1. Шта је Исус рекао о заклињању и зашто?

ГЕНЕРАЛНО гледано, прави хришћани немају потребу да се заклињу јер се држе онога што је Исус рекао: „Кад кажете: ’Да‘, нека то значи ’да‘.“ Исус је тим речима казао да треба да говоримо истину и да одржимо своју реч. Пре тога је рекао: „Не куните се никако“, и то зато што је знао да се многи људи у свакодневном говору заклињу да ће урадити ово или оно, а да уопште немају намеру да одрже реч. Таквим изјавама они заправо откривају да им се не може веровати и да су зато под утицајем „Злога“. (Прочитати Матеја 5:33-37.)

2. Зашто није увек неисправно заклети се?

² Да ли те Исусове речи значе да никада не треба да се заклињемо? Зашто су се онда Јехова Бог и његов праведни слуга Аврахам заклињали у неким важним ситуацијама, као што смо то видели у претходном чланку? Осим тога, према Божјем закону било је потребно да се људи у неким ситуацијама закуну (Изл. 22:10, 11; Бр. 5:21, 22). Ако неки хришћанин сведочи пред судом, можда је неопходно да се закуне да ће говорити истину. Или можда у неким ретким ситуацијама, приликом решавања неког проблема, неко сматра да је неопходно да се закуне да би тиме потврдио истинитост своје изјаве. У ствари, када га је првосвештеник заклео да каже да ли је Христ, Исус није негодовао већ је рекао истину пред Синедрионом (Мат. 26:63, 64). Међутим, Исус ни пред ким није морао да се заклиње. Али често је говорио: „Заиста, заиста, кажем вам“ да би тиме другима ставио до знања да се могу ослонити на оно што говори (Јов. 1:51; 13:16, 20, 21, 38). Погледајмо шта још можемо  научити од Исуса, Павла и других који су били људи од речи.

3. Шта је Исус обећао Богу у молитви и како је његов небески Отац реаговао на то?

³ „Ево, дошао сам [...] да вршим твоју вољу, Боже“ (Јевр. 10:7). Исус је овим речима обећао Богу да ће учинити све што је било проречено за обећаног Потомка, укључујући и то да ће га Сатана „у пету ранити“ (Пост. 3:15). Ниједан човек се никада није понудио да преузме тако велику одговорност. Јехова је с неба објавио да безусловно верује свом Сину иако није тражио од њега да се закуне да ће одржати реч (Лука 3:21, 22).

4. У којој мери је Исус одржао своју реч?

⁴ Исус се увек држао онога што је говорио. Није дозволио да га ишта омета у извршавању задатка који му је Отац дао — да проповеда добру вест о Божјем Краљевству и да ствара ученике од свих које је Бог привукао њему (Јов. 6:44). Свето писмо потврђује да је Исус одржао сва своја обећања кад каже: „Колико год има Божјих обећања, посредством њега постала су ’да‘“ (2. Кор. 1:20). Исус је заиста најбољи пример особе која је урадила оно што је и обећала свом Оцу. Погледајмо сада пример човека који је дао све од себе да поступа попут Исуса.

5. Који пример нам је оставио апостол Павле?

⁵ „Шта да учиним, Господе?“ (Дела 22:10). Овим искреним речима се Павле, тада познат као Савле, обратио прослављеном Господу Исусу, који му се појавио у једној визији како би га спречио да и даље прогони његове ученике. Савле се после тог сусрета покајао за оно што је раније радио, крстио се и прихватио посебан задатак да другим народима сведочи о Исусу. Од тада па до краја живота, Павле се обраћао Исусу као свом ’Господу‘ и поступао је у складу с тим (Дела 22:6-16; 2. Кор. 4:5; 2. Тим. 4:8). Павле није био попут људи којима је Исус рекао: „Зашто ме, дакле, зовете: ’Господе, Господе‘, а не радите оно што говорим?“ (Лука 6:46). Исус очекује од свих који га називају Господом да одрже своју реч, као што је то и апостол Павле чинио.

6, 7. (а) Зашто је Павле одложио посету Коринту и зашто критике упућене на његов рачун нису биле оправдане? (б) Како треба да гледамо на оне који су наименовани да нам пружају вођство?

