1, 2. (а) Како се Јехова Бог опходио према Израелцима? (б) На које питање ћемо добити одговор у овом чланку?

У ДАНИМА јудејског намесника Немије, неколико Левита је у једној јавној молитви признало да њихови преци у више наврата „нису хтели да слушају“ Јеховине заповести. Међутим, Јехова је сваки пут био „Бог који је спреман да опрости, милостив и милосрдан, спор на гнев и пун доброте“. Он је Израелцима који су се вратили из изгнанства и даље показивао незаслужену доброту (Нем. 9:16, 17).

² Свако од нас може да се пита: ’Колико ми значи Јеховина спремност да опрашта?‘ Да бисмо добили одговор на ово важно питање, размотримо како је Бог опростио грехе двојици краљева, Давиду и Манасији, и како им је то користило.

3-5. Које је озбиљне грехе Давид починио?

³ Иако је Давид био богобојазан човек, починио је озбиљне грехе. Два таква греха је починио према брачном пару, Урији и Витсавеји. То је имало веома тешке последице за све њих. Па ипак, начин на који је Бог укорио Давида открива нам много о Јеховиној спремности да опрашта. Погледајмо шта се догодило.

⁴ Давид је послао своју војску да освоји Раву, престоницу Амонаца. Тај град се налазио око 80 километара источно од Јерусалима, с друге стране Јордана. Давид је остао у Јерусалиму. Једном приликом је са крова своје палате угледао Витсавеју, удату жену, како се купа. Муж јој је био с војском. Код Давида  се јавила толика пожуда да је послао своје слуге да доведу Витсавеју у његову палату и затим је с њом починио прељубу (2. Сам. 11:1-4).

⁵ Када је сазнао да је остала трудна, рекао је заповеднику своје војске да пошаље Урију у Јерусалим. Надао се да ће Урија имати полне односе са својом женом. Али Урија није ни ушао у свој дом иако га је Давид наговарао на то. Зато је Давид написао заповеднику своје војске да постави Урију „где је бој најжешћи“ и да се други војници одмакну од њега. Урија је погинуо, баш као што је Давид и планирао (2. Сам. 11:12-17). Дакле, Давид не само што је починио прељубу већ је и убио недужног човека.

6. Шта је Јехова урадио након што је Давид згрешио и шта нам то открива о Јехови?

⁶ Наравно, Јехова је видео све што се десило, јер њему ништа не може да промакне (Посл. 15:3). Иако се краљ Давид убрзо после Уријине смрти оженио Витсавејом, ’оно што је учинио било је зло у Јеховиним очима‘ (2. Сам. 11:27). Како је Бог реаговао на тако озбиљне грехе? Послао је Давиду свог пророка Натана. Будући да је Бог који опрашта, Јехова је очигледно хтео да покаже милосрђе према Давиду, али је морао најпре да утврди да ли се он искрено каје. Заиста је утешно знати да је Јехова такав Бог. Он није приморавао Давида да призна грехе већ је послао Натана да му једном причом укаже на тежину његовог греха. (Прочитати 2. Самуилову 12:1-4.) То је био одличан начин да сазна шта Давид заиста мисли!

7. Како је Давид реаговао на оно што му је испричао пророк Натан?

⁷ Оно што је Натан испричао пробудило је Давидов осећај за правду. Давид се разгневио на богаташа из приче и рекао је Натану: „Тако жив био Јехова, човек који је то учинио заслужује смрт!“ Надаље, Давид је рекао да тај човек треба да надокнади штету коју је направио. Али тада је Натан рекао Давиду: „Ти си тај човек!“ Затим је додао да се због онога што је урадио ’мач неће удаљити од његовог дома‘ и да ће његову породицу задесити трагедија. Пред другима ће бити понижен због својих греха. Давид је схватио озбиљност онога што је урадио и скрушено је рекао: „Згрешио сам Јехови“ (2. Сам. 12:5-14).

8, 9. Како нам 51. псалам открива шта је Давид мислио о свом греху и шта из тога учимо о Јехови?

