Научимо од Исусових апостола како да бдимо

„Бдите са мном“ (МАТ. 26:38)

ШТА СИ НАУЧИО:

Зашто је важно следити упутства где да проповедамо?

Зашто не смемо занемаривати молитву?

Шта ће нам помоћи да темељно сведочимо упркос препрекама?

1-3. Како су апостоли пропустили да бдију током последње Исусове ноћи на земљи и како знамо да су извукли поуку из своје грешке?

 ПОКУШАЈ да замислиш оно што се дешава последње ноћи коју је Исус провео на земљи. Дошао је на једно од својих омиљених места, гетсимански врт, који се налази источно од Јерусалима. С њим су и његови верни апостоли. Носећи тежак терет у мислима и срцу, Исус осећа потребу да се осами како би се помолио (Мат. 26:36; Јов. 18:1, 2).

² Тројица апостола — Петар, Јаков и Јован — прате Исуса до места које се налази даље у врту. „Останите овде и бдите са мном“, рекао им је и затим отишао да се помоли. Када се вратио, затекао је своје пријатеље како чврсто спавају. Још једном их је замолио: „Бдите.“ Ипак, још два пута их је затекао како спавају! Касније те исте ноћи, нико од апостола није остао духовно будан. Сви су оставили Исуса и побегли! (Мат. 26:38, 41, 56).

³ Апостолима је сигурно било жао што су пропустили да бдију. Ипак, ти верни људи су брзо извукли поуку из своје грешке. Библијска књига Дела апостолска открива нам да су апостоли оставили одличан пример што се тиче будности у духовном смислу. Друга браћа и сестре су сигурно опонашали њихову верност. Данас је више него икада раније потребно да бдимо (Мат. 24:42). Осмотримо зато три поуке о будности које проналазимо у Делима апостолским.

СЛЕДИЛИ СУ УПУТСТВА ГДЕ ДА ПРОПОВЕДАЈУ

4, 5. Како је свети дух водио Павла и његове сапутнике?

⁴ Као прво, апостоли су будно пратили упутства где да проповедају. Из Библије сазнајемо  како је Исус користио свети дух, који му је Јехова ставио на располагање, да би водио апостола Павла и његове сапутнике током једног веома необичног путовања (Дела 2:33). Придружимо им се. (Прочитати Дела апостолска 16:6-10.)

⁵ Павле, Сила и Тимотеј су кренули из Листре, која се налазила у јужном делу Галатије. Неколико дана касније стигли су до римског пута који води на запад до најгушће насељеног подручја у Азији. Желели су да крену тим путем како би посетили градове у којима је на хиљаде људи требало да чује за Христа. Али, нешто их је у томе спречило. Из шестог стиха сазнајемо: „Затим су прошли кроз Фригију и подручје Галатије, јер им је свети дух забранио да проповедају реч у Азији.“ На неки нама непознат начин, свети дух их је спречио да проповедају у Азији. Очигледно је Исус, путем Божјег духа, желео да Павла и његове сапутнике одведе у другом правцу.

6, 7. (а) Шта се Павлу и његовим сапутницима десило близу Витиније? (б) Коју су одлуку донели и шта се затим догодило?

⁶ Куда су ови ревни проповедници отишли? У седмом стиху се одговара: „Кад су затим дошли до Мисије, покушали су да иду у Витинију, али им Исусов дух није допустио.“ Пошто су били спречени да проповедају у Азији, Павле и његови сапутници су кренули на север, с намером да проповедају по градовима у Витинији. Међутим, када су се приближили Витинији, Исус их је опет посредством светог духа спречио. Тада су већ сигурно били збуњени. Знали су шта да проповедају и како да то чине, али нису знали где. Могли бисмо то рећи и на следећи начин: Куцали су на врата која воде у Азију, али узалуд. Затим су куцали на врата која воде у Витинију, али опет узалуд. Да ли су престали да куцају? Наравно да нису!

