Пређи на садржај

Пређи на садржај

Посвећени сте

Посвећени сте

„Опрани сте, посвећени сте“ (1. КОР. 6:11)

1. Какву је ситуацију Немија затекао када је по други пут дошао у Јерусалим? (Видети слику на почетку чланка.)

ЦЕО Јерусалим је причао о томе. Човек који се отворено противио Јехови запосео је једну храмску просторију. Левити су напустили своју службу. Старешине су трговале на сабат уместо да су пружале добар пример другима. Многи Израелци су се женили туђинкама. То су само неке запањујуће ствари које је Немија открио када је по други пут дошао у Јерусалим. Било је то неко време након 443. године пре н. е. (Нем. 13:6).

2. Како су Израелци постали свети народ?

2 Израелци су били народ предан Богу. Они су 1513. године пре н. е. својевољно пристали да врше Јеховину вољу. Рекли су: „Вршићемо све заповести које је Јехова дао“ (Изл. 24:3). Зато их је Бог посветио, то јест издвојио као свој изабрани народ. То је заиста била велика част! Мојсије је четрдесет година касније подсетио Израелце на ту чињеницу када им је рекао: „Ти си свет народ пред Јеховом, својим Богом. Тебе је Јехова, твој Бог, изабрао између свих народа на земљи да будеш његов народ, његово драгоцено власништво“ (Пон. зак. 7:6).

3. У каквом су духовном стању били Израелци када је Немија поново дошао у Јерусалим?

3 Нажалост, њихово одушевљење што их је Бог изабрао за свој народ није дуго потрајало. Премда је увек било појединаца који су служили Богу, Израелцима је често више било стало до тога да се прикажу као свети народ него да врше Божју вољу. У време када је Немија по други пут дошао у Јерусалим, већ је било прошло око сто година откако су се неки Израелци вратили из Вавилона да би обновили обожавање Јехове. И тада им је, по ко зна који пут, понестало ревности за духовне ствари.

4. Шта ће нам помоћи да останемо свети и чисти пред Јеховом?

4 Попут Израелаца, и они који данас служе Јехови у целини гледано јесу народ посвећен Богу. И помазани хришћани и они који чине  „велико мноштво“ јесу свети, то јест издвојени за свету службу (Откр. 7:9, 14, 15; 1. Кор. 6:11). Нико од нас не жели да изгуби тај положај пред Богом, као што се то на крају десило Израелцима. Шта ће нам помоћи да нам се тако нешто не деси и како да останемо свети и чисти пред Јеховом? У овом чланку ћемо размотрити четири ствари које су истакнуте у 13. поглављу Немије, а то су: (1) да се клонимо лошег друштва; (2) да подупиремо теократско уређење; (3) да духовне ствари сматрамо важнијим од свега осталог и (4) да никада не заборавимо да смо Јеховине слуге. Размотримо сада сваку од тих ствари.

КЛОНИМО СЕ ЛОШЕГ ДРУШТВА

Како је Немија показао да је веран Јехови? (Видети 5. и 6. одломак)

5, 6. Ко су били Елијасив и Товија и зашто су се дружили?

5 Прочитати Немију 13:4-9. Будући да смо окружени многим лошим утицајима, није нам лако да останемо свети. На пример, Библија говори о првосвештенику Елијасиву и о једном Амонцу који се звао Товија и који је вероватно био у служби персијског краља. Товији и његовим сарадницима је било много криво што се Немија трудио око обнове јерусалимских зидина (Нем. 2:10). Амонцима је било забрањено да кроче на подручје храма (Пон. зак. 23:3). Зашто је онда првосвештеник издвојио храмску трпезарију за човека какав је био Товија?

6 Товија је био Елијасивов близак пријатељ. И Товијина жена и жена његовог сина Јоанана потицале су из израелског народа. Многи Израелци су похвално говорили о Товији (Нем. 6:17-19). Један од Елијасивових унука био је ожењен ћерком Санавалата, намесника у Самарији, који је био један од Товијиних најближих сарадника (Нем. 13:28). Могуће је да је баш због свега тога првосвештеник Елијасив дозволио да један неверник и противник утиче на њега. Али Немија је показао да је веран Јехови тако што је избацио из трпезарије сав Товијин намештај.

7. Шта старешине, као и сви остали, не смеју радити ако желе да остану свети у Јеховиним очима?

7 Ми смо народ који је предан Јехови и зато му увек морамо бити верни. Уколико се не држимо његових праведних мерила, нећемо остати свети у његовим очима. Не смемо дозволити да због породичних веза занемаримо библијска начела. Старешине треба да се ослоне на Јеховина мерила, а не на своје мишљење или своја осећања (1. Тим. 5:21). Они посебно воде рачуна да не чине нешто чиме би угрозили свој добар однос с Богом (1. Тим. 2:8).

8. Шта ниједан предани Јеховин слуга не сме заборавити када је реч о друштву?

