Сачувај позитиван дух у скупштини

„Нека незаслужена доброта Господа Исуса Христа буде с вашим духом“ (ФИЛ. 4:23)

КАКО МОЖЕМО ДОПРИНЕТИ ЗДРАВОМ ДУХУ У СКУПШТИНИ...

када се дружимо с нашом браћом?

када смо ревни у служби проповедања?

када пријавимо озбиљан грех?

1. За шта су скупштине у Филипима и Тијатири биле похваљене?

 ХРИШЋАНИ из Филипа који су живели у првом веку били су сиромашни. Међутим, били су великодушни и пружили су пример у показивању љубави према суверницима (Фил. 1:3-5, 9; 4:15, 16). Зато је апостол Павле на крају посланице коју им је упутио могао да напише: „Нека незаслужена доброта Господа Исуса Христа буде с вашим духом“ (Фил. 4:23). Пошто су хришћани у Тијатири испољавали сличан дух, прослављени Исус Христ им је рекао: „Знам твоја дела и твоју љубав, твоју веру, службу и истрајност, и да је твојих последњих дела више него оних ранијих“ (Откр. 2:19).

2. Како се наш став може одразити на дух у скупштини?

² И данас свака скупштина Јеховиних сведока поседује известан дух, то јест став који преовладава у њој. Неке скупштине су посебно познате по срдачности и љубави. Друге се истичу због тога што су ревне у проповедању и што цене пуновремену службу. Када се као појединци трудимо да будемо позитивни, ми доприносимо јединству у скупштини и њеном духовном напретку (1. Кор. 1:10). С друге стране, својим негативним ставом можемо допринети томе да у скупштини завлада духовна поспаност и равнодушност, па чак и да се толерише неисправно поступање (1. Кор. 5:1; Откр. 3:15, 16). Какав дух влада у твојој скупштини? Шта ти можеш учинити да у скупштини влада позитиван дух?

 ШИРИ ПОЗИТИВАН ДУХ

3, 4. Како можемо ’славити Јехову усред великог мноштва‘?

³ Псалмиста је у песми рекао: „Славићу те [Јехова] усред великог мноштва окупљеног, међу народом бројним тебе ћу хвалити“ (Пс. 35:18). Псалмиста се није устручавао да хвали Јехову када је био у друштву других Божјих слугу. На скупштинским састанцима, укључујући и Разматрање Стражарске куле, сваке седмице нам се пружа прилика да својим коментарима покажемо ревност и веру. Сви можемо да се питамо: ’Да ли у потпуности користим могућност да учествујем на састанцима? Да ли се добро припремам за њих и дајем смисаоне коментаре? Ако сам поглавар породице, да ли помажем својој деци да унапред припреме коментаре и одговарају својим речима?‘

⁴ Псалмиста Давид је постојаност нашег срца довео у везу с начином на који певамо. Рекао је: „Постојано је срце моје, Боже, постојано је срце моје. Певаћу ти и песмом ћу те хвалити“ (Пс. 57:7). Песме које се користе на састанцима пружају нам одличну прилику да постојаним срцем ’певамо и песмом хвалимо‘ Јехову. Ако не знамо неке од песама, зашто их не бисмо увежбали на породичном проучавању? Будимо одлучни да ’певамо Јехови целог свог живота, да песмом хвалимо Бога свога докле год нас буде‘ (Пс. 104:33).

5, 6. Како можемо бити гостољубиви и великодушни према другима и шта тиме развијамо у скупштини?

⁵ Показивање гостопримства нашој браћи и сестрама представља још један начин на који изграђујемо дух љубави у скупштини. У последњем поглављу посланице Јеврејима, Павле пише: „Нека братска љубав и даље влада међу вама. Не заборављајте гостољубивост“ (Јевр. 13:1, 2). Одличан начин на који можемо показати гостољубивост јесте да позовемо на оброк путујућег надгледника и његову жену или пуновремене слуге из наше скупштине. Немојмо заборавити ни удовице, породице с једним родитељем или друге којима може значити ако нам се понекад придруже у оброку или на породичном проучавању.