⁸ Краљ Давид је касније саставио 51. псалам, који показује колико је жалио због свега што је урадио. Давид је преклињао Јехову за помоћ и учинио је нешто више од тога да само призна своје грехе. Искрено се кајао. Најважније му је било пријатељство с Богом. Рекао је: „Теби, теби сам згрешио.“ Усрдно се молио Јехови: „Створи у мени, Боже, чисто срце, и стави у мене дух нов, дух постојан [...] Врати ми радост спасења свога, и пробуди у мени жељу да вршим вољу твоју“ (Пс. 51:1-4, 7-12). Да ли се и ми горљиво и искрено молимо Јехови када погрешимо?

⁹ Јехова није заштитио Давида од болних последица његовог греха, које је трпео до краја живота.  Међутим, будући да је Давидово „срце [било] сломљено и скрхано“, то јест будући да се искрено кајао, Јехова му је опростио. (Прочитати Псалам 32:5; Пс. 51:17.) Свемоћни Бог је тачно знао шта га је навело на те грехе. Зато није дозволио да судије на основу Мојсијевог закона казне смрћу Давида и Витсавеју, већ је то преузео у своје руке и указао им милосрђе (Лев. 20:10). Бог је чак њиховог сина Соломона поставио за краља Израела (1. Лет. 22:9, 10).

10. (а) Шта је још можда допринело томе да Јехова опрости Давиду? (б) Под којим условима Јехова опрашта људима?

¹⁰ Још један фактор који је можда допринео томе да Јехова опрости Давиду јесте и то што је Давид био милосрдан према Саулу (1. Сам. 24:4-7). Као што је Исус рекао, Јехова се опходи према нама као што се ми опходимо према другима. „Не судите, да вам се не суди“, рекао је Исус, „јер каквим судом судите, таквим ће вам се судити. И каквом мером мерите, таквом ће вам се мерити“ (Мат. 7:1, 2). Заиста је утешно знати да нам Јехова може опростити грехе, чак и тако озбиљне грехе као што су прељуба или убиство. Али он ће то урадити само ако и ми спремно опраштамо другима, ако му признамо своје грехе и ако се променимо. „Времена окрепе“ долазе од Јехове када се они који греше искрено покају. (Прочитати Дела апостолска 3:19.)

11. Какво је зло чинио Манасија?

¹¹ Размотримо још један библијски пример који показује колико је Јехова спреман да опрашта. Отприлике 360 година након Давидове владавине, Манасија је постао краљ Јуде. Његова злогласна владавина је трајала 55 година. Јехова га је осудио за грехе које је током тог периода чинио. Манасија је, између осталог, подигао олтаре Валу, клањао се „свој небеској војсци“, своје синове је спаљивао у ватри и бавио се магијом. Он је заиста ’много зла чинио пред Јеховом и вређао га‘ (2. Лет. 33:1-6).

12. Како се Манасија вратио Јехови?

¹² Манасија је на крају одведен у заробљеништво у Вавилон. Тамо се можда сетио да је Мојсије рекао Израелцима: „Кад будеш у невољи, па те на крају тих дана снађу све ове речи, онда ћеш се вратити  Јехови, свом Богу, и послушаћеш његов глас“ (Пон. зак. 4:30). Манасија се заиста вратио Јехови. Како? Он се ’веома понизио‘ и ’молио се Богу‘, као што се види на 21. страни (2. Лет. 33:12, 13). Не знамо шта је тачно Манасија рекао у тим молитвама, али могуће је да је рекао нешто слично као краљ Давид у 51. псалму. У сваком случају, Манасија се потпуно променио.

13. Зашто је Јехова опростио Манасији?

¹³ Како је Јехова реаговао на Манасијине молитве? „Он је услишио његову усрдну молитву и чуо је његову молбу којом је молио за милост.“ Попут Давида, Манасија је разумео колико су озбиљни његови греси и истински се покајао. Зато му је Јехова опростио и вратио га на престо у Јерусалиму. Тако је „Манасија спознао да је Јехова истинити Бог“ (2. Лет. 33:13). Овај пример је заиста извор утехе јер представља још један доказ да је Јехова милосрдан и да опрашта онима који се истински кају.

