено желео да задржи добар однос с Јеховом.

10. Које „жртве“ хришћани можда морају принети да би изгладили нарушене односе?

¹⁰ Данас би се могло десити да нехотице увредимо неког брата. Савест нам можда каже да се нисмо добро понели. Нема сумње да би свако ко озбиљно схвата своју службу Јехови учинио све што може да исправи грешку. То би могло значити да се искрено извинимо особи коју смо повредили или, у случају озбиљног греха, да замолимо старешине да нам у духовном смислу помогну (Мат. 5:23, 24; Јак. 5:14, 15). Дакле, када желимо да исправимо то што смо згрешили неком човеку или чак самом Богу, то нас нешто кошта. Па ипак, када принесемо такву „жртву“ имаћемо добар однос с Јеховом и својим братом, као и чисту савест. С друге стране, то нас уверава да је за нас  најбоље када поступамо у складу с Јеховином вољом.

11, 12. (а) Шта су биле жртве заједништва? (б) Какво значење жртве заједништва имају за данашње Божје слуге?

¹¹ Међу жртвама које су биле прописане Мојсијевим законом биле су и жртве заједништва. Оне су указивале на мир с Јеховом. Израелац који је приносио такву жртву јео је месо жртвоване животиње са својом породицом, вероватно у некој од храмских трпезарија. Део жртве је добијао свештеник који је том приликом вршио службу, као и други свештеници који су били у храму (Лев. 3:1; 7:31-33). Израелац који је приносио жртву чинио је то само зато што је желео да буде у добром односу с Богом. Симболично речено, тај Израелац, његова породица, свештеници и Јехова заједно су јели у миру, што је била радосна прилика.

¹² Да ли је било веће части од тога да, фигуративно речено, неко позове Јехову на оброк и да он то прихвати? Сасвим је разумљиво што би домаћин хтео да тако важном госту понуди најбоље што има. Жртве заједништва, које спадају у основе истине у Закону, указивале су на чињеницу да ће посредством Исусове далеко вредније жртве сви који желе моћи да се приближе Створитељу и да буду у миру с њим. Данас ми можемо бити Јеховини пријатељи када добровољно жртвујемо своју снагу и оно што имамо док му служимо.

ЖРТВЕ КОЈЕ БОГ НИЈЕ ПРИХВАТАО

13, 14. Зашто је Јехови било неприхватљиво то што је краљ Саул хтео да принесе на жртву животиње које је требало уништити?

¹³ Неко ко је према Мојсијевом закону приносио жртве морао је то чинити са исправним ставом и из чистог срца, јер је Јехова једино такве жртве прихватао. Међутим, у Библији се наводе примери особа чије жртве Бог није прихватио. Зашто их није прихватио? Погледајмо два примера.

¹⁴ Пророк Самуило је рекао краљу Саулу да је дошло време које је Јехова одредио да се изврши суд над Амаличанима. Требало је да Саул истреби тај непријатељски народ и сву његову стоку. Међутим, Саул је након победе дозволио војницима да поштеде Агага, амаличког краља. Такође је оставио најбоље овце и говеда као нешто што би се могло принети Јехови на жртву (1. Сам. 15:2, 3, 21). Како је Јехова реаговао на то? Одбацио је Саула због тога што је био непослушан. (Прочитати  1. Самуилову 15:22, 23.) Шта можемо научити из тога? Ако неко жели да Бог прихвати његову жртву, мора бити послушан његовим заповестима.

15. Шта је значило то што су Израелци приносили жртве Јехови, а у исто време су чинили зло?

¹⁵ Сличан пример налази се у књизи пророка Исаије. У Исаијино време, Израелци су формално приносили жртве Јехови. Али то што су радили није ништа вредело, јер су били зли. „Шта ће ми мноштво ваших жртава?“, питао их је Јехова. „Сит сам овнујских жртава паљеница и сала од угојених животиња. Не марим за крв јунаца, јагањаца и јараца... Не доносите више безвредне приносе од жита! Ка̂д ми је одвратан.“ У чему је био проблем? Бог им је рекао: „Многе молитве изговарате, али ја их не слушам, јер су вам руке пуне крви. Оперите се, очистите се, уклоните злоћу својих дела од мојих очију, престаните зло чинити“ (Ис. 1:11-16).

16. Од чега зависи да ли ће Јехова прихватити нечију жртву?

¹⁶ Јехови нису биле угодне жртве особа које су без и мало кајања чиниле грех. Међутим, биле су му угодне молитве и жртве оних који су искрено настојали да живе у складу с његовим заповестима. На основу Закона те особе су разумеле да су грешне и да је потребно да им Бог опрости грехе (Гал. 3:19). То их је подстицало да се покају. И ми данас треба да разумемо да нам је потребна Христова жртва, која заиста може уклонити грехе. Ако то будемо разумели и ценили, тада ће Јехови бити миле све жртве које му приносимо у нашој светој служби. (Прочитати Псалам 51:17, 19.)

ИСКАЗУЈМО ВЕРУ У ИСУСОВУ ЖРТВУ

17-19. (а) Како можемо показати да смо захвални Јехови за Исусову откупну жртву? (б) О чему ће бити речи у следећем чланку?

¹⁷ За разлику од људи који су живели пре Христа, ми смо у прилици да видимо више од ’сенке‘ онога што Бог намерава да учини (Јевр. 10:1). Закони који су се односили на жртве подстицали су Израелце да развијају ставове који ће им помоћи да се приближе Богу, а то су истинска захвалност Богу, жеља да му се да оно што је најбоље и признање да им је потребна откупнина. Захваљујући објашњењима која се налазе у грчком делу Светог писма, разумемо да ће Јехова путем откупнине трајно уклонити последице греха и да чак и данас можемо имати чисту савест. Заиста се може рећи да је Исусова откупна жртва диван дар (Гал. 3:13; Јевр. 9:9, 14).

¹⁸ Наравно, да би нам откупнина користила, потребно је више од тога да само разумемо њену вредност. Апостол Павле је написао: „Закон [нам је] био старатељ који нас је водио до Христа, да будемо проглашени праведнима због вере“ (Гал. 3:24). Таква вера је нераскидиво повезана с делима (Јак. 2:26). Зато је Павле подстицао хришћане у првом веку који су били упознати с Мојсијевим законом да то знање преточе у дела. На тај начин би живели у складу с Божјим начелима о којима су поучавали друге. (Прочитати Римљанима 2:21-23.)

¹⁹ Иако хришћани данас не морају да се држе Мојсијевог закона, они ипак морају приносити жртве које су угодне Јехови. У следећем чланку биће речи о томе како то можемо чинити.

[Питања за разматрање]

[Истакнути текст на 17. страни]

Оно што Јехова у суштини очекује од својих слугу никада се не мења

[Слика на 18. страни]

Коју би од ове две овце принео Јехови на жртву?

[Слика на 19. страни]

Јехова воли оне који му приносе жртве у складу с његовом вољом