Љубазност побеђује огорченост

У ХОЛАНДИЈИ је једна старија жена била веома непријатна када су је Жорж и Манон, брачни пар Сведока, посетили да би јој пренели добру вест о Краљевству. Рекла им је да је изгубила два мужа и сина и да болује од тешког облика артритиса. Иако се донекле смирила током разговора, у суштини није била пријатељски расположена.

Међутим, Жорж је предложио Манон да поново посете ту жену и донесу јој букет цвећа јер је било јасно да је веома усамљена и огорчена. Та жена, Рие, била је пријатно изненађена њиховим гестом. Међутим, пошто су дошли у време које јој није одговарало, договорили су се да се виде једног другог дана. Жорж и Манон су дошли у договорено време, али нико није отворио врата. Више пута су долазили у различито време, али је ипак нису нашли. Чак су помислили да их она избегава.

Једног дана, Жорж је на крају пронашао Рие. Она се извинила што није била код куће у договорено време и објаснила је да је била у болници. „Али никада нећете погодити шта сам урадила након што сте вас двоје отишли“, рекла је она. „Почела сам да читам Библију!“ Повео се пријатан разговор и почели су да проучавају Библију.

Током проучавања, Рие је од некада огорчене особе постала ведра, љубазна особа. Иако је била везана за кућу, одмах је почела да разговара о новопронађеној вери са сваким ко би дошао да је посети. Због лошег здравља често није могла да долази на скупштинске састанке, али се ипак веома радовала када би је браћа и сестре посетили. На дан када је пунила 82 године, дошла је на дводневни покрајински састанак и крстила се у знак свог предања Богу.

Само неколико месеци касније, Рие је умрла. После тога је пронађена једна песма коју је саставила. Она је у њој описала колико је тешка самоћа у старости и нагласила је колико је важно бити љубазан. „Била сам веома дирнута када сам прочитала песму“, каже Манон, „и стварно сам срећна што нам је Јехова помогао да будемо љубазни према њој.“

Јеховин пример нас подстиче да показујемо такву љубав и љубазност (Еф. 5:1, 2). Наша служба ће бити делотворна када се на тај начин „препоручујемо као Божје слуге“ (2. Кор. 6:4, 6).