„НЕЗАБОРАВНО!“ Многи су то рекли о драми „Стварање“. Појавила се у право време, а они који су је одгледали нису могли да је забораве. Драма „Стварање“ је заиста дала велико сведочанство на хвалу Јехови и то кратко пре него што се његов народ у Европи суочио са окрутним прогонством под Хитлеровим режимом. Али шта је у ствари била драма „Стварање“?

У седишту Јеховиних слугу, у Бруклину, 1914. године објављена је „Фото-драма стварања“. То је била осмочасовна презентација која се састојала од слајдова у боји и тонфилма. Њу су гледали милиони људи широм света. Исте године била је објављена и њена краћа верзија, то јест драма „Еурека“. Међутим, до 1920-их су слајдови, филмови и опрема за пројектовање били прилично дотрајали. Али многи су хтели да поново погледају „Фото-драму стварања“. На пример, мештани Лудвигсбурга, града у Немачкој, тражили су да поново виде ту драму. Шта су наша браћа урадила?

У жељи да тим заинтересованим особама омогуће да виде „Фото-драму стварања“, браћа из Бетела у Магдебургу су у то време купили филмове од једне новинске куће у Паризу и слајдове од графичких предузећа у Лајпцигу и Дрездену. Њих су користили са преосталим употребљивим слајдовима из „Фото-драме стварања“.

Брат Ерих Фрост, веома талентован музичар, компоновао је музичку пратњу за те филмове и слајдове. За нарацију је делимично коришћен текст из наше књиге Стварање. Зато је ова ревидирана верзија „Фото-драме“ добила ново име — драма „Стварање“.

Нова драма је такође трајала осам сати и приказивала се неколико вечери заредом. У њој су били приказани занимљиви детаљи о данима стварања, разматрале су се чињенице из библијске и световне историје и било је разоткривено како крива религија заводи људе. Драма „Стварање“ је била приказивана у Аустрији, Луксембургу, Немачкој и Швајцарској, као и другде на немачком говорном подручју.

Ерих Фрост је рекао: „Договорио сам се са браћом, посебно са члановима оркестра, да у паузи приказивања драме о стварању прођу од реда до реда и понуде присутнима наше књиге и брошурице. На тај начин смо уручили више литературе него што бисмо то  урадили у служби од куће до куће.“ Јохан Рауте, који је организовао приказивање драме у Пољској и на подручју данашње Чешке, сећа се како су многи из публике давали своју адресу да би их неко од браће касније посетио. Захваљујући томе, браћа су имала много лепих накнадних посета.

Почетком 1930-их, у сваком граду где је приказивана драма сале су биле препуне и сви су причали о Јеховиним сведоцима. До 1933. године, на подручју које је надгледала подружница у Немачкој, драму је гледало скоро милион људи. Кате Краус каже: „Пет дана смо узастопно пешачили преко брда и долина по десет километара у једном правцу да бисмо гледали ту драму.“ Елзе Билхарц је рекла: „Заволела сам истину због драме о стварању.“

Алфред Алмендингер каже да је његова мајка након што је одгледала драму „била толико одушевљена да је купила Библију и потражила у њој реч ’чистилиште‘“. Пошто је није пронашла, престала је да одлази у цркву и затим се крстила. Ерих Фрост је рекао да су многи људи упознали истину захваљујући тој драми (3. Јов. 1-3).

У време када је владало највеће интересовање за драму „Стварање“, у Немачкој је нацизам имао све већу подршку. Од 1933. Јеховини сведоци су били забрањени у Немачкој. Од тада па све до краја Другог светског рата 1945, Јеховине слуге у Европи су биле сурово прогоњене. Ерих Фрост је око осам година био у затвору. Међутим, преживео је све недаће и касније је служио у Бетелу у Визбадену, у Немачкој. Прави је благослов што се драма „Стварање“, за коју су многи рекли да је незаборавна, појавила у право време и помогла многим правим хришћанима да се храбро суоче са испитима вере током Другог светског рата! (Из наше архиве — Немачка.)