1. На шта људи помисле када се спомене ропство?

ПРЕ око 2 500 година, један грчки позоришни писац је забележио: „Нико својевољно не носи јарам ропства.“ Данас би се многи сложили с оним што је написао. Кад се спомене ропство, одмах се помисли на потлачене и обесправљене од чијег мукотрпног рада имају користи само њихови господари.

2, 3. (а) У каквом су положају Христове слуге, то јест робови? (б) Која ћемо питања размотрити?

² С друге стране, Исус је рекао да ће његови ученици бити понизне слуге, то јест робови. Али то не значи да су прави хришћани понижавани нити да се са њима поступа окрутно. Њихов господар им указује част и поштовање, и показује поверење у њих. На пример, размотримо оно што је Исус, пре своје смрти, рекао о једном ’робу‘. Он је прорекао да ће одређене одговорности поверити једном ’верном и разборитом робу‘ (Мат. 24:45-47).

³ Занимљиво је што се у паралелном извештају о том робу говори као о ’настојнику‘. (Прочитати Луку 12:42-44.) Данас већина правих хришћана не спада у групу коју је Исус описао као верног настојника. Па ипак, у Светом писму се каже да су све Божје слуге у неком смислу настојници. Које одговорности то носи са собом и како треба да гледамо на њих? Да бисмо то сазнали, добро је да размотримо улогу коју је настојник имао у древно доба.

4, 5. Које одговорности су имали настојници у древно доба? Наведи примере.

⁴ У древно доба, настојник је најчешће био роб коме је било поверено да надгледа  домаћинство или да води послове свог господара. Настојници су обично били задужени да управљају поседом и новцем, и имали су ауторитет над другим слугама. Елијезер је био један такав настојник, коме је било поверено да се стара о Аврахамовом великом имању. Аврахам је вероватно њега послао у Месопотамију да нађе жену за Исака. То је стварно била велика одговорност! (Пост. 13:2; 15:2; 24:2-4).

⁵ Аврахамов праунук Јосиф је управљао Петефријевим домом (Пост. 39:1, 2). С временом је Јосиф имао свог настојника, који се старао за његов дом. Тај настојник се побринуо да се укаже гостопримство десеторици Јосифове браће. Поред тога, одиграо је важну улогу када је Јосиф хтео да искуша своју браћу оптуживши их да су украли његов сребрни пехар. Из овога је очигледно да су настојници уживали велико поверење (Пост. 43:19-25; 44:1-12).

6. Како старешине на разне начине служе као настојници?

⁶ Вековима касније, апостол Павле је написао да су надгледници у хришћанској скупштини ’Божји настојници‘ (Титу 1:7). Будући да су наименовани да пасу „Божје стадо“, они поучавају и предводе скупштину (1. Петр. 5:1, 2). Наравно, немају сви надгледници исте одговорности. На пример, већина старешина данас служи само у својој скупштини. Путујући надгледници служе већем броју скупштина, а Одбору подружнице је поверена брига о скупштинама у једној или више земаља. Па ипак, од свих надгледника се очекује да савесно испуњавају своје одговорности. Сви они ће „положити рачун“ Богу (Јевр. 13:17).

7. На основу чега знамо да су сви хришћани у неком смислу настојници?

⁷ Међутим, да ли се и за друге Божје слуге може рећи да су настојници иако не служе као старешине? Апостол Петар је својим суверницима у једној посланици рекао: „Служите једни другима у складу с даром који је сваки од вас примио, као добри настојници Божје незаслужене доброте, која се изражава на разне начине“ (1. Петр. 1:1; 4:10). Бог је у својој незаслуженој доброти свакоме од нас дао неки дар или неке способности које можемо искористити да бисмо помагали нашој браћи и сестрама. Према томе, Бог на све своје слуге гледа као на настојнике, чиме им исказује част и поштовање, али то са собом носи и одређене одговорности.

8. Које важно начело треба да имамо на уму?

⁸ Размотримо три начела која сви хришћани, као настојници, треба да имају на уму. Прво: Сви припадамо Богу и треба да му будемо послушни. Апостол Павле је написао: „Ви не припадате себи, јер сте скупо купљени.“ Купљени смо драгоценом Христовом крвљу (1. Кор. 6:19, 20). Пошто припадамо Јехови, морамо слушати његове заповести, а оне нису тешке (Римљ. 14:8; 1. Јов. 5:3). Ми смо и Христови робови (Фил. 1:1). Попут древних настојника, имамо велику меру слободе, али то не значи да можемо да радимо шта хоћемо. Своје одговорности морамо извршавати у складу са упутствима. Без обзира на то какве одговорности имамо у оквиру Божје организације, сви смо Божје и Христове слуге.

