Постоје добри разлози на основу којих можемо закључити да се тај израз односи на Божје духовне синове. Али који су то разлози?

У Постанку 6:2 пише: „Синови истинитог Бога почели су да примећују како су људске кћери лепе, па су их узимали себи за жене, све које су изабрали.“

У хебрејском делу Светог писма изрази „синови истинитог Бога“ и „синови Божји“ појављују се у Постанку 6:2, 4; Јову 1:6; 2:1; 38:7 и Псалму 89:6. Шта ти стихови говоре о ’синовима Божјим‘?

’Синови истинитог Бога‘ о којима читамо у Јову 1:6 очигледно су били духовна створења која су се окупила пред Богом. Међу њима је био и Сатана, који је ’пролазио земљом‘ (Јов 1:7; 2:1, 2). Слично томе, у Јову 38:4-7 можемо прочитати да су „синови Божји клицали од радости“ када је Бог земљи положио „камен угаони“. То су сигурно били анђели, јер људи још увек нису били створени. ’Синови Божји‘ који се спомињу у Псалму 89:6 очигледно су духовна створења на небу, а не људи.

Ко су онда „синови истинитог Бога“ о којима се говори у Постанку 6:2, 4? Ако узмемо у обзир чињенице које смо управо навели, логично је да се ту говори о духовним створењима која су дошла на земљу.

Некима је неприхватљива чак и помисао на то да су анђели могли бити заинтересовани за полне односе. Исусове речи забележене у Матеју 22:30 показују да на небу не постоји брачно уређење и да анђели немају потребу за полним односима. Међутим, анђели су понекад узимали људска тела, чак су јели и пили са људима (Пост. 18:1-8; 19:1-3). Дакле, логично је закључити да су могли имати полне односе са женама када су узимали људска тела.

Постоје библијски утемељени разлози који нас наводе на закључак да су неки анђели управо то учинили. У Јудиној посланици у шестом и седмом стиху, грех који су починили људи у Содому, који су упражњавали неприродне полне односе, упоређује се са грехом који су починили ’анђели који нису задржали свој првобитни положај, него су напустили своје право пребивалиште‘. И тим анђелима и становницима Содома јесте заједничко то што су се „одавали блуду и неприродним полним односима“. У 1. Петровој 3:19, 20, непослушни анђели се спомињу у повезаности са „Нојевим данима“ (2. Петр. 2:4, 5). Према томе, оно што су непослушни анђели у Нојево време радили може се упоредити са грехом становника Содома и Гоморе.

Такав закључак је логичан ако узмемо у обзир да су „синови истинитог Бога“ који се спомињу у Постанку 6:2, 4 били анђели који су узимали људска тела и имали полне односе са женама.

Апостол Петар за те духове каже да су „некад били непослушни, кад је Бог стрпљиво чекао у Нојевим данима“ (1. Петр. 3:20). Он је очигледно говорио о духовним створењима која су се придружила Сатани у побуни. Јуда у својој посланици спомиње анђеле који „нису задржали свој првобитни положај, него су напустили своје право пребивалиште“, и каже да их Бог „чува у вечним оковима у густој тами за суд великог дана“ (Јуд. 6).

У ком смислу су та духовна створења била непослушна у Нојевим данима? Ти зли духови су пре Потопа узимали људска тела, што Јехова није био предвидео за њих (Пост. 6:2, 4). Осим тога, имали су полне односе са женама што је било потпуно неприродно. Бог их није створио са таквим потребама (Пост. 5:2). Ти зли и непослушни анђели биће уништени кад дође време које је Бог за то одредио. А дотле, као што је Јуда забележио, они су у „густој тами“, такорећи у духовној тамници.

Када и како је Исус проповедао тим „духовима у тамници“? Петар каже да је то било након што је Исус био „оживљен у духу“ (1. Петр. 3:18, 19). Запазимо такође да Петар каже да је Исус „проповедао“. Петар користи прошло време чиме указује да се то догодило пре него што је он написао своју прву посланицу. Изгледа да је Исус неко време након свог ускрсења објавио злим духовима да их очекује заслужена казна. То није била вест која улива наду. Била је то објава осуде (Јона 1:1, 2). Будући да је Исус остао веран Јехови све до смрти и да је затим ускрснуо — чиме је доказао да Ђаво над њим нема никакву власт — имао је основа да објави такву осуду (Јов. 14:30; 16:8-11).

Исус ће у будућности свезати Сатану и његове демоне и бацити их у бездан (Лука 8:30, 31; Откр. 20:1-3). Док то време не дође, та непослушна духовна створења су у густој духовној тами, а њихово коначно уништење је сасвим извесно (Откр. 20:7-10).