1. Које способности имамо будући да смо створени по Божјем обличју?

„КАКАВ отац, такав син.“ То је изрека која се често чује. Многа деца заиста личе на своје родитеље. На крају крајева, деца наслеђују генетски материјал и од оца и од мајке. Јехова, наш небески Отац, јесте извор живота (Пс. 36:9). Као његова земаљска деца, ми у извесној мери личимо на њега. Будући да смо створени по његовом обличју, имамо способност да размишљамо, да изводимо закључке и да стварамо чврста пријатељства (Пост. 1:26).

2. На чему се заснива наше пријатељство с Јеховом?

² Јехова може бити наш најбољи пријатељ. Такво пријатељство се заснива на Божјој љубави према нама и на нашој вери у Бога и његовог Сина. Исус је рекао: „Бог је толико волео свет да је дао свог јединорођеног Сина, да нико ко исказује веру у њега не буде уништен, него да има вечни живот“ (Јов. 3:16). У прошлости је било много људи који су имали близак однос с Јеховом. Погледајмо два примера.

3, 4. Какав је однос с Јеховом имао Аврахам, а какав његови потомци?

³ Јехова је за Аврахама, патријарха од кога је настао израелски народ, рекао да је ’његов пријатељ‘ (Ис.  41:8). Шта је био темељ тако блиског пријатељства са Створитељем? Аврахамова јака вера (Пост. 15:6; прочитати Јаковљеву 2:21-23).

⁴ Аврахамови потомци, то јест припадници израелског народа, такође су имали прилику да им Јехова буде Отац и пријатељ. Нажалост, они су нарушили пријатељство с Јеховом. Зашто? Зато што више нису веровали у то да ће Јехова испунити своја обећања.

5, 6. (а) Како смо развили пријатељство с Јеховом? (б) Која питања заслужују нашу пажњу?

⁵ Што боље упознајемо Јехову, то наша вера постаје јача, а љубав према њему дубља. Присетимо се времена када смо сазнали да је Бог стварна особа, неко с ким можемо бити пријатељи. Сазнали смо и да смо од Адама сви наследили грех због његове непослушности. Због тога је читаво човечанство отуђено од Бога (Кол. 1:21). А онда смо схватили да наш небески Отац није попут неког странца који је потпуно незаинтересован за нас. Пријатељство с Јеховом почели смо да градимо када смо сазнали за откупну жртву коју је његов Син дао за нас и када смо почели да исказујемо веру у њу.

⁶ Док размишљамо о том времену, било би добро да се питамо: ’Да ли је моје пријатељство с Јеховом сада чвршће? Да ли имам чврсто поуздање у Јехову и да ли је моја љубав према њему сваким даном све већа?‘ Још један човек старог доба који је имао чврсто пријатељство с Јеховом био је Гедеон. Погледајмо сада шта можемо научити од њега.

7-9. (а) Шта је Гедеон доживео и до чега је то довело? (Видети слику на почетку чланка.) (б) Како можемо учврстити пријатељство с Јеховом?

⁷ Судија Гедеон је служио Јехови током једног тешког периода у историји израелског народа, након уласка у Обећану земљу. У то време Мадијанци су тлачили Израелце. Због тога је Гедеон вршио пшеницу у винској преси, а не на отвореном. Тако је то драгоцено зрневље могао брзо сакрити ако наиђу Мадијанци. У шестом поглављу Књиге о судијама каже се да је Јеховин анђео дошао у Офру код Гедеона. Он се изненадио када га је анђео назвао ’храбрим јунаком‘. Иако је Јехова избавио Израелце из Египта, Гедеон је сумњао да ће им овога пута помоћи. Говорећи у Јеховино име, анђео га је уверио да ће га Јехова подржати.

