Издаја — знак последњих дана

„Како смо се верно и праведно и беспрекорно понашали“ (1. СОЛ. 2:10)

ИЗДВОЈ ГЛАВНЕ МИСЛИ:

Које упозоравајуће поуке извлачимо из издаја које су починили Далила, Авесалом и Јуда Искариотски?

Како можемо опонашати верност коју су показали Јонатан и Петар?

Како можемо ојачати своју верност брачном другу и Јехови?

1-3. (а) Који је један од знакова последњих дана и шта он подразумева? (б) На која три питања ћемо добити одговор?

 ШТА је заједничко за Далилу, Авесалома и Јуду Искариотског? Сви су били неверни — Далила човеку који ју је волео, судији Самсону; Авесалом свом оцу, краљу Давиду; Јуда свом Учитељу, Христу Исусу. У сва три случаја, њихови презира вредни поступци донели су другима велику невољу. Али зашто то треба нас да занима?

² Једна савремена списатељица сврстава издају међу најчешће пороке данашњице. То се могло и очекивати. Када је говорио о знаку „свршетка овог поретка“, Исус је рекао: ’Многи ће издавати једни друге‘ (Мат. 24:3, 10). „Издати“ значи „одступити од нечега, прећи на страну непријатеља, чинећи превару или неверство“. Такав недостатак верности потврђује да живимо у „последњим данима“ када ће, како је Павле прорекао, људи бити „неверни, [...] издајници“ (2. Тим. 3:1, 2, 4). Иако писци и сценаристи често у литератури и на филмовима приказују издају као нешто драматично и романтично, неверство и издаја у стварном животу наносе бол и патњу. Такви поступци су заиста знак последњих дана!

³ Које поуке можемо извући из примера неверних особа из прошлости о којима се говори у Библији? Које примере верних особа можемо опонашати? И коме морамо увек бити верни? Хајде да видимо.

УПОЗОРАВАЈУЋИ ПРИМЕРИ ИЗ ПРОШЛОСТИ

4. Како је Далила издала Самсона и зашто је то било подло?

⁴ Осмотримо најпре пример лукаве Далиле, у коју је судија Самсон био заљубљен. Самсон  је намеравао да се сукоби с Филистејима и одбрани Божји народ. Пет филистејских кнезова су можда знали да Далила није искрено волела Самсона, па су јој понудили велику суму новца да сазна тајну његове надљудске моћи како би могли да га убију. Лакома Далила је прихватила понуду, али ни после три покушаја није успела да сазна у чему је тајна Самсонове снаге. Затим је „све време речима вршила притисак на њега и наваљивала“ и на крају „то је постало насмрт неподношљиво његовој души“. Зато јој је рекао да бритва никада није прешла преко његове главе и да би изгубио снагу ако би ошишао косу. a Када је то сазнала, Далила се побринула да му одсеку косу док јој је спавао на крилу и затим га је предала његовим непријатељима да чине с њим шта год желе (Суд. 16:4, 5, 15-21). Оно што је учинила било је заиста подло! Због своје похлепе, Далила је издала неког ко ју је волео.

5. (а) Како је Авесалом био неверан Давиду и шта је тиме показао? (б) Како се Давид осећао када га је издао Ахитофел?

⁵ Осмотримо сада пример неверног Авесалома. Заслепљен амбицијом, био је спреман да преотме престо свог оца, краља Давида. Најпре је „придобијао срца Израелаца“ тако што им се улагивао, давао им празна обећања и претварао се да их искрено воли. Он би их загрлио и пољубио, као да је стварно био заинтересован за њих и њихове потребе (2. Сам. 15:2-6). Авесалом је чак придобио Давидовог поверљивог саветника Ахитофела, који је постао издајник и придружио се завери (2. Сам. 15:31). У 3. и 55. псалму, Давид описује како је то неверство утицало на њега (Пс. 3:1-8; прочитати Псалам 55:12-14). Авесаломов зао план је био усмерен против Јеховиног наименованог краља. Он је својом издајом показао да не признаје да Бог има право да изабере ко ће владати као краљ (1. Лет. 28:5). Побуна је на крају пропала, а Давид је наставио да влада као Јеховин помазаник.

6. Како је Јуда издао Исуса и за шта је његово име постало синоним?

