1. Зашто је оно што су наумили краљ Израела и краљ Сирије било осуђено на пропаст?

КРАЉ Израела и краљ Сирије су негде између 762. и 759. пре н. е. објавили рат краљу Јуде. Хтели су да освоје Јерусалим, свргну краља Ахаза и да на престо поставе неког другог, ко вероватно није био потомак краља Давида (Ис. 7:5, 6). Али требало је да барем краљ Израела зна да је тако нешто осуђено на пропаст. Јехова је још раније рекао да ће на његовом престолу увек бити неко из Давидове лозе, а Јеховина реч се увек испуњава (Ис. Нав. 23:14; 2. Сам. 7:16).

2-4. Како су се речи из Исаије 7:14, 16 испуниле (а) у осмом веку пре н. е.? (б) у првом веку н. е.?

² У први мах се чинило да ће сиријске и израелске снаге поразити краља Јуде. Ахаз је само током једне битке изгубио 120 000 војника. Тада је погинуо и Масија, ’краљев син‘ (2. Лет. 28:6, 7). Али Јехова је пратио шта се дешава. Он није заборавио оно што је обећао Давиду и зато је преко пророка Исаије упутио свом народу једну веома охрабрујућу поруку.

³ Исаија је рекао: „Ево, девојка ће затруднети и родиће сина и даће му име Емануило [...] Пре него што дечак научи да одбацује зло и да бира добро, опустеће земља двојице краљева [Сирије и Израела] којих се много бојиш“ (Ис. 7:14, 16). Сматра се да се први део тог пророчанства односи на рођење Месије и то заиста има основа (Мат. 1:23). Међутим, у првом веку ’двојица краљева‘, то јест краљ Сирије и краљ Израела, више нису били претња за Јуду и зато је разумно закључити да се пророчанство о Емануилу првобитно испунило у време пророка Исаије.

 ⁴ Убрзо након што је Исаија изговорио те значајне речи, његова жена је затруднела и родила му сина коме су дали име Махер-Шелал-Хаш-Ваз. Постоји могућност да је тај дечак био „Емануило“ о ком је говорио Исаија. * У библијска времена се дешавало да дете по рођењу добије једно име, можда у знак сећања на неки значајан догађај, али да га касније родитељи и рођаци ословљавају другим именом (2. Сам. 12:24, 25). Не постоји доказ да је неко икада користио име Емануило да би се обратио Исусу. (Прочитати Исаију 7:14; 8:3, 4.)

5. Коју је катастрофалну одлуку донео краљ Ахаз?

⁵ Док су Израел и Сирија ратовали против Јуде, једна војна сила је имала своје планове што се тиче те три државе. Била је то Асирија, која је стицала превласт на светској сцени. Према Исаији 8:3, 4, Бог је прорекао да ће Асирија однети „богатство Дамаска и плен Самарије“ пре него што нападне Јуду. Уместо да се узда у Јехову који му је говорио преко пророка Исаије, Ахаз је склопио погубан савез са Асирцима, који су на крају почели да тлаче јудејски народ (2. Краљ. 16:7-10). Ахаз је као вођа сигурно дубоко разочарао свој народ. Добро је да се запитамо: ’Када треба да донесем неку важну одлуку, да ли се уздам у Бога или у људе?‘ (Посл. 3:5, 6).

6. По чему се Језекија разликовао од Ахаза?

⁶ Ахаз је умро 746. пре н. е., а његов син Језекија је почео да влада краљевством Јуде, које је било у беди, и у материјалном и у духовном погледу. Шта је било приоритет том младом краљу када је почео да влада? Да ли му је било најважније да Јуда у материјалном погледу стане на ноге? Не. Језекији је било важно да се врши Божја воља и био је прави пастир свог народа. Његов првенствени циљ је био да обнови службу у храму и помогне својим сународницима да се врате Јехови. Нимало није оклевао када је разумео шта Бог очекује од њега и зато је он одличан пример за нас! (2. Лет. 29:1-19).

7. Зашто је Левитима било важно да имају подршку новог краља?

⁷ Левити су имали веома важну улогу у обнови служења истинитом Богу. Зато се Језекија састао с њима и рекао им је да имају његову подршку. Они су можда чак заплакали од радости када им је краљ рекао: „Јехова [је] изабрао вас да стојите пред њим и да му служите“ (2. Лет. 29:11). Левити су на основу тих речи јасно разумели да на њима лежи одговорност да обнове служење истинитом Богу.

8. Шта је краљ Језекија још предузео како би се народ вратио Јехови и какав је био исход?