⁸ Гедеон се питао како би он могао ’избавити Израелце из мадијанских руку‘. Одговор који је добио био је јасан и конкретан. Јехова му је рекао: „Ја ћу бити с тобом и зато ћеш побити Мадијанце као да су један човек“ (Суд. 6:11-16). Али Гедеон је тражио знак јер се очигледно питао како ће се све то одиграти. Вредно је запазити да у том разговору он ни у једном тренутку није сумњао у то да је Јехова стварна особа.

⁹ Оно што се затим догодило ојачало је његову веру и приближило га Јехови. Гедеон је припремио оброк и донео га пред анђела. Када је ватра спалила ту храну коју је анђео дотакао врхом свог штапа, Гедеон је схватио да је то заиста био Јеховин анђео и уплашио се. Узвикнуо је: „Јао, Суверени Господе Јехова! Видео сам анђела твога, Јехова, лицем у лице!“ (Суд. 6:17-22). Али да ли је то што се десило створило неки јаз између Гедеона и Јехове? Наравно да није! Он је на један сасвим нов начин упознао Јехову и због тога је осећао да је у миру с њим. То можемо закључити на основу тога што је олтар који је подигао на том  месту назвао „Јехова-Шалом“, што значи „Јехова је мир“. (Прочитати Судије 6:23, 24, фуснота.) Ако размишљамо о томе шта Јехова чини за нас сваког дана, сигурно ћемо схватити да нам је он прави пријатељ. Када се редовно молимо Јехови, имамо унутрашњи мир и наше пријатељство с њим постаје све јаче.

10. Шта Јехова очекује од нас, према Псалму 15:3, 5?

¹⁰ Они који желе да им Јехова буде пријатељ морају испунити одређене услове. Давид је у 15. псалму говорио о томе шта се очекује од оног ко жели да буде ’гост у Јеховином шатору‘, то јест да буде Јеховин пријатељ (Пс. 15:1). Обратимо сада пажњу на два захтева, а ти захтеви су да никога не клевећемо, то јест оговарамо, и да у свему будемо поштени. Давид је рекао да Јехова прихвата као пријатеља оног ко „не клевеће својим језиком“ и ко „мито против недужног не узима“ (Пс. 15:3, 5).

11. Зашто никога не смемо да клевећемо и оговарамо?

¹¹ Давид је у једном другом псалму рекао: „Чувај језик свој од зла“ (Пс. 34:13). Игнорисање овог савета створило би јаз између нас и нашег праведног небеског Оца. У ствари, за Јеховиног највећег непријатеља, Сатану, може се рећи да је окорели клеветник. Реч „Ђаво“ потиче од грчке речи која значи „клеветник“. Зато је важно да пазимо шта говоримо о другима, јер ће нам то помоћи да останемо блиски с Јеховом. Нарочито треба да пазимо какав став имамо према наименованој браћи у скупштини. (Прочитати Јеврејима 13:17 и Јудину 8.)

12, 13. (а) Зашто треба да у свему будемо поштени? (б) Како наше поштење утиче на друге?

¹² Јеховине слуге су познате по поштењу. Апостол Павле је написао: „Молите се за нас, јер смо уверени да имамо чисту савест, јер у свему желимо да поштено поступамо“ (Јевр. 13:18). Пошто смо чврсто решили да ’у свему поштено поступамо‘, нећемо искоришћавати нашу браћу и сестре. На пример, ако су запослени код нас, треба да будемо поштени према њима и да их плаћамо онако како смо се договорили. Као прави хришћани треба да будемо поштени како према запосленима, тако и према свима другима. А ако ми радимо за неког брата, не треба да га искоришћавамо тако што ћемо тражити неке посебне повластице.

¹³ Често се од светских људи могу чути похвале на рачун Јеховиних сведока с којима су сарађивали. На пример, директор једне велике грађевинске фирме рекао је да Јеховини сведоци увек одрже своју реч и да поштују договор (Пс. 15:4). Такво поштење нам помаже да сачувамо пријатељство с Јеховом. Осим тога, тиме исказујемо част нашем небеском Оцу.

14, 15. Како у служби проповедања можемо помоћи људима да постану Јеховини пријатељи?