⁶ На крају погледајмо како се неверни Јуда Искариотски понео према Христу. Приликом прославе последње Пасхе са 12 апостола, Исус је рекао: „Заиста, кажем вам, један од вас ће ме издати“ (Мат. 26:21). Касније те исте ноћи, Исус је у гетсиманском врту Петру, Јакову и Јовану рекао: „Мој издајник се приближио.“ Одмах затим се у врту појавио Јуда заједно са својим саучесницима у завери, „пришао Исусу и рекао: ’Здраво, учитељу!‘ И пољубио га је“ (Мат. 26:46-50; Лука 22:47, 52). Јуда је „издао праведну крв“ и предао Исуса непријатељима. За колико га је похлепни Јуда издао? За свега тридесет сребрника! (Мат. 27:3-5). Од тада је име Јуда постало синоним за „издајника“, посебно за особу која изда неког претварајући се да му је пријатељ. b

7. Које поуке извлачимо из (а) Авесаломовог и Јудиног примера и (б) Далилиног примера?

⁷ Шта смо научили из ових упозоравајућих примера? Авесалом и Јуда су доживели сраман крај јер су издали Јеховине помазанике (2. Сам. 18:9, 14-17; Дела 1:18-20). Име Далила ће се заувек доводити у  везу са издајом и лажном љубављу (Пс. 119:158). Колико је само важно да се одупремо свакој склоности ка слепој амбицији или похлепи, због чега бисмо могли да изгубимо Јеховину наклоност! Ове поуке нам на заиста снажан начин помажу да никад не учинимо презира вредан чин неверства.

УГЛЕДАЈ СЕ НА ОНЕ КОЈИ СУ БИЛИ ВЕРНИ

8, 9. (а) Зашто се Јонатан заветовао Давиду на верност? (б) Како се можемо угледати на Јонатана?

⁸ Библија говори и о многим верним особама. Осмотримо два примера и сазнајмо шта можемо научити од њих, почевши од човека који је доказао своју верност Давиду. Јонатан, најстарији син краља Саула, вероватно би наследио израелски престо — али из једног разлога то се није догодило. Јехова је изабрао Давида да буде следећи израелски краљ. Јонатан је поштовао Божју одлуку. Није љубоморно гледао на Давида као на свог супарника. Његова „душа је прионула за Давидову душу“ и заветовао му се на верност. Чак му је дао своју опрему, мач, лук и појас, исказавши му тако краљевску част (1. Сам. 18:1-4). Јонатан је дао све од себе „да га охрабри“, ризикујући чак свој живот када се супротставио Саулу и стао на Давидову страну. Јонатан му је искрено рекао: „Ти ћеш бити краљ над Израелом, а ја ћу бити други, одмах до тебе“ (1. Сам. 20:30-34; 23:16, 17). Зато не чуди што је Давид након Јонатанове смрти своју тугу и љубав према њему изразио у једној тужној песми (2. Сам. 1:17, 26).

⁹ Јонатан је добро знао коме треба да буде веран. Био је потпуно подложан Врховном Владару, Јехови, и у свему је подржавао Давида као Божјег помазаника. Слично и данас, чак и ако немамо нека посебна задужења у скупштини, требало би да спремно подупиремо браћу која су наименована да предводе међу нама (1. Сол. 5:12, 13; Јевр. 13:17, 24).

10, 11. (а) Зашто је Петар остао уз Исуса? (б) Како се можемо угледати на Петра и на шта то треба да нас подстакне?

¹⁰ Други пример који ћемо осмотрити јесте апостол Петар, који је био веран Исусу. Када је Христ употребио симболику и на сликовит начин нагласио колико је важно да се исказује вера у тело и крв које ће жртвовати, те речи су за многе његове ученике биле саблажњиве и они су га напустили (Јов. 6:53-60, 66). Зато се Исус обратио дванаесторици апостола и питао их: „Да нећете и ви да одете?“ Петар је одговорио: „Господе, коме  ћемо отићи? Ти имаш речи вечног живота. Ми смо поверовали и спознали да си ти Божји Свети“ (Јов. 6:67-69). Да ли је то значило да је Петар разумео све што је Исус управо рекао о жртви коју ће поднети? Вероватно није. Ипак, био је одлучан да остане веран Божјем помазаном Сину.

¹¹ Петар није мислио да је Исус имао погрешно гледиште и да ће касније порећи то што је рекао. Он је понизно признао да Исус има „речи вечног живота“. А како ми данас реагујемо када у нашим публикацијама прочитамо нешто од ’верног настојника‘ што нам је тешко да разумемо или се не уклапа у наше размишљање? Требало би да дамо све од себе да разумемо смисао тога, а не само да очекујемо да ће доћи до измене која ће одговарати нашем гледишту. (Прочитати Луку 12:42.)

ОСТАНИ ВЕРАН СВОМ БРАЧНОМ ДРУГУ

12, 13. Како издаја проналази своје место у браку и зашто нечије године нису оправдање за тако нешто?

¹² Било који облик издаје јесте зло дело и не смемо дозволити да тако нешто наруши мир и јединство хришћанске породице и скупштине. Имајући то на уму, осмотримо како можемо ојачати своју верност брачном другу и нашем Богу.