8 Немојмо заборавити да „лоше друштво квари добре навике“ (1. Кор. 15:33). Чак и неки наши рођаци могу лоше утицати на нас. Елијасив је дао добар пример народу када је својски подупирао Немију приликом обнове јерусалимских зидина (Нем. 3:1). Међутим, он је по свему судећи под утицајем Товије, као и неких других људи с временом почео да ради оно због чега више није био свет у Јеховиним очима. Добри пријатељи нас подстичу да се бавимо духовним стварима, као што су читање Библије, посећивање састанака и служба проповедања. Посебно волимо и ценимо чланове породице који нас подстичу да радимо оно што је исправно.

ПОДУПИРИМО ТЕОКРАТСКО УРЕЂЕЊЕ

9. Зашто је служба у храму била занемарена и кога је Немија сматрао одговорним за то?

9 Прочитати Немију 13:10-13. Изгледа да у време када је Немија поново дошао у Јерусалим Израелци скоро уопште нису давали прилоге  за храм. Левити су напуштали службу и радили на својим њивама, јер нису имали од чега да издржавају себе и своју породицу. Немија је због такве ситуације прекорио управитеље. Они очигледно нису извршавали своје обавезе. Или нису скупљали десетак који је народ давао или га нису прослеђивали у храм, што је у ствари био њихов задатак (Нем. 12:44). Зато се Немија побринуо да се скупља десетак. Поставио је поуздане људе да надгледају храмска складишта и расподелу прилога.

10, 11. Како можемо подупирати обожавање истинитог Бога?

10 Коју поуку из тога можемо извући? Немојмо заборавити да Јехови треба да исказујемо част својим иметком (Посл. 3:9). Када добровољним прилозима подупиремо дело проповедања, ми само дајемо Јехови оно што му већ припада (1. Лет. 29:14-16). Можда сматрамо да својим скромним прилозима не можемо у довољној мери исказати част Јехови. Али он их радо прихвата првенствено зато што их дајемо од срца (2. Кор. 8:12).

11 Једна вишечлана породица је годинама једном недељно позивала на ручак један старији брачни пар специјалних пионира. Иако је у тој породици било осморо деце, мајка је обично говорила: „Шта су још два тањира за столом за којим нас је десеторо?“ Можда изгледа да то што су чинили није било нешто велико, али пионири су им заиста били захвални за такву гостољубивост. А и они су пружили нешто својим домаћинима. Охрабрујућим речима и искуствима подстакли су децу да духовно напредују. Сва деца су касније почела са пуновременом службом.

12. Који добар пример дају наименована браћа у скупштини?

12 Из Немијиног примера можемо извући још једну поуку, а то је да наименована браћа у данашње време треба да пружају добар пример у подупирању теократског уређења. Браћа и сестре у скупштини се могу угледати на њих. За старешине је добар пример и апостол Павле. Он је подупирао обожавање истинитог Бога и давао је корисне савете. На пример, дао је доста корисних предлога што се тиче сакупљања прилога (1. Кор. 16:1-3; 2. Кор. 9:5-7).

ДУХОВНЕ СТВАРИ СМАТРАЈМО ВАЖНИЈИМ ОД СВЕГА

13. Шта су неки Израелци радили на сабат?

13 Прочитати Немију 13:15-21. Ако дозволимо себи да постанемо преокупирани материјалним стварима, постепено ћемо ослабити у  духовном погледу. Према Изласку 31:13, држање сабата сваке седмице требало је да подсети Израелце да су они народ посвећен Богу. Сабат је био издвојен за породично проучавање, молитву и размишљање о Божјем закону. Међутим, за неке Израелце у Немијино доба сабат је постао као и сваки други радни дан. Обожавање Јехове било је гурнуто у страну. Кад је Немија видео шта се дешава, наредио је да се у сумрак уочи сабата затворе градске капије како би отерао стране трговце пре него што почне сабат.

14, 15. (а) Шта нам се може десити ако смо заокупљени зарађивањем новца? (б) Како можемо ући у Божји починак?

14 Шта можемо научити од Немије? Једна ствар је да не треба да будемо заокупљени зарађивањем новца, јер би се у супротном лако могло десити да ослаби наша љубав према Јехови, нарочито ако волимо свој посао. Сетимо се да је Исус рекао да не можемо робовати двојици господара. (Прочитати Матеја 6:24.) Немија је могао да заради доста новца и да тргује са Тирцима и другим трговцима. Али на шта је трошио своје време? (Нем. 5:14-18). Он је свесрдно помагао својој браћи и чинио је оно што је доприносило посвећењу Јеховиног имена. Исто тако се и данас старешине и слуге помоћници усредсређују на оно што је корисно за читаву скупштину, а браћа и сестре их због тога воле и цене. Зато међу Божјим народом владају љубав, мир и осећај сигурности (Језек. 34:25, 28).

