„Чувајте се квасца фарисејског“

Исус је упозорио своје ученике: „Чувајте се квасца фарисејског, то јест лицемерја“ (Лука 12:1). Паралелни запис ове Исусове изјаве помаже нам да разумемо да је он осудио ’фарисејско учење‘ (Мат. 16:12).

У Библији се „квасац“ понекад користи као симбол искварености. Нема сумње да су фарисејска учења и ставови лоше утицали на друге. Зашто су њихова учења била опасна?

1 Фарисеји су сматрали да су праведнији од осталих и с презиром су гледали на обичне људе.

У једном од својих поређења Исус је истакао њихову самоправичност. Рекао је: „Фарисеј је стао и овако се молио у себи: ’Боже, хвала ти што нисам као остали људи: изнуђивачи, неправедници, прељубници или као овај порезник. Постим двапут недељно, дајем десетак од свега што стекнем.‘ А порезник, стојећи подаље, није хтео ни очи да подигне према небу, него се ударао у груди, говорећи: ’Боже, буди милостив мени грешнику‘ “ (Лука 18:11-13).

Исус је похвалио порезника због понизности, рекавши: „Кажем вам, овај је отишао кући праведнији од онога [фарисеја]. Јер ко се узвисује биће понижен, а ко се понизује биће узвишен“ (Лука 18:14). Иако су порезници били познати као непоштени људи, Исус је желео да помогне онима који су га слушали. Барем двојица порезника — Матеј и Закхеј — постали су његови следбеници.

Шта ако сматрамо да смо бољи од других због својих урођених способности или посебних задужења у скупштини или због њихових пропуста и недостатака? Требало би одмах да одбацимо такве мисли, јер у Светом писму стоји: „Љубав је дуготрпљива и добра. Љубав није завидна, не хвали се, не узвисује се, не понаша се непристојно, не гледа своју корист, није раздражљива, не памти зло. Не радује се неправди, а радује се истини“ (1. Кор. 13:4-6).

Треба да имамо став какав је имао апостол Павле. Он је рекао: „Христ Исус је дошао на свет да спасе грешнике“, а затим је додао: „Од којих сам највећи ја“ (1. Тим. 1:15).

Питања за размишљање:

Да ли разумем да сам грешник и да моје спасење зависи од Јеховине незаслужене доброте? Или сматрам да због дугогодишње верне службе Јехови, посебних задужења у његовој организацији или урођених способности имам основу да мислим да сам бољи од других?

  2 Фарисеји су желели да задиве друге тако што су јавно истицали своју праведност. Они су жудели за истакнутошћу и ласкавим титулама.

Али Исус је упозорио: „Сва своја дела чине да их виде људи. Повећавају своје филактерије и продужују ресе на својим хаљинама. Воле најбоље место на вечерама и прва места у синагогама и да их поздрављају на трговима и да их људи зову учитељима“ (Мат. 23:5-7). Упоредимо њихов став са Исусовим. Иако је био савршен Божји Син, био је понизан. Када га је неки човек назвао „добрим“, Исус му је рекао: „Зашто ме зовеш добрим? Нико није добар, осим једнога, Бога“ (Мар. 10:18). Једном другом приликом, Исус је својим ученицима опрао ноге и тако пружио пример понизности на који треба да се угледају његови следбеници (Јов. 13:1-15).

Прави хришћанин треба да служи својим суверницима (Гал. 5:13). То посебно важи за оне који желе да испуне услове за надгледнике у скупштини. Добро је „ако неко жели да служи као надгледник“, али то треба да из жеље да се помаже другима. Надгледник није важнији од других нити влада над њима. Они који служе као надгледници треба да буду ’понизни у срцу‘, као што је Исус био (1. Тим. 3:1, 6; Мат. 11:29).

Питања за размишљање:

Да ли посебно уважавам оне који имају неке одговорности у скупштини, надајући се да ћу можда тако стећи углед или добити додатна задужења? Да ли обраћам пажњу само на оне видове службе који доносе признање и хвалу? Да ли се увек трудим да задивим друге?

  3 Фарисејска правила и обичаји довели су до тога да Закон буде тежак терет за обичан народ.

Јехова је Израелцима дао Закон да би им показао како треба да га обожавају. Али тај Закон није пружао све детаље. На пример, забрањивао је да се ради на сабат, али није пружао списак дозвољених и забрањених послова (Изл. 20:10). Сматрајући да Јеховин закон не садржи довољно информација, фарисеји су додали своје законе, дефиниције и обичаје. Исус је одбацио правила која су фарисеји додали, али је поштовао Мојсијев закон (Мат. 5:17, 18; 23:23). Он је гледао иза слова Закона. Разумео је његов дух, као и потребу да се показују милосрђе и саосећање. Имао је разумна очекивања, чак и када су га његови следбеници изневерили. На пример, иако је подстицао тројицу апостола да остану будни и да бдију током ноћи када је ухапшен, они су увек изнова заспали. Ипак, он је саосећајно рекао: „Дух је, додуше, срчан, али је тело слабо“ (Мар. 14:34-42).

Питања за размишљање:

Да ли самовољно постављам крута правила или од личних гледишта правим законе? Да ли имам разумна очекивања од других?

Запази разлику између Исусових и фарисејских учења. Да ли видиш у чему би се могао поправити? Ако видиш, зашто не би дао све од себе да то и учиниш?

[Слика на 28. страни]

Фарисеји су носили филактерије (Мат. 23:2, 5)

[Слике на 29. страни]

За разлику од поносних фарисеја, понизне старешине служе другима

[Слика на 30. страни]

Да ли попут Исуса имаш разумна очекивања од других?