Чувајмо се Ђаволових замки!

’Извуцимо се из Ђаволове замке‘ (2. ТИМ. 2:26)

КАКО БИ ОДГОВОРИО?

Зашто треба да се преиспитамо ако приметимо да смо критични према другима?

Шта можемо научити од Пилата и Петра што се тиче страха од људи и притиска околине?

Како се можемо одупрети претераном осећању кривице?

1, 2. О којим Ђаволовим замкама ће бити речи у овом чланку?

 ЂАВО вреба Јеховине слуге. Али он није попут ловца на трофеје који по сваку цену убија свој плен. Његов главни циљ је да их живе ухвати и наведе да врше његову вољу. (Прочитати 2. Тимотеју 2:24-26.)

² Ловац обично користи неку врсту замке да би ухватио плен. Можда покушава да неку животињу истера на чистину, где би је лако могао ухватити. Можда покушава да је ухвати омчом. Или користи неку скривену замку која се изненада активира. Ђаво користи сличне замке да би ухватио Божје слуге. Ако не желимо да постанемо његов плен, морамо бити опрезни и обраћати пажњу на знаке који нас упозоравају на то да се налазимо близу неке његове замке. У овом чланку ће бити речи о томе како можемо избећи да упаднемо у неку од три замке које Ђаво донекле успешно користи. То су: (1) непромишљен говор, (2) страх од људи и притисак околине, и (3) претерано осећање кривице. У следећем чланку размотрићемо још две Сатанине замке.

ГАСИМО ВАТРУ НЕПРОМИШЉЕНОГ ГОВОРА

3, 4. До чега би могло доћи ако не бисмо контролисали свој језик? Наведи пример.

³ Да би истерао животиње на чистину, ловац ће можда запалити један део растиња у коме се оне крију. У симболичном смислу, Ђаво би хтео да запали хришћанску скупштину. Ако му то пође за руком, тада нас може навести да напустимо сигурност скупштине и постанемо његов плен. Како нам се може десити да несвесно сарађујемо с њим и да тако упаднемо у његову замку?

 ⁴ Исусов ученик Јаков је упоредио људски језик са ватром. (Прочитати Јаковљеву 3:6-8.) Ако не контролишемо свој језик, можемо симболично речено изазвати велики пожар у скупштини. Како би се то могло десити? Размотримо једну могућу ситуацију: Скупштина је на једном састанку обавештена да је једна сестра постала општи пионир. После тог састанка две сестре разговарају о томе. Једна од њих је срећна што је скупштина добила нову пионирку и нада се да ће она имати успеха у својој служби. Друга сестра доводи у питање мотиве нове пионирке и индиректно каже да она само жели углед у скупштини. С којом од ових сестара бисмо се радије дружили? Није нимало тешко разумети која од њих две би својим говором могла запалити ватру у скупштини.

5. Како нам самоиспитивање може помоћи да угасимо ватру непромишљеног говора?

⁵ Како можемо гасити ватру непромишљеног говора? Исус је рекао: „Уста говоре оно чега је срце пуно“ (Мат. 12:34). Према томе, први корак је да испитамо своје срце. Да ли гајимо негативне емоције које нас заправо и воде до тога да негативно говоримо о другима? На пример, када видимо да се неки брат труди и жели да добије додатна задужења, да ли имамо поверења да то ради из исправних мотива или мислимо да то ради из себичних разлога? Ако смо склони томе да будемо цинични, добро је да се сетимо да је Ђаво приписивао неисправне мотиве Јову, који је био веран Божји слуга (Јов 1:9-11). Не треба да сумњамо у нашег брата, већ треба да се питамо зашто смо критични према њему. Да ли стварно имамо оправдан разлог за то? Или немамо довољно љубави попут већине људи у овим последњим данима? (2. Тим. 3:1-4).

6, 7. (а) Из којих разлога бисмо могли бити критични према другима? (б) Како треба да поступимо ако нас је неко увредио?

⁶ Размотримо још неке разлоге због којих бисмо могли бити критични према другима. Један од њих би могла бити жеља да скренемо пажњу на своја достигнућа. У ствари, можда настојимо да истакнемо себе тако што критикујемо друге. Или можда тако желимо да оправдамо своје грешке. Без обзира на то да ли критикујемо друге зато што смо поносни, завидни или зато што немамо довољно самопоуздања, штета ће сигурно бити велика.

⁷ Можда сматрамо да имамо оправдан разлог што некога критикујемо. Може бити да нас је та особа увредила непромишљеним речима. Ако се то десило, не треба да враћамо истом мером јер бисмо тако само долили уље  на ватру, што би било у складу с Ђаволовом, а не Божјом вољом (2. Тим. 2:26). Треба да се трудимо да опонашамо Исуса. Када су га вређали, ’није узвраћао увредом него се препустио ономе који праведно суди‘ (1. Петр. 2:21-23). Исус је био уверен да ће Јехова исправити ствари у своје време и на свој начин. И ми треба да имамо такво поуздање у Бога. Када пазимо шта ћемо рећи, доприносимо томе да се у скупштини сачува ’мир који нас повезује‘. (Прочитати Ефешанима 4:1-3.)

