1, 2. Коју јединствену част имају Јеховини сведоци и шта мислиш о томе?

МНОГИ сматрају да је велика част добити награду за неко значајно постигнуће. Рецимо, неки људи су добили Нобелову награду зато што су се веома трудили да помире зараћене стране. Међутим, далеко је већа част служити као Божји посланик и помагати људима да се помире са својим Створитељем!

² Као Јеховини сведоци, ми имамо ту јединствену част. Под Божјим и Христовим вођством, помажемо људима да се ’помире с Богом‘ (2. Кор. 5:20). Путем наше службе, Јехова привлачи људе к себи. На тај начин су милиони у преко 235 земаља и територија постали Божји пријатељи и зато имају наду у вечни живот (Титу 2:11). Ревно подстичемо све који то желе да ’узму воду живота бесплатно‘ (Откр. 22:17). Пошто ценимо тај важан задатак и марљиво га извршавамо, с правом се може рећи да смо народ „који ревно чини добра дела“ (Титу 2:14). Сада ћемо размотрити како то што ревно чинимо добра дела помаже другима да се приближе Јехови. Једно такво дело јесте наша служба проповедања.

3. На шта нас подстиче то што је Јехова реван?

³ У Исаији 9:7 указује се на благослове које ће донети власт Божјег Сина. На крају тог стиха пише: „То ће учинити ревност Јехове над војскама.“ Тим речима се истиче колико је Јехови важно да се људи спасу. Чињеница да је Јехова реван подстиче нас на то да као објавитељи Краљевства свим срцем, горљиво и ревно извршавамо дело које нам је он поверио. Наша велика жеља да помогнемо другима да упознају Бога јесте одраз Јеховине ревности. Као Божји сарадници, да ли дајемо све од себе у проповедању добре вести? (1. Кор. 3:9).

4. Како је Исус пружио пример ревности и истрајности у служби проповедања?

 ⁴ Размислимо и о Исусу. Он нам је пружио савршен пример ревности и истрајности у служби проповедања. Ревно је проповедао упркос жестоком противљењу и то све до своје мученичке смрти (Јов. 18:36, 37). Како се ближило време да свој живот да као откупну жртву, све више се трудио да помогне другима да упознају Јехову.

5. Како је Исус поступио попут виноградара из поређења о смокви?

⁵ На пример, у јесен 32. године, Исус је испричао поређење о човеку који је у свом винограду имао смокву која три године није рађала. Тај човек је рекао виноградару да је посече, али он га је замолио да је остави још годину дана да је окопа и нађубри. (Прочитати Луку 13:6-9.) Исус у то време није имао много ученика. Али као што се виноградар из поређења више потрудио око смокве тако се и Исус током мало времена које му је било преостало, то јест око шест месеци, још више залагао у проповедању на подручју Јудеје и Переје. Неколико дана пре своје смрти, он је најискреније жалио што се већина његових сународника није одазвала на његово проповедање (Мат. 13:15; Лука 19:41).

6. Зашто треба још ревније да проповедамо?

⁶ Када узмемо у обзир колико смо дубоко зашли у време краја, зар не би требало да још ревније проповедамо? (Прочитати Данила 2:41-45.) Заиста је велика част што смо Јеховини сведоци! Само ми указујемо на право решење проблема који муче човечанство. Недавно је једна новинарка написала да не постоји одговор на питање: „Зашто добри људи пате?“ Нама је као правим хришћанима указана част и поверена одговорност да покажемо библијске одговоре на таква питања онима који желе да нас саслушају. Имамо много разлога да будемо ревни док извршавамо задатак који нам је Бог поверио (Римљ. 12:11). Уз Јеховину помоћ, својим ревним проповедањем можемо подстаћи друге да упознају Јехову и да га заволе.

7, 8. Зашто се може рећи да својом самопожртвованошћу исказујемо част Јехови?

