Археолошка открића понекад на директан или индиректан начин потврђују да су личности које се спомињу у Библији заиста постојале. На пример, 2011. године научници у Израелу су објавили информације о једном проналаску који управо потврђује постојање једне библијске личности. Реч је о лепо украшеној урни од кречњака старој 2 000 година. У такве урне су стављане кости након што је тело покојника иструлило.

На тој урни налази се натпис: „Мирјам, ћерка Јешуе сина Кајафиног, од свештеника Мазије из Вет Имрија.“ Кајафа је био јудејски првосвештеник који је учествовао у Исусовом суђењу и погубљењу (Јов. 11:48-50). Историчар Јосиф Флавије говори о њему као о „Јосифу, који се звао Кајафа“. У тој урни се по свему судећи налазе кости неког његовог сродника. Пошто се на једној урни која је раније била пронађена налази име првосвештеника Јехосефа бар Кајафе, то јест Јосифа, сина Кајафиног, * Мирјам је вероватно била у неком сродству с Кајафом.

Према информацијама које је објавила Организација за заштиту израелских старина, урна у којој се налазе Мирјамине кости заплењена је од лопова који су опљачкали једну древну гробницу. Анализа овог предмета и натписа на њему потврђује његову аутентичност.

Та урна нам открива и нешто ново. Она указује на Мазију, који се налазио у последњој од 24 свештеничке групе, које су по реду служиле у храму у Јерусалиму (1. Лет. 24:18). Натпис на урни открива да је „Кајафина породица била из Мазијиног реда“, каже се у извештају те организације.

У натпису се спомиње и Вет Имри. Постоје два могућа тумачења овог дела натписа. „Прва могућност је да је Вет Имри име неке свештеничке породице — Имирових синова (Језд. 2:36, 37; Нем. 7:39-42) чији су потомци били и чланови Мазијиног реда“, каже се у извештају. „Друга могућност је да се Вет Имри односи на место одакле потиче покојница или читава њена породица.“ Било како било, та урна је доказ да су људи и породице о којима Библија говори заиста постојали.