9. Како је Исус показао какав однос постоји између господара и роба?

 ⁹ Исус је објаснио какав однос постоји између господара и роба. Једном приликом је својим ученицима говорио о робу који је дошао кући након што је читав дан радио. Да ли је господар том робу рекао: „Дођи одмах и смести се за сто“? Не, већ је рекао: „Припреми ми нешто за вечеру, па стави кецељу и служи ме док једем и пијем, а после ћеш ти јести и пити.“ Чему је Исус желео да поучи своје ученике овим поређењем? Он је рекао: „Тако и ви, кад извршите све своје дужности, реците: ’Ми смо бескорисни робови‘“ (Лука 17:7-10).

10. Шта показује да Јехова цени наш труд?

¹⁰ Наравно, Јехова цени оно што чинимо за њега. У Библији стоји: „Бог није неправедан па да заборави ваш труд и љубав коју сте показали према његовом имену“ (Јевр. 6:10). Јехова очекује од нас само оно што можемо пружити. Поред тога, све што тражи од нас увек је за наше добро и никада није претешко. Па ипак, у складу са Исусовим поређењем, роб не угађа себи, то јест не ставља своје жеље и потребе на прво место. Суштина је у томе да смо, предавши се Богу, изабрали да његову вољу ставимо на прво место у свом животу. Сигурно се слажеш с тим.

11, 12. (а) Шта као настојници треба да показујемо? (б) Какав живот треба да водимо?

¹¹ Друго начело је: За све нас важе иста мерила. Тачно је да нека задужења обавља само неколицина браће у скупштини. Међутим, неке ствари се очекују од свих нас. На пример, као Христови ученици и Јеховини сведоци, имамо заповест да волимо једни друге. Исус је рекао да је љубав обележје правих хришћана (Јов. 13:35). Али наша љубав није ограничена само на сувернике. Настојимо да покажемо љубав и према онима који нису наша браћа и сестре. То је нешто што сви можемо и треба да чинимо.

¹² Бог од нас очекује да поступамо исправно и да се не упуштамо у оно што осуђује у својој Речи. Павле је написао: „Ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубници, ни мушкарци који се упуштају у неприродне односе, ни мушкарци који лежу с мушкарцима, ни лопови, ни похлепни, ни пијанице, ни они који погрдно говоре о другима, ни изнуђивачи неће наследити Божје краљевство“ (1. Кор. 6:9, 10). Искрено речено, није увек лако живети по Божјим праведним мерилима али је вредно сваког труда. На пример, то доприноси бољем здрављу, добрим односима с другима и јача наше пријатељство с Богом. (Прочитати Исаију 48:17, 18.)

13, 14. Који је задатак Бог поверио свим својим слугама и како треба да гледамо на то?

¹³ Надаље, немојмо заборавити да нам је као настојницима поверен задатак. Бог нам је дао предиван дар када нам је омогућио да упознамо истину. Он очекује од нас да то знање преносимо другима (Мат. 28:19, 20). Павле је написао: „Нека нас људи сматрају Христовим слугама и настојницима Божјих светих тајни“ (1. Кор. 4:1). Апостол Павле је схватио да ’свете тајне‘ које су му биле поверене, то јест учења из Божје Речи, треба да преноси другима баш као што је то заповедио Господар, Исус Христ (1. Кор. 9:16).

 ¹⁴ Када другима преносимо библијску истину, тиме показујемо да их волимо. Наравно, немају све Божје слуге исте околности и не могу сви у истој мери учествовати у служби проповедања. Јехова то разуме. Важно је да радимо све што можемо. Тако показујемо несебичну љубав према Богу и ближњима.

15-17. (а) Зашто је важно да настојник буде веран Богу? (б) Како је Исус нагласио које су последице неверности?

