„ЧЕМУ све ово служи?“, питао је брат Џорџ Неш, показујући на гомилу греда дугих 18 метара, које су се налазиле у некадашњем складишту оружја у Саскатуну, у канадској покрајини Саскачеван. Речено му је да се тај материјал користио за градњу сигналних торњева током Првог светског рата. „Пало ми је на памет да их можемо искористити да изградимо радио-торањ и тако се родила идеја о радио-станици преко које би се преносила добра вест“, рекао је брат Неш. Само годину дана касније, 1924, наша радио-станица, CHUC, почела је да емитује програм. Она је била међу првим радио-станицама у Канади које су емитовале програм религиозног садржаја.

Пошто је Канада пространа земља чија је површина приближно једнака површини Европе, сведочење путем радио-програма је било идеално решење. „Захваљујући нашем програму, истина је стигла до многих људи које нисмо могли лично посетити“, рекла је сестра Флоренс Џонсон, која је радила на радио-станици у Саскатуну. „Пошто је радио био новина, људи су једва чекали да слушају неки програм.“ До 1926. су Истраживачи Библије (како су се Јеховини сведоци тада звали), имали своје радио-станице у четири града у Канади. *

Како је изгледао програм тих радио-станица? Браћа и сестре из локалних скупштина су често певала уз пратњу мањих оркестара. Наравно, наша браћа су износила проповеди и водила библијске разговоре. Ејми Џоунс, која је учествовала у тим разговорима, рекла је: „Понекад се дешавало да када се у служби проповедања некима представим, они кажу: ’А то сте ви, чули смо вас преко радија.‘“

У Халифаксу, у Новој Шкотској, Истраживачи Библије су увели нову врсту програма у коме су слушаоци преко телефона  постављали библијска питања. Један брат је написао: „Одазив је био одличан. Телефон се усијао од позива.“

Истраживачи Библије су наишли на различите реакције, баш као што је то био случај и са апостолом Павлом (Дела 17:1-5). Некима се допало оно што су слушали. На пример, Хектор Маршал је чуо на радију да су Истраживачи Библије споменули Студије Писма и наручио је шест томова. „Надао сам се да ће ми те књиге помоћи као учитељу веронауке“, рекао је касније. Међутим, након што је прочитао први том, одлучио је да напусти цркву. Био је реван објавитељ и верно је служио Јехови све до своје смрти 1998. На истоку Нове Шкотске, након што је емитован говор „Краљевство, нада света“, пуковник Џон Макдоналд рекао је једном тамошњем брату: „Јуче су људи на острву Кејп Бретон чули нешто најлепше што се икада чуло у овом делу света.“

Али свештеници су били веома љути. У Халифаксу су неки католици претили да ће дићи у ваздух радио-станицу која је емитовала програм Истраживача Библије. На наговор верских вођа, власти су 1928. изненада објавиле да радио-станицама Истраживача Библије неће продужити дозволу за рад. Браћа и сестре су због тога у једној акцији делили летак Чији је етар?, у коме је била осуђена та неправедна одлука. Па ипак, власти су остале при своме.

Да ли је то обесхрабрило малу групу Јеховиних слугу у Канади? „Испрва је изгледало да су наши противници однели велику победу“, рекла је сестра Изабел Вејнрајт. „Али знала сам да је Јехова то могао да спречи да је желео да и даље сведочимо путем радио-програма. То је значило да треба да користимо ефикаснији начин да се објави добра вест о Краљевству.“ Истраживачи Библије се више нису ослањали на сведочење путем радија већ су се усредсредили на то да лично посећују људе код куће. Па ипак, радио је у своје време одиграо важну улогу у ширењу најбоље вести. (Из наше архиве — Канада.)