⁷ Апостол Павле је написао да је понекад био без сна и хране док је служио Богу. То се може десити и нама (2. Кор. 6:5). Из Павлових речи се јасно види да је био самопожртвован и то нас сасвим сигурно може подсетити на пионире који се труде да им служба проповедања буде најважнија док настоје и да зараде за живот. Осим њих, ту су и наши самопожртвовани мисионари, који се труде да помажу људима у страним земљама (Фил. 2:17). Не треба превидети ни вредне старешине, које због бриге о Јеховином стаду понекад жртвују оброк или одмор. Диван пример су и наши старији суверници, као и браћа и сестре који имају здравствене проблеме, јер и једни и други дају све од себе да долазе на састанке и иду у службу проповедања. Наше срце је испуњено цењењем док размишљамо о самопожртвованости свих тих Божјих слугу. Чак и они који нису Јеховини сведоци запажају колико нам је служба важна.

⁸ У писму упућеном једном листу у Великој Британији, један човек који није Јеховин сведок написао је следеће: „Људи губе веру у религију [...] Шта свештеници уопште раде? Сигурно не иду попут Христа да разговарају с људима [...] Изгледа да је само Јеховиним сведоцима стало до људи, јер их посећују и разговарају с њима и горљиво проповедају  истину“ (Boston Target). У овом себичном свету, својом самопожртвованошћу у великој мери исказујемо част Јехови Богу (Римљ. 12:1).

9. Шта ће нас мотивисати да и даље ревно проповедамо добру вест?

⁹ Али шта можемо учинити ако више нисмо толико ревни у служби проповедања? Добро је да размислимо о томе шта Јехова постиже путем дела проповедања. (Прочитати Римљанима 10:13-15.) Да би се спасли, људи треба да с вером призивају Јеховино име, али они то неће моћи да ураде ако им не будемо проповедали. Размишљање о томе мотивисаће нас да и даље ревно проповедамо добру вест о Божјем Краљевству.

¹⁰ Премда је важно да будемо ревни у служби проповедања, још нешто је потребно да бисмо подстакли друге да се приближе Богу. То је примерно понашање, које је у складу с хришћанским мерилима. Апостол Павле је нагласио колико је оно важно када је написао: „Ни у чему не дајемо никакав разлог за спотицање, да се нашој служби не би имало шта приговорити“ (2. Кор. 6:3). Наше пристојно изражавање и примерно понашање украшавају поуку коју нам Бог пружа и подстичу друге да служе Јехови (Титу 2:10). Често се може чути како су искрене особе позитивно реаговале на истину када су виделе наше хришћанско понашање.

11. Зашто треба да у молитви размислимо о свом понашању?

¹¹ Међутим, наши поступци могу и негативно утицати на друге. Зато је важно да без обзира на то да ли смо на радном месту, код куће или у школи, никада не дајемо другима повод да приговоре нашој служби и  нашем понашању. Ако бисмо намерно чинили грех, то би било погубно за нас (Јевр. 10:26, 27). Та чињеница треба да нас наведе да се молимо Јехови за помоћ како бисмо објективно проценили какво је наше понашање и шта наш начин живота говори другима. Како се моралне вредности у овом свету буду све више губиле, искрени људи ће све јасније „видети разлику [...] између оног ко служи Богу и оног ко му не служи“ (Мал. 3:18). Очигледно је да наше хришћанско понашање у великој мери подстиче људе да се помире с Богом.

12-14. Како наша истрајност у кушњама утиче на гледиште других о нашој служби? Наведи пример.

¹² У посланици упућеној Коринћанима, Павле је написао да је био у невољама и потешкоћама, да су га противници тукли и да је био у затвору. (Прочитати 2. Коринћанима 6:4, 5.) Када се нађемо у кушњама, својом истрајношћу можемо помоћи онима који нас посматрају да прихвате истину. На пример, пре неколико година су противници покушали да истребе Јеховине сведоке са једног подручја у Анголи. Они су ухватили двоје Сведока и 30 заинтересованих особа које су биле на састанку, а затим су их пред мештанима бичевали до крви. Нису поштедели чак ни жене ни децу. Противници су хтели да на тај начин застраше мештане и одврате их од тога да разговарају са Сведоцима. Али након тог догађаја многи мештани су тражили од Сведока да с њима проучавају Библију! Дело проповедања није заустављено, многи су прихватили истину, а наша браћа су била радосна.

¹³ Овај пример нам показује да то што се чврсто држимо библијских мерила може веома снажно утицати на друге. Вероватно су и у првом веку многи били подстакнути да се приближе Богу када су видели колико су Петар и други апостоли били храбри пред Синедрионом (Дела 5:17-29). Можда ће и школски другови, колеге или чланови наше породице позитивно реаговати када виде да храбро заступамо оно што је исправно.