¹⁵ Треће начело које је повезано са претходна два гласи: Морамо бити верни Богу и поуздани. Можда неки настојник има доста добрих особина и способности, али све то не значи много ако је неодговоран или ако није веран свом господару. Да би настојник био ефикасан и успешан у својој служби, он мора бити веран. Немојмо заборавити да је Павле написао: „Од настојника се тражи да буде веран“ (1. Кор. 4:2).

¹⁶ Ако смо верни Богу, он ће нас сигурно наградити. У супротном, нећемо имати његову наклоност. То начело се види у Исусовом поређењу о талантима. Господар је похвалио и наградио робове који су били верни и умножили његов иметак. Међутим, оног ко је био неодговоран просудио је као ’злог‘, ’лењог‘ и ’бескорисног‘ роба. Господар му је одузео талант и избацио га напоље. (Прочитати Матеја 25:14-18, 23, 26, 28-30.)

¹⁷ Једном другом приликом, Исус је нагласио које су последице неверности. Он је рекао: „Био је један богат човек који је имао настојника. Оптужили су га пред њим да му расипа имање. Зато га је он позвао и рекао му: ’Шта то чујем за тебе? Поднеси рачун о свом управљању,  јер више не можеш да будеш настојник‘“ (Лука 16:1, 2). Господар је одлучио да отпусти тог настојника зато што је расипао његово имање. То је заиста важна поука! Сви ми сигурно желимо да будемо верни Богу у ономе што очекује од нас.

18. Зашто не треба да се упоређујемо с другима?

¹⁸ Сви можемо да се питамо: ’Какав сам ја настојник?‘ Али није мудро да се упоређујемо с другима. У Библији стоји: „Нека свако испита своје дело, па ће разлог за задовољство имати у самом себи, а не упоређујући се с другима“ (Гал. 6:4). Немојмо се упоређивати с другима, већ се усредсредимо на оно што ми лично можемо да урадимо. То ће нам помоћи да се не узохолимо, али и да се не обесхрабримо. Када анализирамо оно што радимо, имајмо на уму да се околности мењају. Можда због слабог здравља, поодмаклих година или бројних обавеза не можемо да радимо све што смо некад могли. С друге стране, можда бисмо могли учинити више него што тренутно чинимо. Ако сматрамо да можемо, онда се потрудимо да то и учинимо.

19. Зашто не треба да се обесхрабримо ако не добијемо неко задужење?

¹⁹ Можемо размислити и о задужењима која имамо или бисмо волели да их имамо. На пример, неки брат можда жели да служи као старешина или да учествује у програму већих скупова и конгреса. За сваку је похвалу када се неко труди да испуни услове за та задужења, али не треба да се обесхрабри уколико их не добије онда када то очекује. Због неких разлога које можда тренутно не разумемо, нека задужења ћемо можда добити касније него што мислимо. На пример, Мојсије је вероватно мислио да је спреман да изведе Израелце из Египта, али на то је морао да чека 40 година. Током тог времена развио је особине које су му биле неопходне да би водио тврдоглав и бунтован народ (Дела 7:22-25, 30-34).

20. Шта можемо научити од Јонатана?

²⁰ Може се десити да нам неке одговорности никада и не буду поверене. Јонатан је то доживео. Требало је да наследи престо свог оца Саула. Међутим, Бог је за краља Израела изабрао Давида, који је био доста млађи од Јонатана. Како је Јонатан реаговао? Он је то прихватио и пружио подршку Давиду, чак ризикујући свој живот. Рекао му је: „Ти ћеш бити краљ над Израелом, а ја ћу бити други, одмах до тебе“ (1. Сам. 23:17). Шта можемо да научимо од Јонатана? Он је прихватио ситуацију у којој се нашао и за разлику од свог оца није био љубоморан на Давида. Немојмо завидети другима на одговорностима које су им поверене, већ се усредсредимо на то да испунимо своја задужења. Будимо сигурни да ће у новом свету Јехова испунити све исправне жеље својих слугу.

21. Како треба да гледамо на службу коју нам је Бог поверио?

²¹ Увек имајмо на уму да нисмо робови који су присиљени да служе окрутном господару. Јехова нам је као настојницима указао велику част, поверивши нам да током ових последњих дана проповедамо добру вест, што је дело које се неће поновити. У исто време, он нам је пружио и одређену меру слободе да одлучимо како ћемо извршавати одговорности које нам је поверио. Зато будимо верни настојници и немојмо заборавити да је велика част служити Јехови, највећој особи у свемиру.