 ⁶ Апостол Павле је ревно проповедао добру вест о Краљевству широм Мале Азије и у Европи. Више пута је посећивао скупштине у чијем је оснивању и сам учествовао. Понекад је сматрао неопходним да се закуне да је оно што је написао стварно тачно (Гал. 1:20). Када су неки у Коринту сматрали да му се не може веровати, он је у своју одбрану рекао: „Као што је Бог поуздан, тако је поуздано и то да оно што смо вам говорили није ’да‘, а истовремено ’не‘“ (2. Кор. 1:18). У време када је то написао, Павле је отишао из Ефеса и преко Македоније путовао за Коринт. Првобитно је планирао да најпре оде у Коринт, па тек онда у Македонију (2. Кор. 1:15, 16). Али морао је да промени план, као што су и путујући надгледници у данашње време понекад принуђени да то ураде. Такве измене се не дешавају због неких неважних и себичних разлога већ зато што је нешто хитно искрсло. Павле је с добрим разлогом одложио своју посету Коринту. Било је то на корист те скупштине. Зашто?

⁷ Павле је чуо да у њој има неких проблема. Браћа су била разједињена и толерисала су неморал (1. Кор. 1:11; 5:1). У првој посланици упућеној Коринћанима, Павле их је опоменуо како би им помогао да реше те проблеме. Затим је одлучио да из Ефеса не иде директно за Коринт, јер је хтео да браћи да времена да послушају савет и да његова посета донесе више охрабрења. Желећи да их увери да је то заиста разлог за промену плана, Павле је у другој посланици Коринћанима написао: „Позивам Бога за сведока и својом душом гарантујем да у Коринт више нисам долазио зато што сам хтео да вас поштедим“ (2. Кор. 1:23). Немојмо никада бити попут људи који су критиковали Павла, већ покажимо дубоко поштовање према онима који су наименовани да нам пружају вођство. Павле је заиста радио оно што је обећао. Угледајмо се и ми на њега, као што се он угледао на Христа (1. Кор. 11:1; Јевр. 13:7).

8. Какав нам је пример оставила Ребека?

⁸ „Она је рекла: ’Хоћу‘“ (Пост. 24:58). Ребека је овим једноставним речима рекла својој мајци и свом брату да је спремна да тог истог дана напусти дом и крене са непознатим човеком на пут од преко 800 километара да би постала жена Аврахамовог сина Исака (Пост. 24:50-58). Она је одржала своју реч. Исаку је била добра жена и верно је служила Богу. До краја живота је живела под шаторима као странкиња у Обећаној земљи. Бог ју је наградио за њену верност и она је постала преткиња обећаног Потомка, Исуса Христа (Јевр. 11:9, 13).

9. Како је Рута одржала своју реч?

⁹ „Не, него ћемо се с тобом вратити твом народу“ (Рута 1:10). То су Моавке Рута и Орфа, удовице, рекле својој свекрви Нојемини, која се исто као удовица враћала из Моава у Витлејем. Нојемина их је молила да се врате у своју земљу и Орфа је на крају то и учинила. Али Рута је одржала своју реч. (Прочитати Руту 1:16, 17.) Остала је верна Нојемини, напустила је своју породицу и религију својих предака. До краја живота верно је служила Јехови и он ју је наградио. Она је једна од само пет жена које Матеј спомиње у Христовом родословљу (Мат. 1:1, 3, 5, 6, 16).

10. Зашто је Исаија добар пример за нас?

 ¹⁰ „Ево мене, мене пошаљи“ (Ис. 6:8). Пре него што је то рекао, Исаија је у визији видео Јехову како седи на свом узвишеном престолу. Затим је чуо Јехову како пита: „Кога ћу послати? Ко ће за нас ићи?“ Јехова је тражио некога ко ће његову поруку пренети његовом непослушном народу. Исаија је прихватио тај позив и одржао реч. Више од 46 година верно је служио као пророк, преносећи поруке осуде као и предивна обећања о обнови обожавања истинитог Бога.

11. (а) Зашто је важно да одржимо своју реч? (б) Ко су лоши примери који служе као упозорење?

¹¹ Зашто је Јехова желео да се ови примери забележе у његовој Речи? Да ли је заиста важно одржати своју реч? Божја Реч јасно каже да ће они који „не поштују договоре“ бити међу онима који „заслужују смрт“ (Римљ. 1:31, 32). Египатски фараон, јудејски краљ Седекија, Ананија и Сапфира забележени су у Библији као примери људи који нису одржали реч. Сви су они лоше прошли и служе нам као упозорење (Изл. 9:27, 28, 34, 35; Језек. 17:13-15, 19, 20; Дела 5:1-10).

12. Шта ће нам помоћи да увек говоримо истину?

