1. Зашто морамо имати поверење у Божју Реч?

КАДА старешине разматрају да ли нека особа испуњава услове да учествује у служби проповедања, једна од важних ствари које узимају у обзир јесте и то да ли се по њеним изјавама може закључити да верује да је Библија надахнута Божја Реч. * И они који желе да крену у службу проповедања, а и све Божје слуге, морају својим речима и делима показати да заиста верују да је Библија Божја Реч. Зашто? Ако имамо поверење у Божју Реч и ако је вешто користимо у служби проповедања, помоћи ћемо другима да упознају Јехову и да добију вечни живот.

2. Зашто треба да ’останемо у ономе што смо научили‘?

² Апостол Павле је нагласио колико је важна Божја Реч када је Тимотеју написао: „Остани у ономе што си научио и у шта си се уверио.“ Оно што је Тимотеј научио односи се на библијску истину, која му је помогла да развије веру у добру вест. Та истина исто тако и данас утиче на нас и помаже нам да будемо ’мудри како бисмо добили спасење‘ (2. Тим. 3:14, 15). Када другима желимо да покажемо да је Библија надахнута од Бога, често цитирамо Павлове речи забележене у 2. Тимотеју 3:16. (Прочитати.) Али шта још можемо научити из тих речи? Погледајмо сада тај стих мало детаљније да бисмо се још више уверили у то да су поуке које нам Јехова пружа у свему исправне (Пс. 119:128).

3-5. (а) Како су људи реаговали на говор који је Петар одржао на Педесетницу и зашто? (б) Зашто су многи у Солуну прихватили истину? (в) Шта можда примећују људи док им проповедамо?

³ Исус је Израелцима рекао: „Шаљем вам пророке и мудраце и учитеље“ (Мат. 23:34).  Исус је говорио о својим ученицима, које је поучио да у служби проповедања користе свете списе. На Педесетницу 33. н. е. један од тих ’учитеља‘, апостол Петар, одржао је говор пред мноштвом људи у Јерусалиму и тада је цитирао неке стихове из хебрејског дела Светог писма. Петрове речи су многе од њих ’погодиле у срце‘, па су се покајали за своје грехе и молили Бога за опроштај. Тог дана се крстило око три хиљаде људи (Дела 2:37-41).

⁴ Још један учитељ, апостол Павле, проповедао је добру вест на подручјима која су била доста удаљена од Јерусалима. На пример, он је у Солуну, граду у тадашњој Македонији, проповедао Јудејцима који су се окупљали у синагоги. „Три сабата резоновао је с њима на темељу Писама, објашњавајући и доказујући оним што је написано да је требало да Христ страда и устане из мртвих.“ До чега је то довело? Неки Јудејци су „постали верници“, као и многи Грци (Дела 17:1-4).

⁵ Данас су многи задивљени кад виде да библијским стиховима потврђујемо оно о чему проповедамо. Када је једна наша сестра у Швајцарској прочитала стих човеку с којим је разговарала, он ју је упитао кога заступа. Рекла му је да су она и њена сарадница Јеховини сведоци. На то је рекао: „Па наравно. Ко би други сем вас дошао да ми нешто прочита из Библије?“

6, 7. (а) Како они који поучавају у скупштини могу још ефикасније користити Библију? (б) Зашто је важно да користимо Библију док с неким проучавамо?

⁶ Како бисмо још ефикасније могли користити Библију док поучавамо друге? Ако имаш прилику да држиш говоре на нашим састанцима, користи библијске стихове. Немој да их парафразираш нити да их читаш са неког електронског уређаја или папира на коме си их одштампао. Отвори Библију и читај из ње и подстакни своје слушаоце да и они то учине. Објасни шта ти стихови значе и како нам могу помоћи да се приближимо Јехови. Немој користити компликована поређења или неке примере којима би само забавио присутне, већ искористи време које ти је на располагању да им помогнеш да разумеју Божју Реч.

⁷ Шта треба да имамо на уму док с неким проучавамо Библију? Не би требало да прескачемо наведене библијске стихове. Особа с којом проучавамо треба да их прочита. Док јој објашњавамо шта они значе, немојмо бити преопширни већ је подстакнимо да изрази своје мишљење. Треба да постављамо логична питања којима ћемо јој помоћи да сама дође до закључка, а не да јој ми говоримо у шта треба да верује или како да у некој ситуацији поступи. *

8. Са чим се Павле борио?