⁸ Језекија је касније позвао све Јудејце и Израелце да прославе Пасху, а затим и Празник бесквасних хлебова, који се славио седам дана. Народ се толико радовао због прославе тог празника да је одлучио да слави празник још седам дана. У Библији пише: „У Јерусалиму је владало велико весеље, јер још од времена Соломона, Давидовог сина, краља Израела, није било тако у Јерусалиму“ (2. Лет. 30:25, 26). Нема сумње да је та духовна гозба веома охрабрила цео народ. У 2. Летописа 31:1 стоји следеће: „Кад се све то завршило [...] почели [су] да разбијају обредне стубове, да секу обредна дебла и  да руше обредне узвишице и олтаре.“ Тако је народ у Јуди на веома упечатљив начин почео да се враћа Јехови. То је било од изузетног значаја ако се узме у обзир оно што им је предстојало.

9. (а) Шта је осујетило планове Израелаца? (б) Шта је Сенахириму пошло за руком на почетку његовог похода на Јуду?

⁹ У складу са оним што је Исаија прорекао, Асирци су поразили Израелце и одвели их у изгнанство, осујетивши тако њихов план да на Давидов престо доведу некога ко на то није имао права. Међутим, Асирци су се након тога устремили на Јуду. У Библији пише: „Четрнаесте године владања Језекије, Сенахирим, краљ Асирије, дошао је на све утврђене градове у Јуди и освојио их.“ Према неким изворима, Сенахирим је освојио укупно 46 јудејских градова. Како бисмо се осећали да смо тада живели у Јерусалиму и чули да Асирци освајају јудејске градове један за другим? (2. Краљ. 18:13).

10. Зашто су речи из Михеја 5:5, 6 могле бити охрабрујуће за Језекију?

¹⁰ Језекији је било јасно да и Јерусалиму прети опасност. Али он се није успаничио и тражио помоћ од паганских народа, као што је то урадио његов отац Ахаз који је служио лажним боговима, већ се поуздао у Јехову (2. Лет. 28:20, 21). У његово време је живео и пророк Михеј. Језекија је можда знао да је Михеј изговорио следеће пророчанство: „Кад Асирац дође у нашу земљу [...] подигнућемо против њега седам пастира, осам кнезова од људи. Они ће мачем пасти земљу асирску“ (Мих. 5:5, 6). Могуће је да се Језекија ослонио на то пророчанство које говори о томе да ће се једна веома необична војска супротставити Асирцима и да ће они на крају бити поражени.

11. Када ће пророчанство о седам пастира и осам кнезова имати главно испуњење?

¹¹ Међутим, пророчанство о седам пастира и осам кнезова има своје главно, то јест најважније испуњење вековима након рођења Исуса, који је ’владар у Израелу и чије је порекло од давнина‘. (Прочитати Михеја 5:1, 2.) У ствари, главно испуњење тог пророчанства биће у време када непријатељи  Божјих слугу, представљени Асирцем, угрозе њихов опстанак. У овом чланку ћемо видети како ће их Јехова, преко свог Сина који данас влада као Краљ, заштитити током тог застрашујућег напада. Али добро је да најпре размотримо шта можемо научити из онога што је Језекија предузео када му је претила опасност од Асирије.

12. Шта су краљ Језекија и његови кнезови и јунаци предузели како би заштитили Божји народ?

¹² Јехова ће увек учинити за нас оно што ми сами не можемо, али у исто време он очекује да урадимо оно што можемо. Језекија се посаветовао са ’својим кнезовима и јунацима‘ и заједнички су одлучили да ’затрпају изворе воде који су били изван града‘. Поред тога, „Језекија се охрабрио и обновио све оборене зидове и подигао куле на њима. Споља је саградио други зид [...] и начинио много копаља и штитова“ (2. Лет. 32:3-5). Јехова је као пастир штитио свој народ и притом је користио многе храбре људе, као што су то били Језекија, кнезови и пророци, који су имали јаку веру.

13. Шта је било најважније што је Језекија предузео како би припремио народ за предстојећи напад Асираца? Објасни.

¹³ Језекија је предузео још нешто што је било далеко важније од тога да се затрпају извори воде и обнове градске зидине. Он је као прави пастир окупио свој народ и упутио му следеће охрабрујуће речи: „Не бојте се и не плашите се краља Асирије [...] јер наших има више него њихових. С њим је телесна мишица, а с нама је Јехова, наш Бог, да нам помаже и да води наше битке.“ Језекија је подсетио народ да ће се Јехова борити за њих. То им је ојачало веру и помогло им да се ’поуздају у речи Језекије, Јудиног краља‘. Вредно је запазити да су управо ’Језекијине речи‘ охрабриле народ. Језекија и његови јунаци, као и пророци Михеј и Исаија, били су прави пастири, баш као што је Јехова и прорекао (2. Лет. 32:7, 8; прочитати Михеја 5:5, 6).

14. Шта је равсак покушао и како је народ реаговао?