¹² Будући да живимо у „последњим данима“, окружени смо људима који су „неверни“ и који су ’наизглед побожни, али не живе побожно‘ (2. Тим. 3:1-5). Такво лоше друштво морамо избегавати колико год је то могуће. Треба да се редовно дружимо са онима који се труде да увек говоре истину (Јевр. 10:24, 25).

13. Које је најважније обећање које дају следбеници Исуса Христа?

¹³ Најважније обећање које неко може дати тиче се његовог предања Богу. Онима који желе да постану Исусови ученици у три наврата се поставља питање да ли заиста желе да чине оно што се од њих очекује (Мат. 16:24). Када двојица старешина разговарају са особом која жели да постане некрштени објавитељ питају је да ли заиста жели да буде Јеховин сведок. Касније, када та особа у још већој мери духовно напредује и жели да се крсти, старешине поново разговарају с њом и питају је да ли се у молитви предала Јехови. И на крају, на дан крштења, особама које ће се крстити упућено је питање: „Да ли си се на темељу жртве Исуса Христа покајао за своје грехе и предао Јехови како би вршио његову вољу?“ На тај начин особе које ће се крстити пред сведоцима  дају обећање да ће заувек служити Богу.

14. Шта повремено треба да се питамо?

¹⁴ Било да си се тек недавно крстио или служиш Богу већ деценијама, повремено треба да се преиспиташ и да себи поставиш нека питања попут следећих: ’Да ли се трудим да попут Исуса Христа одржим обећање које сам дао Јехови? Да ли је, у складу са Исусовом заповешћу, дело проповедања и стварања ученика и даље у средишту мог живота?‘ (Прочитати 2. Коринћанима 13:5.)

15. На којим је подручјима живота важно да одржимо обећање?

¹⁵ Да бисмо одржали обећање које смо дали Богу кад смо му се предали, морамо бити верни и у другим важним стварима. На пример, ако си у браку треба да испуниш завет који си дао да ћеш волети и чувати свог брачног друга. Ако си потписао неки уговор или попунио молбу за неку службу у скупштини или организацији, онда треба и да урадиш оно што си обећао. Ако си позван на ручак код некога ко је сиромашан, треба да одржиш обећање иако си у међувремену можда позван на неко боље место. Можда си некоме у служби од куће до куће обећао да ћеш поново доћи. Онда се потруди да одржиш обећање и Јехова ће благословити твоју службу. (Прочитати Луку 16:10.)

16. Шта треба да радимо ако нисмо одржали реч?

¹⁶ Библија каже да као несавршени људи „често грешимо“, нарочито у ономе што кажемо (Јак. 3:2). Шта треба да радимо када схватимо да нисмо одржали реч? Према Закону који је Бог дао Израелцима, особи која се ’непромишљено заклела својим уснама‘ било је могуће указати милосрђе (Лев. 5:4-7, 11). Исто тако је могуће опростити хришћанима који нису учинили оно што су обећали. Ако свој грех признамо Јехови, он ће нам милосрдно опростити преко нашег Првосвештеника, Исуса Христа (1. Јов. 2:1, 2). Међутим, да бисмо остали у Божјој наклоности морамо делима показати да смо се покајали и да смо решили да убудуће одржимо своју реч. Треба да учинимо све што до нас стоји да бисмо поправили штету коју смо направили непромишљеним речима (Посл. 6:2, 3). Наравно, много је боље да добро размислимо пре него што обећамо нешто што можда не можемо да испунимо. (Прочитати Проповедника 5:2.)

17, 18. Каква величанствена будућност очекује све који се труде да одрже своју реч?

¹⁷ Јеховине слуге које се труде да одрже реч очекује заиста дивна будућност. За 144 000 помазаника, то ће бити бесмртан живот на небу, где ће ’владати као краљеви са Христом хиљаду година‘ (Откр. 20:6). За милионе других људи то ће бити живот на земљи која ће бити претворена у рај. Током тог времена када Христ буде владао као Краљ Божјег Краљевства људи ће у психичком и физичком смислу постићи савршенство (Откр. 21:3-5).

¹⁸ Када на крају Исусове хиљадугодишње владавине будемо прошли и завршну кушњу, никада више нећемо имати разлога да сумњамо у нечију реч (Откр. 20:7-10). Свако ’Да‘ значиће ’да‘, а свако ’Не‘ значиће ’не‘. Сви који тада буду живели савршено ће опонашати свог небеског Оца, Јехову, ’Бога истине‘ (Пс. 31:5).