¹⁴ И данас се нека наша браћа суочавају с прогонством. На пример, у Јерменији је око 40 браће у затвору због своје неутралности, а по свему судећи у наредним месецима ће бити затворено још десетине њих. У Еритреји је у затворима 55 Јеховиних слугу, а неки од њих имају више од 60 година. У Јужној Кореји је око 700 Сведока у затвору због своје вере. У тој земљи су Сведоци изложени таквом поступању већ 60 година. Упућујмо молитве Јехови да га та браћа прославе својом верношћу и подстакну оне који воле праведност да почну да му служе (Пс. 76:8-10).

15. Наведи пример који показује како други могу бити привучени истини када виде да смо поштени.

¹⁵ Други могу бити привучени истини када виде да смо поштени. (Прочитати 2. Коринћанима 6:4, 7.) На пример, једна сестра се возила градским аутобусом и хтела је да на аутомату поништи карту. Међутим, њена познаница јој је рекла да не мора то да ради јер ионако неће дуго путовати. Али сестра јој је одговорила да треба да поништи карту чак и ако се вози само једну станицу. Након што је њена познаница изашла из аутобуса, возач је упитао сестру да ли је она Јеховин сведок. Сестра је рекла да јесте и хтела је да зна зашто ју је то питао. Возач јој је одговорио да је чуо шта је рекла својој познаници и рекао је да зна да су Јеховини сведоци једни од ретких људи који су у свему поштени. Неколико месеци касније, тој сестри је у  Дворани Краљевства пришао један човек и рекао јој: „Да ли ме се сећате? Ја сам возач аутобуса с којим сте разговарали о поштењу. Ваше понашање ме је подстакло да почнем да проучавам Библију с Јеховиним сведоцима.“ То што смо познати по поштењу може навести друге да прихвате истину.

16. Зашто дуготрпљивост, љубав и доброта позитивно утичу на људе, али како данас поступају верске вође?

¹⁶ Ми подстичемо друге да се приближе Јехови и када показујемо дуготрпљивост, љубав и доброту. Можда ће они који то буду приметили хтети да сазнају нешто више о Јехови, његовој намери и организацији. Прави хришћани размишљају и поступају потпуно другачије од оних који најчешће само изгледају побожно. Неке верске вође су се обогатиле на рачун својих верника и тако стечени новац користе за куповину скупих кућа и аутомобила. Један од њих је чак за свог пса набавио кућицу са клима-уређајем. Многи који тврде да су Христови следбеници нису спремни да учине нешто за друге, а да притом не добију ништа за узврат (Мат. 10:8). Попут искварених свештеника у древном Израелу, они „поучавају за плату“, а добар део њихове поуке се не темељи на Библији (Мих. 3:11). Њихово лицемерство никога не подстиче да се приближи Богу.

17, 18. (а) Како својим понашањем исказујемо част Јехови? (б) Шта те подстиче да и даље чиниш оно што је добро?

¹⁷ С друге стране, истина из Божје Речи и добра дела позитивно утичу на друге. На пример, једна старија удовица није хтела да саслуша једног пионира који је проповедао од врата до врата. Рекла му је да је због њега морала да сиђе с мердевина јер је позвонио баш кад је хтела да замени сијалицу у кухињи. „Опасно је да то радите сами“, рекао је тај пионир. Он јој је затим заменио сијалицу и отишао. Када је удовица испричала свом сину шта се догодило, он се толико одушевио да је потражио тог брата како би му захвалио. На крају је тај човек почео да проучава Библију.

¹⁸ Шта те подстиче да и даље чиниш оно што је добро? Можда то што знаш да својом ревношћу у проповедању и у вршењу Божје воље исказујеш част Јехови и помажеш другима да се спасу. (Прочитати 1. Коринћанима 10:31-33.) То што ревно проповедамо и што се држимо Божјих мерила јесте одраз наше љубави према Богу и ближњима (Мат. 22:37-39). Ако ревно чинимо добра дела, бићемо радосни и задовољни. Осим тога, можемо доживети време када ће цело човечанство ревно служити нашем Створитељу, Јехови, исказујући му тиме част.