¹³ Прељуба је један од најболнијих облика издаје. Прељубник одступа од верности брачном другу, а пажњу и наклоност поклања другој особи. Изневерени брачни друг одједном остаје сам — и руши му се цео свет. Како се то деси људима који су се некада волели? Често се први корак у том правцу направи када се брачни другови емотивно удаље једно од другог. Професорка социологије Габријела Турнатури објашњава да „издаја проналази своје место тамо где се потпуна посвећеност вези замени потпуним одсуством из ње“. Некима се чак дешава да се у средњим годинама отуђе од свог брачног друга. На пример, 50-годишњи човек се разводи од жене с којом је провео 25 година у браку да би био с другом женом која му се допала. Неки то оправдавају као кризу средњих година. Међутим, уместо да такво понашање звучи као нешто неизбежно, назовимо га правим именом — издајом у средњим годинама. c

14. (а) Шта Јехова мисли о неверству у браку? (б) Шта је Исус рекао о брачној верности?

¹⁴ Шта Јехова мисли о онима који напусте свог брачног друга без библијског разлога? Бог ’мрзи развод‘ и он упућује снажне речи онима који су изневерили и напустили свог брачног друга. (Прочитати Малахију 2:13-16.) Попут свог Оца, Исус је рекао да нико не може отерати нити одбацити недужног брачног друга и претварати се као да се ништа није десило. (Прочитати Матеја 19:3-6, 9.)

15. Како они који су у браку могу ојачати своју верност брачном другу?

¹⁵ Како они који су у браку могу остати верни брачном другу? Божја Реч каже: „Радуј се са женом [или мужем] младости своје“ и „Уживај живот са женом коју [или мужем којег] волиш“ (Посл. 5:18; Проп. 9:9). Оба партнера, како старе, морају бити „потпуно посвећени“ својој вези, и у физичком и у емотивном смислу. То значи да морају бити пажљиви једно према другом,  проводити време једно с другим и приближити се једно другом. Они се морају трудити да сачувају свој брак и добар однос с Јеховом. Да би у томе успели, брачни парови морају заједно проучавати Библију, заједно редовно ићи у службу и заједно се молити за Јеховин благослов.

ОСТАНИ ВЕРАН ЈЕХОВИ

16, 17. (а) Како би наша верност Богу могла бити на испиту у породици и скупштини? (б) Који пример показује да послушност Божјој заповести да се не дружимо с члановима породице који су искључени може водити до добрих резултата?

¹⁶ Неки чланови скупштине су починили озбиљне грехе и били ’строго укорени, да би били здрави у вери‘ (Титу 1:13). Неки су због свог понашања морали бити искључени. ’Онима који су тиме били поучени‘, укоравање је помогло да духовно оздраве (Јевр. 12:11). Међутим, шта ако је искључен неки члан наше породице или близак пријатељ? Тада је наша верност на испиту, али не верност тој особи, већ Богу. Јехова нас посматра да би видео да ли ћемо бити послушни његовој заповести да немамо контакт ни са ким ко је искључен. (Прочитати 1. Коринћанима 5:11-13.)

¹⁷ Осмотримо један пример који показује зашто је добро када се хришћани верно држе Јеховине заповести да се не друже с члановима породице који су искључени. Један младић је био искључен више од десет година и током тог времена његов отац, мајка и четворо браће нису се дружили с њим. С временом је покушао да се укључи у њихове активности, али су сви чланови породице били одлучни у томе да немају никакав контакт с њим. Након што је поново постао Сведок, рекао је да му је увек недостајало друштво његове породице, посебно ноћу када је био сам. Ипак, признао је, да је породица макар мало времена проводила с њим, то би му било довољно. Међутим, пошто није имао ни најмањи контакт са својом породицом, снажна жеља да буде с њима постала је један од разлога зашто је хтео да обнови свој однос с Јеховом. Сети се тога ако икада дођеш у искушење да прекршиш Божју заповест да се не дружиш с члановима породице који су искључени.

18. Након што смо осмотрили зашто је боље бити веран него неверан, шта си одлучан да чиниш?

¹⁸ Живимо у неверном свету. Ипак, свуда око нас у хришћанској скупштини можемо пронаћи верне особе на које се треба угледати. Њихов начин живота сведочи за њих, као да каже: „Сведоци сте и ви и Бог како смо се верно и праведно и беспрекорно понашали према вама који верујете“ (1. Сол. 2:10). Увек будимо постојани у својој верности Богу и једни другима.

[Фусноте]

[Питања за разматрање]

[Слика на 10. страни]

Петар је остао веран Божјем помазаном Сину иако су га други напустили