Осећање које може затровати наш ум — завист

Наполеон Бонапарта је био завидан. Јулије Цезар такође. Александар Велики исто. Упркос свој њиховој моћи и слави, ови људи су у свом срцу гајили осећање које може затровати ум. Сва тројица су завидела некоме.

„Наполеон је завидео Цезару, Цезар Александру [Великом], а Александар вероватно Херкулу, који никада није постојао“, написао је енглески филозоф Бертранд Расел. Завист може обузети свакога, без обзира на то колико је богат, какве врлине поседује и колико је успешан у животу.

Завист је осећање озлојеђености према другима изазвано њиховим поседом, напретком, предностима и другим што имају. Правећи разлику између зависти и љубоморе, једно библијско дело каже: „’Љубомора‘ [...] се односи на жељу да будемо попут других, док се израз ’завист‘ односи на жељу да другима одузмемо оно што имају.“ Завидна особа не само што се не радује томе што други имају нешто већ жели да им то и узме.

Мудро је да осмотримо како се завист може пробудити у нама и до каквих последица води. Посебно треба да знамо које кораке можемо предузети како бисмо спречили да завист овлада нашим животом.

СТАВ КОЈИ МОЖЕ РАСПИРИТИ ЗАВИСТ

Премда несавршени људи имају „дух зависти“, то јест склоност ка зависти, различити фактори је могу потхрањивати и јачати (Јак. 4:5). Говорећи о једном од њих, апостол Павле је написао: „Не будимо сујетни, не надмећимо се једни с другима, не завидимо једни другима“ (Гал. 5:26). Такмичарски дух може чак погоршати нашу несавршену склоност ка зависти. Двоје хришћана по имену Кристина и Јован a лично су се уверили у то.

Кристина, која је општи пионир, каже: „Често затекнем себе како завидно гледам на друге. Упоређујем шта они то имају а ја немам.“ Једном приликом, Кристина је ручала с једним брачним паром који је у путујућој служби. Схвативши да су она и њен супруг Лука отприлике истих година као тај брачни пар и да су раније имали сличне доделе, рекла је: „Мој муж је такође старешина! Како то да сте ви у путујућој служби, а ми нисмо?“ Због зависти, подгрејане такмичарским духом, није видела да она и њен супруг такође раде оно што је добро и није била задовољна својим животом.

Јован је желео да служи као слуга помоћник у својој скупштини. Када су други били наименовани, али не и он, почео је да им завиди, а према координатору старешинства је развио негативна осећања. „Завист ме је навела да осећам мржњу према том брату и да погрешно тумачим  његове намере“, признаје Јован. „Када завист преузме контролу над вашим животом, постанете егоцентрични и не можете рационално да размишљате.“

БИБЛИЈСКИ ПРИМЕРИ ИЗ КОЈИХ МОЖЕМО ИЗВУЋИ ПОУКУ

Библија садржи многе упозоравајуће примере (1. Кор. 10:11). Неки од њих показују не само како се завист развија већ и како трује особе које дозволе да она овлада њима.

На пример, Адамов и Евин први син Каин био је љут на Јехову зато што је прихватио Авељеву жртву, а његову не. Каин је могао да исправи ту ситуацију, али је постао толико заслепљен завишћу да је убио свог брата (Пост. 4:4-8). Није чудо што Библија за њега каже да је „потицао од Злога“, то јест Сатане! (1. Јов. 3:12).

Десеторица Јаковљевих синова завидела су свом брату Јосифу због блиског односа који је имао са оцем. Њихова мржња била је још већа када им је испричао своје пророчанске снове. Чак су желели да га убију. На крају су га продали у робље и навели оца да поверује да је Јосиф мртав (Пост. 37:4-11, 23-28, 31-33). Годинама касније, признали су свој грех, рекавши један другом: „Сигурно сносимо кривицу због нашег брата, јер смо видели невољу његове душе кад нас је преклињао за милост, а ми га нисмо послушали“ (Пост. 42:21; 50:15-19).

