БИЛО је то у августу 1936. године у Свазиленду, на заштићеном подручју где је становала краљевска породица. Роберт и Џорџ Низбет су из аутомобила са звучницима најпре пустили музику, а након тога се чуо говор брата Ратерфорда. Краљ Собуза II је био одушевљен. Џорџ је рекао: „Када је краљ изразио жељу да купи нашу опрему било нам је нелагодно што смо морали да га одбијемо.“

Роберт је уз извињење рекао да опрема није на продају јер припада неком другом. Краљ је желео да зна коме.

Роберт је рекао да припада једном другом краљу. Затим је Собуза питао ко је тај краљ. „То је Исус Христ, Краљ Божјег Краљевства“, одговорио је Роберт.

„О, то је велики Краљ“, рекао је Собуза са дубоким поштовањем. „Не желим да узмем нешто што је његово.“

Роберт је написао: ’Краљ Собуза је на мене оставио изузетан утисак. Перфектно је говорио енглески и то без трунке поноса, био је потпуно искрен и веома приступачан. Разговарали смо у његовој канцеларији неких 45 минута, док је Џорџ напољу пуштао музику.‘

Роберт је још рекао: ’Касније тог дана били смо у државној школи где смо доживели нешто још интересантније. Сведочили смо директору који нас је пажљиво слушао. Када смо рекли да имамо аутомобил са звучницима и да бисмо радо пустили неке снимке, он је био одушевљен и окупио је скоро 100 ученика који су поседали на травњак и слушали. Сазнали смо да је у питању средња школа у којој се дечаци уче да буду земљорадници, баштовани, столари, зидари, да знају енглески и аритметику, а девојчице се уче да буду медицинске сестре, домаћице, као и да се баве другим корисним занимањима. Касније смо сазнали да је бака краља Собузе основала ту школу.‘

Краљ Собуза је још од 1933. године радо слушао пионире који су посећивали подручје где је живела његова породица. Он је једном приликом окупио око стотину својих војника да саслушају неке снимке са  добром вешћу о Божјем Краљевству. Претплатио се на наше часописе и узео нашу литературу. Убрзо је краљ Собуза имао скоро све наше публикације упркос томе што их је британска колонијална власт забранила током Другог светског рата.

Краљ Собуза II је годинама радо примао Сведоке на свом поседу у Лобамби. Чак је позивао и свештенике да дођу и слушају библијске говоре. Једном таквом приликом, када је наш брат Хелви Машази говорио на темељу 23. поглавља Матејевог јеванђеља, неколико свештеника је љутито скочило и покушало да га ућутка. Али краљ је интервенисао и замолио брата Машазија да настави. Осим тога, наредио је свима у публици да забележе све библијске стихове који се наводе у говору!

Другом приликом, након говора који је одржао један пионир, четворица свештеника су рекла: „Више нисмо свештеници већ Јеховини сведоци.“ Затим су замолили тог пионира да им да књиге какве има краљ.

Краљ Собуза II је од 1930-их па све до своје смрти 1982. године уважавао Јеховине сведоке и није дозвољавао да их други прогањају зато што не упражњавају тамошње ритуале. Сведоци су му били захвални због тога и заиста су били жалосни када је умро.

Почетком 2013. године у Свазиленду је било више од 3 000 објавитеља Краљевства. Будући да у овој земљи има нешто више од милион становника, то значи да на сваких 384 становника долази један Јеховин сведок. У овој земљи има 90 скупштина и 260 пионира, а на Спомен-свечаности 2012. било је више од 7 496 особа. Очигледно је да постоји велики потенцијал за будући напредак. Без сумње се може рећи да су они који су проповедали у Свазиленду током 1930-их поставили добар темељ. (Из наше архиве — Јужноафричка Република.)