Не осврћи се на „оно што је иза“

„Нико ко стави руку на плуг па се осврће на оно што је иза, није прикладан за Божје краљевство“ (ЛУКА 9:62)

КАКО БИ ОДГОВОРИО?

Зашто треба да се ’сећамо Лотове жене‘?

На које три ствари не треба да се задржавамо?

Како идемо у корак с Јеховином организацијом?

1. Које је упозорење Исус дао и шта је тиме желео да каже?

 „СЕТИТЕ се Лотове жене“ (Лука 17:32). Ово упозорење које је Исус дао пре скоро 2 000 година, сада је важније него икад раније. Али шта је Исус тиме желео да каже? Јудејцима којима се обраћао није требало ништа додатно објашњавати. Они су знали шта се догодило с Лотовом женом. Она није била послушна Јехови па се окренула када је са својом породицом бежала из Содома и због тога се претворила у стуб соли. (Прочитати Постанак 19:17, 26.)

2. Зашто се Лотова жена можда осврнула и колико ју је коштала та непослушност?

² Али зашто се Лотова жена осврнула? Да ли зато што ју је занимало шта се дешава? Да ли се осврнула зато што није имала веру? Или зато што је чезнула за свиме што је оставила иза себе у Содому? (Лука 17:31). Из којег год разлога да се осврнула, непослушност је платила својим животом. Замисли! Умрла је истог дана као и ти изопачени становници Содома и Гоморе. Није чудо што је Исус рекао: „Сетите се Лотове жене“!

3. Како је Исус нагласио да не треба да се осврћемо у симболичном смислу?

³ И ми живимо у време када је неопходно да се не осврћемо у симболичном смислу. Исус је то нагласио када је одговорио човеку који га је питао да ли може да се врати кући и поздрави са укућанима пре него што постане његов ученик. Исус је рекао: „Нико ко стави руку на плуг па се осврће на оно што је иза, није прикладан за Божје краљевство“ (Лука 9:62). Да ли је Исус био груб или неразуман па је тако одговорио? Није, пошто је знао да је молба тог човека била само изговор да би се избегла  одговорност. Исус је такво одлагање описао као освртање на „оно што је иза“. Има ли разлике у томе да ли се особа која оре осврће за собом или чак пусти плуг како би се окренула? У оба случаја би јој била скренута пажња са онога што ради и то би се на њен посао лоше одразило.

4. На шта треба да будемо усредсређени?

⁴ Не треба да размишљамо о прошлости, већ морамо остати усредсређени на оно што је пред нама. Запази како се у Пословицама 4:25 јасно указује на то: „Очи твоје нека гледају право напред, поглед свој усмери право испред себе.“

5. Зашто не треба да се осврћемо на оно што је иза?

⁵ Имамо добар разлог зашто не треба да се осврћемо на оно што је иза. Који је то разлог? Живимо у „последњим данима“ (2. Тим. 3:1). Предстоји уништење не само два града испуњена злом, него целокупног светског поретка. Шта ће нам помоћи да избегнемо било шта попут онога што се десило с Лотовом женом? Пре свега, треба да утврдимо шта би то могло да нас доведе у искушење да се осврћемо (2. Кор. 2:11). Погледајмо зато шта би то могло да буде и како можемо избећи да се усредсредимо на то.

ДОБРА СТАРА ВРЕМЕНА

6. Зашто наше сећање није увек поуздано?

⁶ Посебну опасност представља нереално гледиште о добрим старим временима. Наше сећање није увек поуздано. Могли бисмо несвесно умањити проблеме које смо имали у прошлости, а истовремено преувеличавати лепе тренутке, тако да све делује много лепше него што је заиста било. Због таквог нереалног сећања можемо чезнути за добрим старим временима. Али Библија нас упозорава: „Не говори: ’Зашто су пређашња времена била боља од ових?‘, јер није мудро да то питаш“ (Проп. 7:10). Зашто је такво размишљање опасно?

7-9. (а) Шта се десило са Израелцима у Египту? (б) Које су разлоге за радост имали Израелци? (в) Због чега су Израелци почели да приговарају и гунђају?

⁷ Размисли о ономе што се десило са Израелцима који су живели у Мојсијево време. Иако су првобитно били гости у Египту, Египћани су након Јосифове смрти „поставили [...] над њима надзорнике да их тлаче и да их терају да тешко раде“ (Изл. 1:11). Божји народ је на крају био жртва једне врсте геноцида јер је фараон наложио да се убије свако новорођено мушко дете (Изл. 1:15, 16, 22). Зато уопште не чуди што је Јехова рекао Мојсију: „Видео сам невољу свог народа у Египту, чуо сам њихов вапај због оних који их терају на рад и добро знам муке које подносе“ (Изл. 3:7).