ИЗБЕЋИ ОМЧУ СТРАХА ОД ЉУДИ И ПРИТИСКА ОКОЛИНЕ

8, 9. Зашто је Пилат осудио Исуса?

⁸ Када се ухвати у замку, животиња више нема слободу кретања. Слично томе, када неко из страха подлегне притиску околине тада донекле губи контролу над својим животом. (Прочитати Пословице 29:25.) Погледајмо шта можемо научити од два човека који су подлегли страху од људи и притиску околине.

⁹ Римски намесник Понтије Пилат је знао да је Исус недужан и изгледа да није желео да га осуди. У ствари, рекао је да Исус није учинио ништа „чиме би заслужио смрт“. Па ипак, на крају га је осудио на смрт. Зашто је то урадио? Подлегао је притиску који је на њега вршила руља (Лука 23:15, 21-25). „Ако овога пустиш, ниси пријатељ цару!“, викали су Исусови противници и тако вршили притисак на Пилата да уради оно што су хтели (Јов. 19:12). Пилат је можда страховао да ће изгубити свој положај, а можда и живот ако не буде осудио Христа. Зато је попустио притиску околине и урадио је управо оно што је Ђаво хтео.

10. Због чега се Петар одрекао Христа?

¹⁰ Апостол Петар је био један од Исусових најближих сарадника. Отворено је говорио да је Исус Месија (Мат. 16:16). Остао је уз Исуса када су га други ученици напустили јер нису разумели оно што им је говорио (Јов. 6:66-69). Када је требало да Исус буде ухапшен, Петар је узео мач да одбрани свог Учитеља (Јов. 18:10, 11). Међутим, Петар се касније уплашио и чак је порекао да познаје Исуса Христа. Тај апостол је накратко упао у замку страха од људи и због тога није имао храбрости да поступи исправно (Мат. 26:74, 75).

11. Против којих негативних утицаја морамо да се боримо?

¹¹ Као хришћани морамо да се одупиремо притиску да урадимо нешто што није угодно Богу. Послодавци и други људи око нас можда настоје да нас наведу да будемо непоштени или да се упустимо у полни неморал. Сведоци који иду у школу можда морају да се одупру притиску својих вршњака који их подстичу да варају на контролним задацима, гледају порнографију, пуше, користе дрогу, да се опијају или да се упусте у полни неморал. Због страха од људи и притиска околине можемо учинити нешто што није угодно Јехови. Како да избегнемо ту замку?

12. Због чега су Пилат и Петар попустили страху од људи и притиску околине?

¹² Погледајмо шта можемо научити од Пилата и Петра. Пилат није много тога знао о Христу, али увидео је да је Исус недужан и да није обичан човек. Међутим, Пилат није био понизан и није волео истинитог Бога. Зато је био лак плен за Ђавола. С друге стране, Петар је добро познавао Бога и волео га је. Па ипак, у неким приликама је био нескроман, плашљив и попустио је притиску околине. Пре него што је Исус ухапшен, Петар се хвалио: „Ако се и сви други поколебају у вери, ја ипак нећу“ (Мар. 14:29). Тај апостол би био спремнији за испите вере да се  уздао у Бога попут псалмисте који је рекао: „Јехова је на мојој страни, нећу се бојати. Шта ми може човек земаљски?“ (Пс. 118:6). Последње ноћи свог живота на земљи, Исус је повео Петра и још двојицу апостола у гетсимански врт. Међутим, Петар и његови пријатељи нису остали будни већ су заспали. Исус их је пробудио и рекао им: „Бдите и молите се, да не дођете у искушење“ (Мар. 14:38). Али Петар је поново заспао, а касније је у страху подлегао притиску околине.

13. Како се можемо одупрети притиску да урадимо нешто лоше?

¹³ Из Пилатовог и Петровог примера можемо научити нешто веома важно: Да бисмо се одупрли притиску околине, потребно је да добро познајемо Божју вољу, да будемо понизни, скромни, да волимо Бога и да се бојимо њега, а не људи. Ако се наша вера темељи на добром познавању Божје воље, тада ћемо одважно и уверљиво говорити о својим веровањима. То ће нам помоћи да се одупремо притиску околине и да савладамо страх од људи. Наравно, никада не смемо бити сувише сигурни у себе. Треба да будемо понизни и признамо да нам је потребна Божја помоћ да бисмо се одупрли притиску. Морамо се молити за Јеховин дух и дозволити да нас љубав према Јехови подстиче да бранимо његово име и његова мерила. Поред тога, треба да се припремамо за кушње пре него што оне наиђу. На пример, благовремена припрема и молитва могу помоћи нашој деци да исправно реагују када њихови вршњаци покушају да их наведу да ураде нешто лоше (2. Кор. 13:7). a

ЧУВАЈ СЕ ЗАМКЕ КОЈА СЛАМА — ПРЕТЕРАНО ОСЕЋАЊЕ КРИВИЦЕ

14. Шта би Ђаво желео да помислимо у вези с нашим грешкама из прошлости?