⁷ Тада су донели једну одлуку која је на први поглед деловала помало необично. У осмом стиху читамо: „Зато су прошли Мисију и дошли у Троаду.“ Дакле, они су кренули на запад и прешли око 550 километара заобилазећи градове, док нису стигли до Троаде, одакле су могли да се упуте ка Македонији. Тамо су Павле и његови сапутници по трећи пут закуцали на врата која су се овог пута широм отворила! Из деветог стиха сазнајемо шта се затим десило: „Током ноћи, Павле је имао ову визију: један Македонац је стајао и молио га: ’Пређи у Македонију и помози нам!‘“ Коначно је знао где да проповеда. Затим је заједно са својим сапутницима без оклевања отпловио за Македонију.

8, 9. Шта можемо научити из онога што је Павле доживео на једном од својих путовања?

⁸ Шта можемо научити из овог догађаја? Запазимо да је Божји дух пружио упутства тек након што се Павле упутио према Азији. Затим, Исус је реаговао тек након што се Павле приближио Витинији. И на крају, тек након што је Павле стигао у Троаду, Исус га је упутио у Македонију. Као Поглавар скупштине, Исус и нас може водити на сличан начин (Кол. 1:18). На пример, можда већ неко време размишљаш о томе да започнеш с пионирском службом или да се преселиш тамо где је већа потреба. Али, можда ће те Исус посредством Божјег духа усмерити тек након што направиш конкретне кораке ка остварењу свог циља. Да то представимо једним примером: Возач може усмерити свој ауто лево или десно само када је ауто у покрету. Слично томе, Исус нас може усмерити да више учинимо у служби само ако смо у покрету, то јест  ако се истински трудимо да остваримо свој циљ.

⁹ Али шта ако твој труд не доноси одмах резултате? Да ли треба да одустанеш и закључиш да те Божји дух не води? Сети се да је и Павле наилазио на препреке. Ипак, он је наставио да тражи и да куца све док му се врата нису отворила. Исто тако, ако истрајно тражиш ’добру прилику за успешну службу‘, и ти можеш очекивати резултате (1. Кор. 16:9).

НИСУ ЗАНЕМАРИВАЛИ МОЛИТВУ

10. Како знамо да је молитва неопходна да бисмо остали будни?

¹⁰ Осмотримо сада другу поуку о будности коју су нам пружила наша хришћанска браћа из првог века: Они нису занемаривали молитву (1. Петр. 4:7). Да бисмо остали будни, неопходно је да будемо истрајни у молитви. Присетимо се да је Исус у гетсиманском врту, непосредно пре него што је ухапшен, тројици својих апостола рекао: „Бдите и молите се“ (Мат. 26:41).

11, 12. Зашто и како је Ирод почео да злоставља хришћане, укључујући и Петра?

¹¹ Петар, који је том приликом био присутан, касније се лично уверио у моћ усрдних молитви. (Прочитати Дела апостолска 12:1-6.) Из уводних стихова сазнајемо да је Ирод почео да злоставља хришћане како би угодио Јудејцима. Сигурно је знао да је Јаков један од апостола који је био веома близак са Исусом. Зато је наредио да се Јаков ’погуби мачем‘ (стих 2). Скупштина је тако изгубила вољеног апостола. То је за браћу била велика кушња!

¹² Шта је Ирод затим урадио? У трећем стиху се објашњава: „Кад је видео да је то по вољи Јудејцима, ухапсио је и Петра.“ Али, неки апостоли су и пре тога били чудом ослобођени из затвора, а међу њима је био и Петар (Дела 5:17-20). Изгледа да је Ирод то добро знао. Зато овај лукави политичар није желео да ризикује. Наредио је да Петра „чувају четири смене од по четири војника, јер је намеравао да га изведе пред народ после Пасхе“ (стих 4). Замисли то! Ирод је наложио да Петар буде окован ланцима између два стражара. Чувало га је укупно 16 војника који су се смењивали дан и ноћ како не би имао никакве шансе да побегне. Намеравао је да га изведе пред народ после Пасхе и да његово погубљење буде поклон народу. Шта су други хришћани могли да учине за Петра у тако тешким околностима?