14. Од чега зависи да ли ће Јехова некоме опростити грехе?

¹⁴ Скоро нико од данашњих Божјих слугу неће морати да тражи опроштај за тако озбиљне грехе какве су починили Давид и Манасија. Па ипак, то што је Јехова опростио тој двојици краљева помаже нам да разумемо да он спремно опрашта чак и велике грехе онима који се истински кају.

15. На основу чега знамо да Јехова не опрашта аутоматски све грехе?

¹⁵ Наравно, не треба да мислимо да Јехова аутоматски опрашта све грехе. То можемо видети ако упоредимо колико се Давидов и Манасијин став разликовао од става бунтовног народа у Израелу и Јуди. Када је Давид згрешио, Бог му је преко пророка Натана указао на то и пружио прилику да се  покаје. Давид је био захвалан због тога. Када се Манасија нашао у невољи, искрено се покајао. Међутим, становници Израела и Јуде врло често нису показивали да се кају иако им је Јехова увек изнова слао пророке који су их опомињали. Зато им Јехова није опраштао. (Прочитати Немију 9:30.) Чак и након што су се вратили из вавилонског изгнанства, Јехова им је слао своје гласнике, као што су то били свештеник Јездра и пророк Малахија. Народ је био радостан када је поступао у складу с Јеховином вољом (Нем. 12:43-47).

16. (а) Шта се десило Израелцима зато што се нису покајали за своје грехе? (б) Да ли су неким Израелцима ипак могли бити опроштени греси?

¹⁶ Исусове речи упућене становницима Јерусалима показују шта је Јехова осећао према њима. Исус је рекао: „Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и каменујеш оне који су послати к теби! Колико сам пута хтео да скупим твоју децу, као што квочка скупља своје пилиће под крила! А ви нисте хтели.“ Зато им је још рекао: „Ево, ваша кућа вам се оставља напуштена“ (Мат. 23:37, 38). Тај народ који се није кајао био је замењен духовним Израелом (Мат. 21:43; Гал. 6:16). Али да ли су неким Израелцима ипак могли бити опроштени греси? Наравно да јесу. Јехова је био спреман да им опрости и укаже милосрђе под условом да су исказивали веру у њега и у жртву Исуса Христа, којом је укинуто приношење животињских жртава у Израелу (1. Јов. 4:9, 10). Током ускрсења на земљи, Јехова ће бити спреман да опрости онима који су умрли, а да се нису покајали за своје грехе (Јов. 5:28, 29; Дела 24:15).

17, 18. Како Јехова и нама може опростити грехе?

¹⁷ Како на нас треба да утиче то што је Јехова спреман да нам опрашта? То треба да нас наведе да се покајемо за своје грехе као што су то учинили Давид и Манасија. Треба да признамо да смо несавршени, да се покајемо, да молимо Јехову да нам опрости и помогне да стекнемо чисто срце (Пс. 51:10). Уколико смо починили озбиљан грех, треба да тражимо и помоћ од старешина (Јак. 5:14, 15). Без обзира на то какве су наше околности, утешно је знати да је Јехова „Бог милосрдан и милостив, спор на гнев и пун доброте и истине, који чува своју милост за хиљаде, опрашта преступе, кривицу и грехе“. Јехова се није променио (Изл. 34:6, 7).

¹⁸ Јехова је обећао Израелцима који су се покајали да ће им потпуно опростити грехе. Рекао им је да ће њихови греси постати „бели као снег“ иако су били попут ’скерлета‘. (Прочитати Исаију 1:18.) Шта то значи за нас? То значи да ће нам Јехова потпуно опростити грехе и преступе уколико покажемо захвалност за његово милосрђе и искрено се покајемо.

19. Шта ћемо размотрити у следећем чланку?

¹⁹ Како се можемо угледати на Јехову и бити спремни да опраштамо другима? Како да опростимо онима који су починили озбиљне грехе, али су се истински покајали? Следећи чланак ће нам помоћи да преиспитамо своја осећања како бисмо били сличнији нашем Оцу, Јехови, који је ’добар и спреман да опрости‘ (Пс. 86:5).