Кореј, Датан и Авирон су постали завидни када су своја задужења упоредили с Мојсијевим и Ароновим. Оптужили су Мојсија да ’изиграва кнеза‘ и да се уздиже изнад других (Бр. 16:13). То су биле неосноване оптужбе (Бр. 11:14, 15). Сам Јехова је поставио Мојсија за вођу народа. Али, ови бунтовници су му завидели на положају. На крају су због зависти страдали од Јеховине руке (Пс. 106:16, 17).

Краљ Соломон је својим очима видео до чега завист може довести. Жена чија је новорођена беба умрла намеравала је да превари другу жену и убеди је да је њена беба умрла. Током суђења, жена која је лагала чак се сложила да убију бебу која је остала жива. Међутим, Соломон је то прозрео и дете је дато правој мајци (1. Краљ. 3:16-27).

Завист може имати разорне последице. Претходно поменути библијски примери показују да може водити до мржње, неправде и убиства. Осим тога, у свакој од тих ситуација жртва није учинила ништа због чега би заслужила оно што јој се десило. Постоји ли нешто што можемо учинити како завист не би преузела контролу над нашим животом? Које су мере противотров за завист?

СНАЖНИ ПРОТИВОТРОВИ!

Развијај љубав и братску наклоност. Апостол Петар је подстакао хришћане: „Сада, када сте послушношћу истини очистили  своје душе да бисте могли показивати нелицемерну братску љубав, волите један другог жарко од срца“ (1. Петр. 1:22). А како се таква љубав испољава? Апостол Павле је написао: „Љубав је дуготрпљива и добра. Љубав није завидна, не хвали се, не узвисује се, не понаша се непристојно, не гледа своју корист“ (1. Кор. 13:4, 5). Зар не бисмо развијањем такве љубави у свом срцу угушили негативну склоност ка зависти? (1. Петр. 2:1). Јонатан није завидео Давиду, већ га је „заволео као своју душу“ (1. Сам. 18:1).

Дружи се с богобојазним особама. Писац 73. псалма је завидео злима који су водили удобан живот без проблема. Међутим, он је победио завист тако што је отишао у „светилиште Божје“ (Пс. 73:3-5, 17). Дружење с другим Божјим слугама помогло је овом псалмисти да препозна благослове које има зато што је „близу Бога“ (Пс. 73:28). Редовно дружење са суверницима на скупштинским састанцима може помоћи и нама.

Тежи да чиниш добро. Видевши како се завист и мржња развијају у Каину, Бог му је рекао: ’Почни да чиниш добро‘ (Пост. 4:7). Шта за једног хришћанина значи да ’чини добро‘? Исус је рекао да треба да ’волимо Јехову, свог Бога, свим својим срцем и свом својом душом и свим својим умом и да волимо свог ближњег као самог себе‘ (Мат. 22:37-39). Задовољство које осећамо када свој живот усмеримо на службу Јехови и помагање другима представља јак противотров за завист. Редовно учешће у проповедању и стварању ученика добар је начин да служимо Богу и ближњима и то ће нам донети „благослов од Јехове“ (Посл. 10:22).

’Радуј се с онима који се радују‘ (Римљ. 12:15). Исус се радовао успеху својих ученика и рекао им је да ће постићи и више од онога што је он постигао у проповедању (Лука 10:17, 21; Јов. 14:12). Пошто смо уједињени као Јеховине слуге, успех сваког од нас је благослов за све (1. Кор. 12:25, 26). Зар не би онда требало да се радујемо уместо да завидимо другима када добију веће одговорности?

ТЕШКА БОРБА!

Борба против зависти може дуго трајати. Кристина признаје: „Још увек имам снажну склоност ка зависти. Иако презирем тај осећај, он је ту и стално морам да га сузбијам.“ Јован води сличну борбу. Он каже: „Јехова ми је помогао да ценим добре особине координатора старешинства. Показало се да је добар однос с Богом од непроцењиве вредности.“

Завист спада у „дела тела“ против којих сваки хришћанин треба да се бори (Гал. 5:19-21). Ако не допустимо зависти да овлада нама, бићемо срећнији у животу и обрадоваћемо нашег небеског Оца, Јехову.

[Фуснота]

[Истакнути текст на 17. страни]

’Радуј се с онима који се радују‘