13, 14. (а) Шта су браћа учинила када је Петар био ухапшен? (б) Шта можемо научити од Петрових сухришћана у вези с молитвом?

¹³ Браћа су добро знала шта да чине. У петом стиху читамо: „Тако су Петра држали у затвору, а скупштина се жарко молила Богу за њега.“ Усрдно и искрено су се молили за тог вољеног брата. Нису пали у очај због Јаковљеве смрти, нити су помислили да молитва ништа не вреди. Напротив, знали су да молитве верних слугу много значе Јехови. Ако су у складу с његовом вољом, он ће их услишити (Јевр. 13:18, 19; Јак. 5:16).

¹⁴ Шта можемо научити од тих Петрових сухришћана? Бити духовно будан значи молити се за браћу и сестре, а не само за себе (Еф. 6:18). Да ли знаш неку браћу која доживљавају кушње? Можда су под прогонством или забранама, или су доживели неку природну катастрофу. Зашто се не би горљиво молио за њих? Можда знаш и неке који имају мање приметне тешкоће, као што су породични проблеми, обесхрабрење или лоше здравље. Зашто не размислиш о неким појединцима које можеш поименце  споменути док се обраћаш Јехови, ’ономе који слуша молитве‘? (Пс. 65:2).

15, 16. (а) Објасни како је Јеховин анђео ослободио Петра из затвора. (Види доњу слику.) (б) Зашто је охрабрујуће размишљати о начину на који је Јехова избавио Петра?

¹⁵ А шта се десило с Петром? Ноћ пре него што је требало да буде изведен пред народ, доживео је низ невероватних догађаја. (Прочитати Дела апостолска 12:7-11.) Замислимо следеће: Петар је чврсто спавао између двојице стражара. Изненада је блистава светлост испунила ћелију. Појавио се анђео, кога стражари очигледно нису видели, и брзо је пробудио Петра. Ланци с његових руку једноставно су спали! Затим га је анђео извео из ћелије, прошавши тик поред стражара који су стајали напољу. Потом су анђео и Петар изашли на огромна гвоздена врата, која су се „сама отворила“. Када су били на улици, анђео је нестао. Петар је био слободан!

¹⁶ Зар нам размишљање о томе да Јехова има моћ да избави своје слуге не јача веру? Наравно, не очекујемо да Јехова и нас избавља путем чуда. Међутим, чврсто верујемо да он користи своју моћ за добробит свог народа (2. Лет. 16:9). Посредством свог моћног светог духа, он нам даје снагу да се изборимо са сваком кушњом (2. Кор. 4:7; 2. Петр. 2:9). Јехова ће ускоро преко свог Сина ослободити безбројне милионе људи које смрт непопустљиво држи у ропству (Јов. 5:28, 29). Вера у Божја обећања може нам дати изузетну храброст када се у данашње време суочавамо с кушњама.

ТЕМЕЉНО СУ СВЕДОЧИЛИ УПРКОС ПРЕПРЕКАМА

17. Како је Павле оставио изванредан пример проповедајући ревно и са осећајем хитности?

¹⁷ Ово је трећа поука о будности коју учимо од апостола: Они су наставили да темељно сведоче упркос препрекама. Да бисмо остали будни, веома је важно да проповедамо ревно и са осећајем хитности. Апостол Павле је изванредан пример у томе. Био је веома реван, много је путовао и оснивао је бројне скупштине. Подносио је многе тешкоће, али никада није изгубио ревност нити осећај хитности (2. Кор. 11:23-29).

18. Како је Павле наставио да сведочи док је био у притвору у Риму?