⁸ Када спомињемо укоравање, обично помислимо на одговорност која је поверена старешинама. Наравно, старешине треба да ’укоре оне који чине грех‘ (1. Тим. 5:20; Титу 1:13). Али веома је важно да сами себе укоравамо. Апостол Павле је био узоран хришћанин који је имао чисту савест (2. Тим. 1:3). Па ипак, написао је: „У својим удовима видим други закон који ратује против закона мог ума и заробљава ме законом греха.“ Размотримо сада контекст тих речи да бисмо  разумели колико је Павле морао да се бори да би своју несавршеност држао под контролом. (Прочитати Римљанима 7:21-25.)

9, 10. (а) Које је проблеме Павле вероватно имао? (б) Како се Павле по свему судећи борио против своје несавршености?

⁹ Иако Павле није навео са каквим се све проблемима борио, он је ипак Тимотеју написао да је некада био „дрзник“, то јест груб и неуљудан човек (1. Тим. 1:13). Жестоко је прогонио хришћане пре него што је и сам постао хришћанин. Чак је рекао да је био много бесан на њих (Дела 26:11). Павле је научио да контролише свој гнев, али у неким ситуацијама му сигурно није било лако да своје речи и осећања држи под контролом (Дела 15:36-39). Шта му је помогло да обузда своју нарав?

¹⁰ Када је писао хришћанима у Коринту, Павле је објаснио како је себе укоравао. (Прочитати 1. Коринћанима 9:26, 27.) Он се грчевито борио против своје несавршености. Вероватно је тражио савете у Божјој Речи, молио се Јехови да му помогне да их примени и трудио се да се поправи. * Његов пример нам може много помоћи јер се и ми боримо са неким својим лошим особинама.

11. Како можемо проверавати да ли заиста живимо у складу са истином?

¹¹ Никада не треба да мислимо да смо довољно постигли у борби против сопствене несавршености. Стално треба да проверавамо да ли заиста живимо у складу са истином (2. Кор. 13:5). Када на пример читамо стихове као што су Колошанима 3:5-10, требало би да се питамо: ’Да ли се борим против своје склоности да грешим или постајем попустљив што се тиче морала? Када наиђем на неке сајтове са неморалним садржајем, да ли их одмах напуштам или се задржавам на њима?‘ Ако размишљамо о томе како да у свом животу применимо библијске савете, тада ћемо моћи да бдимо и останемо трезвени (1. Сол. 5:6-8).

12, 13. (а) Како се можемо угледати на Исуса када с неким решавамо неспоразум? (б) Каквим речима нема места међу правим хришћанима?

¹² Понекад се дешава да треба да исправимо ствари са неким ко је погрешно разумео наше речи или поступке. На пример, јудејске верске вође су приговарале Исусу што је био добар према „порезницима и грешницима“. Исус им је рекао: „Не треба лекар здравима, него болеснима. Идите, дакле, и научите шта значи ово: ’Милосрђе хоћу, а не жртву‘“ (Мат. 9:11-13). Он је свима стрпљиво и љубазно објашњавао да је „Бог милосрдан и милостив, спор на гнев и пун доброте и истине“ (Изл. 34:6). Захваљујући томе, многи понизни људи су прихватили добру вест.

¹³ Како се можемо угледати на Исуса? Ако смо због нечега можда узнемирени, могло би се десити да у намери да поправимо нарушене односе повишеним тоном кажемо некоме да желимо да с њим рашчистимо неке ствари. Али то не би било у складу са речима из 2. Тимотеју 3:16. Божја Реч нам не даје за право да грдимо друге. Од грубих речи најчешће нема никакве користи. Оне пробадају попут оштрог мача наносећи велики бол (Посл. 12:18).

14-16. (а) Како старешине могу помоћи суверницима да реше неке проблеме? (б) Зашто је веома важно да родитељи дозволе Божјој Речи да им помогне у васпитавању деце?

 ¹⁴ Како можемо бити стрпљиви и љубазни када помажемо другима на темељу Библије? Замислимо да се један брачни пар који се често свађа обратио старешини за помоћ. Шта старешина треба да уради? Он неће стати ни на чију страну, већ ће размотрити с њима нека библијска начела, користећи рецимо треће поглавље из књиге Тајна породичне среће. Док разматрају та начела, муж и жена ће можда схватити да неке ствари код себе треба да промене. Старешина ће после неког времена питати тај брачни пар да ли се ситуација поправила и уколико буде потребно пружиће им још неку помоћ.