⁸ Можеш ли замислити колико су Израелци били радосни када су земљу свог ропства напустили као слободан народ? Они су на изванредан начин видели Јеховину моћ када је нанео десет невоља охолом фараону и његовом народу. (Прочитати Излазак 6:1, 6, 7.) Заправо, Египћани не само што су  дозволили Израелцима да оду као слободни људи него су чак и наваљивали да оду што пре, и дали су им толико злата и сребра да се могло рећи да их је Божји народ опленио (Изл. 12:33-36). Потом су се Израелци радовали када су видели како је Јехова уништио фараона и његову војску у Црвеном мору (Изл. 14:30, 31). Њихова вера је сигурно била веома снажна након што су видели све што је Јехова учинио!

⁹ Звучи невероватно, али тај исти народ је убрзо након што је чудом био ослобођен почео да приговара и гунђа. Због чега? Због хране! Постали су незадовољни оним што им је Јехова пружао и жалили су се: „Добро се сећамо риба које смо забадава јели у Египту и краставаца, лубеница, празилука, црног и белог лука. А сада нам је душа усахнула. Наше очи не виде ништа осим мане“ (Бр. 11:5, 6). Њихово гледиште је постало нереално до те мере да су чак желели да се врате у земљу у којој су били робови! (Бр. 14:2-4). Израелци су се освртали на оно што је иза и разгневили су Јехову (Бр. 11:10).

10. Шта учимо од Израелаца?

¹⁰ Шта учимо из тога? Када наиђемо на тешкоће и проблеме, немојмо се усредсредити на нешто из прошлости што изгледа као да је било добро — можда чак и из времена пре него што смо упознали истину. Иако није погрешно ако размишљамо о поукама које смо извукли из нечега што смо раније доживели или да се присећамо лепих успомена, потребно је да задржимо уравнотежено, реално гледиште о прошлости. У противном бисмо могли постати још незадовољнији због садашњих околности и доћи у искушење да се вратимо ранијем начину живота. (Прочитати 2. Петрову 2:20-22.)

ЖРТВЕ КОЈЕ СМО ЧИНИЛИ У ПРОШЛОСТИ

11. Како неки гледају на жртве које су начинили у прошлости?

¹¹ Нажалост, неки се осврћу на жртве које су учинили у прошлости и волели би да су другачије поступили. Можда си имао прилику да стекнеш високо образовање, да постанеш славан или да се материјално обезбедиш, али си одлучио да не тежиш за тим. Многа наша браћа и сестре су оставили иза себе уносну каријеру у свету бизниса, забаве, образовања или спорта. Прошле су године, а крај још увек није дошао. Да ли машташ о томе шта си све могао постићи да ниси начинио те жртве?

12. Шта је Павле мислио о ономе што је оставио иза себе?

¹² Апостол Павле се одрекао много тога да би постао Христов следбеник (Фил. 3:4-6). Шта је он мислио о ономе што је оставио иза себе? Он нам каже: „Оно што ми је било добитак, то због Христа сматрам губитком.“ А зашто? Он даље каже: „Чак све сматрам губитком у поређењу са ненадмашном вредношћу познавања Христа Исуса, мог Господа. Ради њега сам пристао да све изгубим и све то сматрам  смећем, само да добијем Христа“ a (Фил. 3:7, 8). Као што неко ко баца смеће касније не жали због тог губитка, тако ни Павле није жалио ни за чим што је оставио иза себе а што му је овај свет нудио. Није више сматрао да то има неку вредност.

13, 14. Како се можемо угледати на Павла?

¹³ Шта ће нам помоћи ако приметимо да почињемо размишљати о такозваним пропуштеним приликама? Угледајмо се на Павла. Како? Размишљајмо о томе колико је вредно оно што сада имамо. Имамо драгоцен однос с Јеховом и он на нас гледа као на верне особе (Јевр. 6:10). Ништа што свет може да нам понуди ни из далека није вредно као благослови које сада имамо и који нас још очекују у будућности. (Прочитати Марка 10:28-30.)

¹⁴ Павле затим спомиње нешто што нам може помоћи да останемо верни Јехови. Он каже: „Заборављам оно што је иза мене и трудим се да досегнем оно што је испред мене“ (Фил. 3:13). Запази да Павле наглашава два корака, а оба су неопходна. Као прво, морамо заборавити оно што смо оставили иза себе и не трошити драгоцену снагу и време на претерану бригу око тога. Као друго, попут тркача који се налази пред циљном линијом, треба да се трудимо да досегнемо оно што је испред нас, то јест да будемо усредсређени на то.