¹⁴ Краљ Асирије се улогорио код Лахиса, југозападно од Јерусалима. Одатле је послао своја три представника преко којих је захтевао да му се Јерусалим преда. Један од њих је носио титулу равсака и говорио је у име асирског краља. Он је на неколико начина покушао да наговори народ да се преда Асирцима. Обративши им се на хебрејском, рекао им је да не слушају свог краља, већ да се предају. Притом је лагао да ће их одвести у земљу у којој ће спокојно живети. (Прочитати 2. Краљевима 18:31, 32.) Затим је рекао да Јехова неће моћи да их избави, баш као што ни друге народе њихови богови нису могли да избаве од Асираца. Народ је мудро поступио и није одговарао, што и данашње Јеховине слуге најчешће чине када наиђу на клевете. (Прочитати 2. Краљевима 18:35, 36.)

15. Шта је Јехова очекивао од народа у Јерусалиму и како их је избавио?

¹⁵ Сасвим је разумљиво што је Језекија био узнемирен. Па ипак, он није тражио помоћ неке војне силе, већ се обратио пророку Исаији. Тај пророк му је рекао: „Неће он [Сенахирим] ући у овај град, нити ће овамо одапети стрелу“ (2. Краљ. 19:32). Јехова је од народа у Јерусалиму очекивао само да остане чврст у вери. Обећао им је да ће се он борити за Јуду и заиста је то учинио! У Библији пише: „Те исте ноћи Јеховин анђео је изашао и побио сто осамдесет и пет хиљада  људи у асирском логору“ (2. Краљ. 19:35). Становници Јерусалима су били избављени захваљујући Јехови, а не захваљујући томе што је Језекија затрпао изворе воде и што је обновио градске зидине.

16. Ко се данас може упоредити са (а) становницима Јерусалима? (б) Асирцем из Михејевог пророчанства? (в) седам пастира и осам кнезова?

¹⁶ Главно испуњење пророчанства о седам пастира и осам кнезова треба да уследи у наше време. У древно доба, становнике Јерусалима су напали Асирци. У блиској будућности, Јеховин наизглед незаштићен народ напашће неко попут Асирца из Михејевог пророчанства. Циљ тог напада биће да се Јеховин народ уклони са лица земље. Свето писмо говори о том нападу, као и о нападу ’Гога из земље Магог‘, нападу ’краља севера‘ и нападу ’краљева земаљских‘ (Језек. 38:2, 10-13; Дан. 11:40, 44, 45; Откр. 17:14; 19:19). Да ли је реч о више напада на Божји народ? Не мора да значи. Могуће је да Библија користи више назива да укаже на један исти догађај. Како ће Јехова одбранити свој народ од тог немилосрдног непријатеља? Михејево пророчанство указује на то да ће Јехова учинити то на један несвакидашњи начин, користећи ’седам пастира и осам кнезова‘ (Мих. 5:5). Пастири и кнезови из пророчанства представљају скупштинске старешине (1. Петр. 5:2). Јехова се стара да данас има много браће која као пастири брину о његовом народу и јачају га да се суочи с предстојећим нападом, о ком се говори у Михејевом пророчанству. * Михеј је прорекао и да ће они „мачем пасти земљу асирску“ (Мих. 5:6). У складу с тим, старешине користе „мач духа“, то јест Божју Реч, као ’оружје свог ратовања‘ (2. Кор. 10:4; Еф. 6:17).

17. Које четири важне поуке старешине могу извући из записа који смо управо размотрили?

¹⁷ На основу библијског записа који смо управо размотрили старешине могу извући четири важне поуке: (1) Да би се припремили за предстојећи напад Асирца из Михејевог пророчанства, најважније је да себи и својој браћи јачају веру у Бога. (2) Када дође до тог напада, старешине морају бити потпуно уверене у то да ће нас Јехова избавити. (3) Гледано из људског угла, животоважне смернице које тада буду добили од Јеховине организације можда неће изгледати практично. Али неопходно је да будемо спремни да послушамо све смернице које ћемо добити, без обзира на то да ли ће нам оне у том тренутку изгледати логично. (4) Ако се неко узда у световно образовање, материјалне ствари или у неке организације, сада је време да то промени. Од старешина се очекује да спремно помажу онима чија вера није толико јака.

18. Како нам размишљање о библијском запису који смо управо разматрали може помоћи у будућности?

¹⁸ Ближи се време када ће Божје слуге бити наизглед лак плен, баш попут Јудејаца који су у Језекијино време били заробљени у Јерусалиму. Нема сумње да ће нас тада јачати оно што је Језекија рекао свом народу. Зато немојмо заборавити да је с нашим противницима „телесна мишица, а с нама је Јехова, наш Бог, да нам помаже и да води наше битке“! (2. Лет. 32:8).