¹⁴ Још једна врста замке састоји се од тешког дрвета или камена постављеног изнад стазе којом често пролазе животиње. Ништа не слутећи, животиња наилази на скривену жицу која активира замку, услед чега дрво или камен пада на њу и тешко је повређује. Претерано осећање кривице може се упоредити с теретом који наноси тешке повреде жртви. Када размишљамо о неком пропусту из прошлости, можда се осећамо потпуно сломљено. (Прочитати Псалам 38:3-5, 8.) Сатана би хтео да мислимо да нисмо вредни Јеховиног милосрђа и да не можемо живети по његовим мерилима.

15, 16. Како се можемо одупрети претераном осећању кривице?

¹⁵ Како можемо избећи ту замку? Ако смо починили озбиљан грех, сместа предузмимо кораке да обновимо пријатељство с Јеховом. Обратимо се старешинама за помоћ (Јак. 5:14-16). Треба да учинимо све што је до нас да бисмо исправили грешку (2. Кор. 7:11). Ако смо на било који начин укорени, то не треба да нас обесхрабри јер је то израз Јеховине љубави (Јевр. 12:6). Будимо одлучни да не понављамо кораке који су довели до греха и поступајмо у складу са том одлуком. Након што смо се покајали и престали да грешимо, имајмо веру у то да откупна жртва Исуса Христа заиста може покрити наше грехе (1. Јов. 4:9, 14).

¹⁶ Неке и даље мучи осећање кривице иако су им греси опроштени. Уколико је то случај и с нама, немојмо заборавити да је Јехова опростио Петру и другим апостолима што су напустили Исуса, његовог вољеног Сина, када су му били најпотребнији. Јехова је опростио и преступнику који се  покајао за страшан неморал због ког је и био искључен из скупштине у Коринту (1. Кор. 5:1-5; 2. Кор. 2:6-8). У Божјој Речи се говори да је Бог опростио онима који су се покајали иако су много грешили (2. Лет. 33:2, 10-13; 1. Кор. 6:9-11).

17. Шта можемо добити путем откупнине?

¹⁷ Јехова ће опростити и заборавити наше грехе ако се заиста покајемо и верујемо да ће нам показати милосрђе. Никада не смемо помислити да Исусова откупна жртва не може да покрије наше грехе. Ако бисмо тако размишљали, упали бисмо у Сатанину замку. Без обзира на то у шта Ђаво жели да нас увери, откупна жртва може да покрије грехе свих којима је искрено жао што су погрешили (Посл. 24:16). Вера у Исусову откупну жртву може нас растеретити од претераног осећања кривице и дати нам снагу да служимо Богу свим срцем, умом и душом (Мат. 22:37).

САТАНИНЕ НАМЕРЕ НАМ НИСУ НЕПОЗНАТЕ

18. Како се можемо чувати од Ђаволових замки?

¹⁸ Сатани није важно у коју ћемо замку упасти, али му је важно да постанемо његов плен. Пошто нам Сатанине намере нису непознате, можемо му се одупрети (2. Кор. 2:10, 11). Ако у кушњама молимо Јехову за мудрост, нећемо упасти у његове замке, то јест клопке. Исусов ученик Јаков је написао: „Ако неком од вас недостаје мудрости, нека тражи од Бога, јер он великодушно даје свима, и то без прекоравања, и он ће му је дати“ (Јак. 1:5). Треба да поступамо у складу са својим молитвама тако што ћемо редовно проучавати Божју Реч и примењивати њене савете. Библијска литература коју добијамо од верног и разборитог роба помаже нам да препознамо Ђаволове замке и да их избегнемо.

19, 20. Зашто треба да мрзимо оно што је зло?

¹⁹ Молитва и проучавање Библије нам помажу да волимо оно што је добро. Међутим, веома је важно и да развијамо мржњу према ономе што је зло (Пс. 97:10). Ако размишљамо о томе до чега могу довести себичне жеље, то ће нам помоћи да их не развијамо (Јак. 1:14, 15). Када мрзимо оно што је зло и истински волимо оно што је добро, тада нас мамци Сатаниних замки неће привлачити већ ће нам бити одвратни.

²⁰ Веома смо захвални нашем Богу што нам помаже да не постанемо Сатанин плен! Путем свог духа, своје Речи и организације, Јехова нас ’избавља од Злога‘ (Мат. 6:13). У следећем чланку ћемо видети како можемо избећи да упаднемо у још две замке које Ђаво вешто користи.

[Фуснота]

[Питања за разматрање]

[Слика на 21. страни]

Непромишљен говор може проузроковати много проблема у скупштини

[Слика на 24. страни]

Можемо се ослободити претераног осећања кривице