¹⁸ Погледајмо шта нам Дела апостолска последње кажу о Павлу, што је забележено у 28. поглављу. Павле је стигао у Рим, где је требало да се појави пред Нероном. Био је у притвору, можда ланцем везан за једног од стражара. Међутим, ни ланци нису могли да ућуткају  тог ревног апостола! Он је и даље проналазио начине да сведочи. (Прочитати Дела апостолска 28:17, 23, 24.) После три дана, Павле је сазвао истакнуте Јудејце да би им сведочио. Затим је договореног дана дао још веће сведочанство. У 23. стиху читамо: „Тако су [тамошњи Јудејци] с њим уговорили дан, а дошло их је у његову кућу веома много. Он им је говорио и темељно сведочио о Божјем краљевству, па им од јутра до вечери из Мојсијевог закона и из Пророка̂ износио уверљиве доказе о Исусу.“

19, 20. (а) Зашто је Павле делотворно сведочио? (б) Како је Павле реаговао када нису сви прихватили добру вест?

¹⁹ Зашто је Павле тако делотворно сведочио? Запазимо да се у 23. стиху истиче више разлога: (1) био је усредсређен на Божје Краљевство и Исуса Христа; (2) покушао је да заинтересује слушаоце тако што је „износио уверљиве доказе“; (3) резоновао је на темељу Божје Речи; (4) био је самопожртвован, сведочећи „од јутра до вечери“. Павле је дао снажно сведочанство, али нису сви позитивно реаговали. „Неки су поверовали његовим речима, а други пак нису веровали“, каже се у 24. стиху. Затим су се појавиле несугласице и људи су се разишли.

²⁰ Да ли се Павле обесхрабрио зато што нису сви прихватили добру вест? Наравно да није! У Делима апостолским 28:30, 31 читамо: „Тако је остао пуне две године у кући коју је изнајмио, где је радо примао све који су долазили к њему, и проповедао им Божје краљевство и поучавао их о Господу Исусу Христу са свом слободом говора и без икаквих сметњи.“ Овим заиста охрабрујућим речима завршава се надахнути извештај из Дела апостолских.

21. Шта учимо од апостола Павла док је био у кућном притвору?

²¹ Шта учимо из Павловог примера? Док је био у кућном притвору, није могао да сведочи од куће до куће. Ипак, задржао је позитиван став и сведочио је свима који су дошли да га виде. Слично томе, многе данашње Божје слуге се труде да сачувају радост и наставе да проповедају иако су неправедно затворени због своје вере. Нека наша драга браћа и сестре су због болести или старости везана за кућу или пак живе у старачком дому. Кад год могу, они проповедају лекарима и особљу, онима који их посећују и другима с којима долазе у контакт. Они свим срцем желе да темељно сведоче о Божјем Краљевству. Стварно ценимо њихов пример!

22. (а) Која нам публикација помаже да извучемо корист из библијске књиге Дела апостолска? (Видети горњи оквир.) (б) Шта си одлучан да чиниш док чекаш крај старог поретка?

²² Заиста много тога можемо научити о будности од апостола и других хришћана из првог века који се помињу у библијској књизи Дела апостолска. Док чекамо крај старог поретка, будимо одлучни да попут хришћана из првог века одважно и ревно сведочимо. Нема веће части од тога да дајемо ’темељно сведочанство‘ о Божјем Краљевству! (Дела 28:23).

[Питања за разматрање]

[Оквир на 13. страни]

„ТЕК САДА МОГУ ДА КАЖЕМ ДА РАЗУМЕМ ДЕЛА АПОСТОЛСКА“

Након што је прочитао књигу ’Темељно сведочи‘ о Божјем Краљевству, један путујући надгледник је рекао: „Тек сада могу да кажем да разумем Дела апостолска. Више пута сам ’ишао‘ трагом тих догађаја, али као да сам то чинио уз светлост свеће и са замагљеним наочарима. Сада сам срећан што видим лепоту ове библијске књиге на блиставој сунчевој светлости.“

[Слика на 12. страни]

Анђео је извео Петра на огромна гвоздена врата