15. Зашто је добро да дубоко размишљамо о примеру верних Божјих слугу?

¹⁵ Када размишљамо о примеру верних Божјих слугу — како оних из прошлости тако и оних који данас живе — можемо бити додатно мотивисани да и даље верно служимо Јехови уместо да се осврћемо на оно што је иза. На пример, да су Аврахам и Сара стално размишљали о Уру, „још би имали прилику да се тамо врате“ (Јевр. 11:13-15). Али нису се вратили. Када је Мојсије побегао из Египта, оставио је за собом далеко више него било који други Израелац касније. Па ипак, у Библији нигде не пише да је чезнуо за тим. Уместо тога, Библија нам каже да је он то „чинио зато што је срамоту коју је трпео као помазаник сматрао богатством већим од египатског блага, јер је усмерио поглед на награду коју ће добити“ (Јевр. 11:26).

ТЕШКОЋЕ КОЈЕ СМО ДОЖИВЕЛИ У ПРОШЛОСТИ

16. Како на нас може утицати оно што смо доживели у прошлости?

¹⁶ Можда смо у прошлости доживели и нешто ружно. На пример, можда нас оптерећује размишљање о гресима или пропустима које смо начинили у прошлости (Пс. 51:3). Можда нас још увек боли што смо добили неки озбиљан савет (Јевр. 12:11). Можда не можемо престати да размишљамо о некој неправди коју смо доживели — стварној или умишљеној (Пс. 55:2). Шта можемо урадити како не бисмо дозволили да се због тога  осврћемо на оно што је иза нас? Осмотримо три примера.

17. (а) Зашто је Павле рекао за себе да је ’најмањи од свих светих‘? (б) Шта је помогло Павлу да га не обузму негативне мисли?

¹⁷ Грешке из прошлости. Апостол Павле је рекао за себе да је ’најмањи од свих светих‘ (Еф. 3:8). Зашто се он тако осећао? „Јер сам прогонио Божју скупштину“, каже он (1. Кор. 15:9). Можеш ли замислити како се Павле вероватно осећао када би срео некога кога је раније прогонио? Међутим, уместо да дозволи да га те негативне мисли обузму, Павле се усредсредио на незаслужену доброту која му је показана (1. Тим. 1:12-16). Захвалност коју је осећао због тога подстицала га је да настави са службом. Када је рекао да жели да заборави оно што је иза, мислио је и на своје раније грешке. Ако се и ми усредсредимо на милосрђе које нам је Јехова показао, нећемо губити снагу због претеране забринутости око догађаја из прошлости које не можемо променити. Ту снагу можемо користити у служби која нам је поверена.

18. (а) Шта се може догодити ако негативно размишљамо о савету који смо добили? (б) Како можемо послушати оно што је Соломон рекао о прихватању савета?

¹⁸ Озбиљан савет. Шта ако се са огорчењем осврћемо на неки савет који смо добили? То може бити не само болно већ и исцрпљујуће, јер бисмо могли „клонути“ (Јевр. 12:5). Било да ’потцењујемо‘ савет тиме што га одбацујемо или да смо ’клонули‘ тиме што смо га прихватили али га нисмо применили, резултат је исти — нисмо заиста дозволили да нам савет користи. Много је боље ако послушамо оно што Соломон каже: „Прихвати опомене, не остављај их. Чувај их, јер су ти оне живот“ (Посл. 4:13). Као што возач поштује саобраћајне знакове, тако и ми прихватимо савет, применимо га и наставимо даље (Посл. 4:26, 27; прочитати Јеврејима 12:12, 13).

19. Како можемо опонашати Авакумову и Јеремијину веру?

¹⁹ Неправде — стварне или умишљене. Понекад се можда осећамо као Авакум, који је вапио Јехови за правду јер није разумео зашто Јехова дозвољава извесне неправде (Авак. 1:2, 3). Колико је само важно да покажемо веру као тај пророк, који је рекао: „Ја ћу ипак клицати Јехови, радоваћу се Богу мог спасења“ (Авак. 3:18). Ако и ми као Јеремија ’спремно чекамо‘ с потпуном вером у Јехову, Бога правде, бићемо уверени да ће Јехова све исправити у право време (Тужб. 3:19-24).

20. Како можемо показати да се ’сећамо Лотове жене‘?

²⁰ Живимо у посебном времену. Већ сада се дешава пуно тога лепог, а још више тога нас очекује у непосредној будућности. Нека свако од нас иде у корак с Јеховином организацијом. Следимо библијски савет да гледамо напред, а не на оно што је иза. Тако ћемо показати да се стварно ’сећамо Лотове жене‘!

[Фуснота]

[Питања за разматрање]