 ⁶ Павле је рекао Тимотеју да посаветује друге „да чине добро, да се богате добрим делима, да буду дарежљиви, спремни да с другима деле оно што имају. Тиме ће скупљати оно благо које је добар темељ за будућност, како би освојили прави живот“ (1. Тим. 6:17-19). Павле је подстакао своју браћу и сестре да раде на томе да буду великодушни. Можемо бити великодушни чак и у време економске кризе. Рецимо, када идемо у службу или на састанак, можемо понудити превоз онима којима је то потребно. А шта могу учинити они којима се тако помогне? Они би унапређивали позитиван дух у скупштини ако би показали захвалност, можда тако што би понудили да покрију све веће издатке за гориво. Осим тога, зар наша браћа и сестре не би осећала да су потребна и вољена ако бисмо проводили више времена с њима? Када чинимо добро „својој браћи у вери“ и када смо спремни да жртвујемо своје време и новац за њих, не само што ћемо их више волети већ ћемо и развијати срдачан и позитиван дух у скупштини (Гал. 6:10).

7. Како поверљивост доприноси томе да се у скупштини одржи добра атмосфера?

⁷ Размисли о још неким факторима који јачају љубав међу суверницима — о пријатељству и поверљивости. (Прочитати Пословице 18:24.) Прави пријатељи не откривају другима ствари које су личне природе. Када нам наша браћа открију своје најдубље мисли и осећања и када су сигурни да неће сви за то чути, љубав која међу нама већ постоји биће још јача. Помозимо скупштини да буде попут складне породице тако што ћемо бити поверљиви пријатељи који не откривају туђу приватност (Посл. 20:19).

БУДИ РЕВАН У СЛУЖБИ

8. Који су савет добили Лаодичани и зашто?

⁸ Када се обраћао скупштини у Лаодикији, Исус је рекао: „Знам твоја дела: ниси ни хладан ни врућ. Да си барем хладан или врућ! Али, пошто си млак, а ниси ни врућ ни хладан, избљуваћу те из својих уста“ (Откр. 3:15, 16). Лаодичанима је недостајала ревност за хришћанску службу. Такав став је вероватно утицао и на њихове међусобне односе. Зато их је Исус љубазно посаветовао: „Све оне које волим ја укоравам и опомињем. Зато буди реван и покај се“ (Откр. 3:19).

9. Како наш став према служби проповедања утиче на дух скупштине?

⁹ Да би у скупштини владао здрав, позитиван дух, треба да будемо ревни у служби проповедања.  Скупштина постоји да би се пронашле понизне особе на подручју и да би им се помогло да духовно напредују. Зато је потребно да са одушевљењем учествујемо у делу стварања ученика, као што је то Исус чинио (Мат. 28:19, 20; Лука 4:43). Што већу ревност за службу имамо, то ћемо више бити уједињени као „Божји сарадници“ (1. Кор. 3:9). Када видимо како други у служби бране своју веру и показују колико цене духовне ствари, то нас наводи да их још више волимо и поштујемо. Такође, када сарађујемо у служби „раме уз раме“, то доводи до јединства у скупштини. (Прочитати Софонију 3:9.)

10. Како наше настојање да се побољшамо у служби проповедања утиче на друге у скупштини?

¹⁰ Наше настојање да се побољшамо у служби такође добро утиче на друге. Ако показујемо веће занимање за људе и ако се трудимо да ефикасније наступамо и допиремо до срца својих саговорника, наше одушевљење за службу ће бити још веће (Мат. 9:36, 37). Одушевљење ће вероватно прећи и на наше сараднике. Када је Исус послао своје ученике да проповедају, послао их је по двојицу, а не једног по једног (Лука 10:1). На тај начин не само што су примили охрабрење и обуку већ су и развили још већу ревност за службу. Сигурно и ми ценимо што можемо сарађивати с ревним објавитељима Краљевства. Њихово одушевљење нас храбри и подстиче да наставимо с проповедањем (Римљ. 1:12).

НЕМОЈ МРМЉАТИ НИТИ СКРИВАТИ ОЗБИЉАН ГРЕХ

11. Какав су став развили неки Израелци у Мојсијево време и како се то одразило на њих?

¹¹ У року од само неколико недеља од када су постали народ, Израелци су почели да мрмљају јер су постали незадовољни. То је довело до побуне против Јехове и његових представника (Изл. 16:1, 2). Само је мали број Израелаца који је изашао из Египта доживео и да уђе у Обећану земљу. Чак ни Мојсију није било дозвољено да уђе у ту земљу због начина на који је реаговао када су Израелци показали лош став (Пон. зак. 32:48-52). Шта ми можемо урадити да не бисмо постали жртве негативног духа?

12. Шта ће нам помоћи да не постанемо особе које стално гунђају?

