Они су храбро објављивали Божју Реч!

Храброст — чак неустрашивост — упркос прогонству. Прави хришћани често показују те особине, што се види у књизи ’Темељно сведочи‘ о Божјем Краљевству и на оба DVD-а Јеховини сведоци — вера на делу. Попут наших суверника из првог века, и ми молимо Јехову за његов дух и помоћ да бисмо одважно говорили његову реч (Дела 4:23-31).

Један наш брат је у вези с проповедањем током Првог светског рата написао: „Божје слуге су неуморно дистрибуисале седми том Студија Писма, који је носио наслов Свршена тајна. Били су оборени сви рекорди. Вест Краљевства бр. 1 била је објављена 1918. године. Затим је уследила Вест Краљевства бр. 2, у којој је било објашњено зашто су власти забраниле Свршену тајну. Након тога је објављена и Вест Краљевства бр. 3. Њих су делили верни помазани хришћани. За тако нешто је била потребна вера и храброст.“

Данас се објавитељи Краљевства обучавају како да проповедају, али није увек било тако. Присећајући се како је изгледало његово прво учешће у служби проповедања 1922, један брат пољског порекла из Сједињених Држава је написао: „Нисам знао како да понудим литературу и веома лоше сам говорио енглески. Стајао сам са̂м пред неком лекарском ординацијом и покуцао на врата. Отворила је једна медицинска сестра. Никада нећу заборавити шта се десило, јер сам био узбуђен и уплашен. Док сам отварао ташну, све књиге су испале пред њене ноге. Не знам шта сам рекао, али уручио сам јој једну књигу. Одмах после тога сам осетио храброст и благослов од Јехове. Тог дана сам на том пословном подручју уручио много књига.“

„Око 1933, многа браћа су користила аутомобил са звучницима да би преносила добру вест о Краљевству“, рекла је једна сестра. Једном су она и један брачни пар проповедали у једној планинској области у Калифорнији. Она се присећа: „Брат је отишао колима високо на планину, а ми смо остале у граду. Када је пустио плочу, деловало је као да звук долази с неба. Мештани су упорно покушавали да пронађу брата, али нису успели. Када је снимљени говор био завршен, отишли смо код људи и проповедали им. Сарађивала сам с још некима који су имали аутомобил са звучницима и могу вам рећи да већина људи није желела да слуша добру вест. Али једноставно нису имали избора, јер је порука коју смо пуштали преко звучника напросто улазила у њихове домове. Увек смо могли видети да је Јехова  омогућио да се праве методе користе у право време. Иако је за ову методу била потребна сва храброст коју смо могли скупити, она је увек испуњавала своју сврху и Јеховино име се величало.“

Током 1930-их и почетком 1940-их, у служби су се користили фонографи и снимљена библијска предавања. Једна наша сестра се присећа: „Једна млада сестра је проповедала од врата до врата помоћу фонографа. Након што је на једним вратима пустила плочу, домаћин се толико разбеснео да је шутнуо фонограф, који је пао с веранде. Ниједна плоча се није сломила. Три човека која су ручала у камиону паркираном недалеко одатле видела су шта се десило, па су позвала сестру да њима пусти плочу и након тога су узели литературу. Тако се све лепо завршило.“ Била је потребна храброст да би се истрајало поред таквих кушњи.

Та иста сестра је још рекла: „Сећам се како смо 1940. почели да радимо с часописима на улици. Пре тога смо имали такозване информативне поворке. Браћа и сестре би ишли тротоаром у колони и носили табле на којима је писало ’Религија је замка и превара‘ и ’Служите Богу и Краљу Христу‘. Истовремено смо делили бесплатне трактате. Требало је имати храбрости да би се сведочило на такав начин, али то је послужило својој сврси, јер је јавност чула за Јеховино име и његове слуге.“

Једна друга сестра је рекла: „Нудити часописе на улици у неком мањем граду било је веома тешко. У то време су се људи снажно противили Сведоцима. [...] Стварно вам је требала храброст да бисте стајали на углу, држали часописе и узвикивали предложене слогане. Ипак, ретко кад бисмо прескочили неку суботу. Понекад би људи били пријатни. Али понекад би се око нас створила гомила гневних људи и каткад бисмо морали да се склонимо како бисмо избегли напад руље.“

И поред прогонства које су доживели током Другог светског рата, Јеховини сведоци су храбро извршавали своју службу. Током једне проповедничке акције која је трајала 43 дана, од 1. децембра 1940. до 12. јануара 1941, око 50 000 објавитеља у Сједињеним Државама уручило је скоро осам милиона брошурица.

Многи старији чланови Божје организације добро се сећају тих изазова због којих је било потребно да буду веома храбри. Неки се сећају да се њихова храброст огледала у ономе што су годинама често понављали: Наставимо с ревним проповедањем до краја! На које ће се још начине пре краја овог злог поретка преносити порука коју смо добили од Бога остаје да се види. Ипак, уз Божју помоћ ћемо наставити да с вером и храброшћу објављујемо Јеховину реч.

[Истакнути текст на 9. страни]

Увек ће нам бити потребна храброст да бисмо проповедали добру вест о Краљевству