15 Иако данашњи хришћани не треба да држе сабат, апостол Павле је рекао да „Божјем народу остаје сабатни починак“. Затим је додао: „Ко уђе у Божји починак, и сам почива од својих дела, као и Бог од својих“ (Јевр. 4:9, 10). Као прави хришћани можемо ући у Божји починак ако смо послушни Богу и ако поступамо у складу с његовом намером. Да ли су за тебе и твоју породицу породично проучавање, посећивање састанака и служба проповедања важнији од свега осталог? Можда са више одлучности треба да заступамо свој став пред послодавцем или колегама на послу, нарочито ако они немају разумевања за то што теократским стварима дајемо предност. Можда и ми, фигуративно речено, треба да ’затворимо капије града и отерамо Тирце‘ да бисмо дали предност и поклонили пажњу светим стварима. Будући да смо посвећени, било би добро да се питамо да ли својим начином живота показујемо да смо издвојени за службу Јехови (Мат. 6:33).

НИКАДА НЕ ЗАБОРАВИМО ДА СМО ЈЕХОВИНЕ СЛУГЕ

16. Како су Израелци у Немијино време скоро заборавили да су изабрани народ?

16 Прочитати Немију 13:23-27. У Немијино време Израелци су се женили туђинкама. Када је Немија први пут био у Јерусалиму, он је заједно са свим старешинама потписао документ којим су обавезали Израелце да се не жене туђинкама (Нем. 9:38; 10:30). Међутим, када је годинама касније по други пут дошао у Јерусалим, видео је да су се Израелци женили туђинкама и да су били на добром путу да потпуно забораве да су Божји изабрани народ! Деца тих туђинки нису чак ни знала хебрејски језик. Да ли ће та деца кад порасту уопште сматрати да су Израелци? Или ће пре за себе рећи да су Азоћани, Амонци или Моавци? Пошто не знају хебрејски језик, да ли ће уопште моћи да разумеју Божји закон? Како ће упознати Јехову и изабрати да служе њему, а не лажним боговима којима су се клањале њихове мајке? Немија је одмах морао нешто да предузме (Нем. 13:28).

Помозите својој деци да развију близак однос с Јеховом (Видети 17. и 18. одломак)

17. Како родитељи могу помоћи својој деци да развију добар однос с Јеховом?

 17 Родитељи данас треба да предузму све што могу да би помогли својој деци да постану Божје слуге. Зато би требало да се питају да ли њихова деца знају „чист језик“ библијске истине, то јест да ли разумеју библијска учења и да ли с другима разговарају о њима (Соф. 3:9). Шта се на основу њихових речи може закључити? Да ли на њих утиче Божји дух или дух овог света? Немојте се обесхрабрити ако видите да ту има неких пропуста. Учење језика захтева време, нарочито ако смо окружени неким стварима које нам одвлаче пажњу. Свет врши огроман притисак на вашу децу да буду непослушна Јехови. Зато будите стрпљиви и током породичног проучавања, као и у другим приликама помозите својој деци да развију близак однос с Јеховом (Пон. зак. 6:6-9). Помозите им да увиде зашто је добро да буду другачији од Сатаниног света (Јов. 17:15-17). Трудите се да им допрете до срца.

18. Зашто су родитељи у најбољој позицији да помогну својој деци да се предају Јехови?

18 На крају крајева, свако дете мора само за себе донети одлуку да ли ће служити Богу. Али ви као родитељи ипак можете много тога учинити. Треба да им будете добар пример, да јасно поставите границе и да разговарате са својом децом о последицама неких одлука. Родитељи, ви сте у најбољој позицији да помогнете својој деци да донесу одлуку да служе Јехови. Потребна им је ваша помоћ да постану и остану Јеховине слуге. Наравно, сви се морамо трудити да сачувамо своје симболичне „хаљине“, то јест да живимо по Јеховиним мерилима и да развијамо хришћанске особине (Откр. 3:4, 5; 16:15).

ЈЕХОВА ЋЕ НАС ’ПАМТИТИ ПО ДОБРУ‘

19, 20. Шта треба да радимо да би нас Јехова ’памтио по добру‘?

19 Један од Немијиних савременика био је и пророк Малахија, који нам је открио да се пред Јеховом „пише књига сећања за оне који се боје Јехове и који размишљају о његовом имену“ (Мал. 3:16, 17). Јехова никада неће заборавити оне који имају страхопоштовање пред њим и који воле његово име (Јевр. 6:10).

20 Немија се молио Јехови следећим речима: „Сети ме се, Боже мој, по добру“ (Нем. 13:31). Ако се и даље будемо клонили лошег друштва, ако подупиремо теократско уређење, ако нам духовне ствари буду важније од свега и ако не заборавимо да смо Јеховине слуге, наше име ће попут Немијиног бити записано у Божјој књизи сећања. И даље ’испитујмо да ли смо у вери‘ (2. Кор. 13:5). Јехова ће нас ’памтити по добру‘ ако се и даље будемо трудили да останемо део његовог светог народа.