¹² Морамо пазити да не постанемо особе које стално гунђају. Премда је важно да развијамо понизност и поштовање према ауторитету, потребно је и да пазимо с ким се дружимо. Ако изаберемо лошу забаву или проводимо много времена с колегама или школским друговима који не поштују праведна начела, то ће утицати на нас. Било би мудро да ограничимо време које проводимо с људима који су негативни или који покушавају да буду независни (Посл. 13:20).

13. Које духовно погубне последице у скупштини могу настати услед гунђања?

¹³ Када неко стално гунђа, то може имати духовно погубне последице. На пример, гунђање може нарушити мир и јединство у скупштини. Поред тога, ако се жалимо на сувернике, не само што ћемо их повредити већ то може водити до већег греха као што су клевета и погрдан говор (Лев. 19:16; 1. Кор. 5:11). Неки хришћани из првог века који су гунђали ’нису поштовали ауторитет и погрдно су говорили о славнима‘ (Јуд. 8, 16). Бог сигурно није одобравао  гунђање против одговорне браће у скупштини.

14, 15. (а) Како се на целу скупштину може одразити ако дозволимо да се и даље чини грех? (б) Шта треба да урадимо ако сазнамо да неко потајно чини неки грех?

¹⁴ Шта ако сазнамо да неко потајно чини неки грех, можда да се опија, да гледа порнографију или неморално живи? (Еф. 5:11, 12). Ако бисмо зажмурили на озбиљне грехе, то би могло спречити слободно деловање Јеховиног светог духа и угрозити мир целе скупштине (Гал. 5:19-23). Као што су у првом веку хришћани из Коринта морали да уклоне зло из своје средине, тако се и данас из скупштине мора уклонити било који лош утицај како би се сачувао њен здрав, позитиван дух. Шта ти можеш учинити да би допринео миру у скупштини?

¹⁵ Као што је већ било споменуто, важно је да у неким стварима будемо поверљиви, посебно када нам други кажу како се осећају и како размишљају. Било би неисправно и веома болно ако бисмо другима пренели информације о некоме! Ипак, када се почини неки озбиљан грех, треба обавестити оне који су библијски обавезни да се тиме позабаве — скупштинске старешине. (Прочитати Левитску 5:1.) Зато, ако знамо да је неки наш суверник починио озбиљан грех, треба да га подстакнемо да се обрати старешинама и потражи помоћ (Јак. 5:13-15). Међутим, ако он то не уради у неком разумном року, ми треба да пријавимо тај грех.

16. Како тиме што пријављујемо озбиљан грех штитимо дух скупштине?

¹⁶ Хришћанска скупштина је духовно уточиште и зато је морамо заштитити тако што ћемо пријавити озбиљан грех. Ако старешине успеју да помогну особи да разуме озбиљност свог греха, да се покаје и прихвати исправку, она више неће представљати опасност за скупштину. Али шта ако неко чини озбиљан грех, а не каје се и не реагује на љубазне савете старешина? Онда мора бити искључен. Тако се уклања лош утицај и чува се дух скупштине. (Прочитати 1. Коринћанима 5:5.) Да бисмо сачували дух скупштине, потребно је да свако од нас учини оно што зна да је исправно, сарађује са старешинством и штити добробит својих суверника.

ДОПРИНОСИ ’ЈЕДИНСТВУ ДУХА‘

17, 18. Шта ће нам помоћи да ’одржимо јединство духа‘?

¹⁷ Тиме што су се „посветили апостолском учењу“, Исусови следбеници у првом веку су допринели да се у скупштини развије дух јединства (Дела 2:42). Они су ценили библијске савете и смернице које су добијали од старешина. Пошто данашње старешине следе смернице верног и разборитог роба, сви у скупштини примају помоћ и охрабрење који су им потребни да би остали уједињени (1. Кор. 1:10). Када се подлажемо библијским саветима које добијамо преко Јеховине организације и следимо вођство старешина, показујемо да се ’истински трудимо да одржимо јединство духа, у миру који нас повезује‘ (Еф. 4:3).

¹⁸ Зато дајмо све од себе да бисмо сачували здрав, позитиван дух у скупштини. Ако тако радимо, можемо бити сигурни да ће ’незаслужена доброта Господа Исуса Христа бити с нашим духом‘ (Фил. 4:23).

[Питања за разматрање]

[Слика на 19. страни]

Да ли доприносимо позитивном духу тако што припремамо смисаоне коментаре?

[Слика на 20. страни]

Допринеси позитивном духу тако што ћеш се упознати с нашим песмама