„БОЖЈА реч је жива и делотворна“ (Јевр. 4:12). Овим речима је апостол Павле истакао да Божја реч има моћ да утиче на срце и да човеку промени живот.

Међутим, те речи су почеле да се погрешно тумаче када је након смрти апостола дошло до отпадништва, као што је и било проречено (2. Петр. 2:1-3). С временом су црквене вође почеле да Божјој Речи приписују магичну моћ. Професор Хари Гамбл је писао о веровању у магичну моћ библијских стихова. Он је написао да је у трећем веку црквени отац Ориген сматрао да је за некога „корисно и да само чује свете речи; ако речи имају моћ у паганској магији, онда Божје речи из светих списа имају много већу моћ“. Крајем четвртог века, Јован Хризостом (Златоуст) написао је да се „ђаво неће усудити да приђе кући у којој је Јеванђеље“. Рекао је и да неки носе око врата цитате из јеванђеља као моћну амајлију. Професор Гамбл је још рекао да је католички теолог Августин „сматрао да је у случају главобоље добро ставити под јастук Јованово јеванђеље“. Тако се библијским стиховима приписивала магична моћ. Да ли и ти сматраш да је Библија попут неке амајлије која те штити од зла?

Још једна веома заступљена, али ипак неисправна употреба Библије јесте библиомантија. Шта је то? То је обичај да се нека књига, а нарочито Библија, насумице отвори и да се прочита прво што западне за око. Верује се да ће те речи пружити потребно вођство или прорећи будућност. На пример, према речима професора Гамбла, када је Августин једном приликом чуо како је једно дете у суседној кући рекло: „Узми и читај, узми и читај“, сматрао је да му то Бог заповеда да отвори Библију и прочита први стих на који му поглед падне.

Да ли си већ чуо да се неко ко има проблем моли Богу, а онда насумице отвори Библију сматрајући да ће му прво што прочита помоћи да се избори с тим проблемом? Иако су вероватно у питању најбоље намере, то није начин на који прави хришћани треба да траже вођство из Библије.

Исус је рекао својим ученицима да ће им послати ’помоћника‘, то јест „свети дух“. Затим је казао: „Он ће вас поучити свему и подсетиће вас на све што сам вам говорио“ (Јов. 14:26). За разлику од тога, библиомантија не подразумева познавање Светог писма.

Данас је библиомантија прилично уобичајена, као и друге врсте сујеверја што се тиче Библије. Међутим, у Божјој Речи се осуђује прорицање по знамењу (Лев. 19:26; Пон. зак. 18:9-12; Дела 19:19). Тачно је да је ’Божја реч жива и делотворна‘, али ипак морамо знати како да је користимо. Оно што позитивно утиче на наш живот јесте добро познавање Библије, а не сујеверно тражење вођства у њој. Добро познавање Библије помаже многима да честито живе, да одбаце лоше навике, да имају бољи породични живот и да се приближе Богу, Аутору Библије.