 ¹⁵ Како родитељи могу помоћи својој деци да исправно поставе ствари у свом животу? Замислите да ваша ћерка тинејџерског узраста има ново друштво, али ви сматрате да оно није добро за њу. Као прво, треба да сазнате о коме или о чему се заправо ради. А затим, ако постоји разлог за бригу, треба да разговарате са својом ћерком користећи на пример мисли из књиге Млади питају — практични одговори на њихова питања, 2. том. Требало би да више времена проводите са њом и да обратите пажњу какав став има у служби проповедања или како се понаша када је са осталим члановима породице. Ако сте стрпљиви и добри према њој, схватиће да је заиста волите. Вероватно ће послушати ваш савет и избећи неки погрешан корак.

¹⁶ Исто тако, када смо стрпљиви и добри можемо охрабрити оне који су забринути због здравствених проблема, губитка посла или  зато што не разумеју нека библијска учења. Јеховине слуге имају много благослова јер дозвољавају Божјој Речи да им у свакодневном животу помаже.

17. Зашто треба да будемо захвални за опомене?

¹⁷ Библија каже да „никакво укоравање испрва не причињава радост, него жалост“. Али „онима који су њиме поучени после доноси плод пун мира — праведност“ (Јевр. 12:11). Већина наше браће и сестара каже да им је много помогла поука коју су у детињству добили од богобојазних родитеља. А опомене које нам Јехова пружа преко старешина помажу нам да останемо на путу живота (Посл. 4:13).

18, 19. (а) Зашто је веома важно да старешине уваже савет из Пословица 18:13? (б) Како особе које су погрешиле најчешће реагују када су старешине благе и љубазне према њима?

¹⁸ Права је уметност дати добар савет. Јехова нам каже да при томе треба да будемо праведни (2. Тим. 3:16). Дакле, треба да се водимо библијским начелима. Једно од тих начела се налази у Пословицама 18:13: „Ко одговара пре него што саслуша, то му је лудост и срамота.“ Према томе, када неко каже старешинама да су неки брат или сестра починили озбиљан грех, старешине треба да размотре све чињенице пре него што нешто предузму (Пон. зак. 13:14). Само тада ће њихове одлуке бити донете „у праведности“.

¹⁹ Осим тога, Божја Реч каже да старешине треба да „с благошћу“ исправљају друге. (Прочитати 2. Тимотеју 2:24-26.) Тачно је да неко својим грехом може нанети срамоту Јехови или повредити недужне људе. Па ипак, ако се старешине љуте на такву особу док јој дају савет, тиме јој сигурно неће помоћи. Али то што се старешине труде да попут Јехове буду добри према преступнику, може га навести да се покаје (Римљ. 2:4).

20. Којим начелима треба да се воде родитељи док васпитавају своју децу?

²⁰ Родитељи морају примењивати библијска начела док поучавају своју децу да ’усвоје Јеховин начин размишљања‘ (Еф. 6:4). На пример, отац не треба да кажњава свог сина само зато што му је неко рекао да је његово дете нешто лоше урадило. У породици правих хришћана нема места за гнев и насиље. „Јехова [је] веома самилостан и милосрдан“, а родитељи треба да се угледају на њега док васпитавају своју децу (Јак. 5:11).

21, 22. Које речи из Псалма 119:97-104 најбоље описују шта ти мислиш о Јеховиној Речи?

²¹ Један Божји слуга је једном рекао зашто воли Јеховин закон. (Прочитати Псалам 119:97-104.) Захваљујући проучавању Божје Речи постао је мудар и разборит. Када је слушао њене савете, избегао је грешке које многи људи праве. Уживао је у проучавању Божје Речи. Чврсто је решио да до краја живота поштује Божји закон.

²² Да ли и ти цениш Божју Реч? Она ће ти помоћи да изградиш јаку веру у то да ће Бог испунити своја обећања. Њени савети ће те заштитити од погубних последица греха. А ако је вешто будеш користио, помоћи ћеш другима да пођу путем живота и да остану на њему. Док служимо нашем мудром и добром Богу, Јехови, дозволимо Божјој Речи да нам и даље помаже.