¹⁴ Многи људи које срећемо у служби проповедања можда верују да Бог постоји, али не размишљају о томе да он може бити њихов најбољи пријатељ. Како им можемо помоћи? Запазимо шта је Исус рекао седамдесеторици својих ученика када их је по двојицу послао да проповедају: „У коју год кућу уђете, прво реците: ’Мир овој кући!‘ И ако тамо буде пријатељ мира, ваш мир  ће остати на њему. А ако не буде, вратиће се вама“ (Лука 10:5, 6). Можда ће се људи заинтересовати за истину ако смо пријатни и фини према њима. Таквим ставом их можемо разоружати ако нам се противе и оставити могућност да нас неки други пут саслушају.

¹⁵ Исто тако треба да будемо пријатни и фини према људима који су веома религиозни или се држе неких обичаја из криве религије. На нашим састанцима срдачно ћемо дочекати оне које је ситуација у савременом друштву подстакла да сазнају нешто више о Богу коме ми служимо. У рубрици под насловом „Библија мења животе“ можемо наћи много таквих примера.

16. Зашто се може рећи да смо Јеховини пријатељи и „сарадници“?

¹⁶ Људи који заједно раде често постају добри пријатељи. Јехова све оне који су му се предали сматра и својим пријатељима и својим ’сарадницима‘. (Прочитати 1. Коринћанима 3:9.) Док учествујемо у делу проповедања и стварања ученика, добијамо све већи увид у то какве дивне особине има наш небески Отац. Увиђамо како нам његов свети дух помаже да извршимо задатак да проповедамо добру вест.

17. Зашто су наши конгреси доказ да је Јехова заиста наш пријатељ?

¹⁷ Што више времена проводимо у служби проповедања, то смо приснији с Јеховом. На пример, можемо видети како Јехова спречава противнике да зауставе дело проповедања. Осврнимо се на протеклих неколико година. Зар није очигледно како Јехова усмерава свој народ? Ми имамо обиље добре духовне хране. Програм који имамо на нашим конгресима јасно показује да наш Отац разуме наше проблеме и наше потребе. После једног конгреса једна породица је написала следеће: „Говори су нас заиста дирнули. Осетили смо колико Јехова воли свакога од нас и колико жели да му останемо верни.“ Након једног посебног конгреса у Ирској, један брачни пар из Немачке изразио је захвалност за то што су их браћа срдачно примила и угостила. Они су још додали: „Највише захваљујемо Јехови и његовом Краљу Исусу Христу, који су нас позвали да будемо део овог заиста уједињеног народа. Наше јединство није нешто о чему само говоримо, већ у чему уживамо сваки дан. Оно што смо доживели на овом  посебном конгресу у Даблину увек ће нас подсећати на то колико је велика част служити нашем величанственом Богу заједно са свима вама.“

18. О чему би требало да размислимо када је реч о нашој комуникацији с Јеховом?

¹⁸ Пријатељство се заснива на доброј комуникацији. Данас људи често комуницирају преко интернета или текстуалних порука. А колико често ми комуницирамо с Јеховом, нашим најбољим пријатељем? Јехова је „онај који слуша молитве“ (Пс. 65:2). А да ли ми налазимо времена да разговарамо с њим?

19. Шта ће нам помоћи ако нам је тешко да изразимо Јехови своја осећања?

¹⁹ Неким Божјим слугама није лако да отворено говоре о својим најдубљим осећањима. Али Јехова жели да му отворимо срце кад му се молимо (Пс. 119:145; Тужб. 3:41). Чак и ако своја осећања не можемо изразити речима, не треба да се бринемо. Апостол Павле је хришћанима у Риму написао: „Јер не знамо за шта да молимо кад треба да се молимо, али се дух заузима за нас кад у молитви не можемо ни изрећи своје уздисаје. А онај који истражује срца зна на шта указује дух, јер се дух по Божјој вољи заузима за свете“ (Римљ. 8:26, 27). Размишљање о речима забележеним у библијским књигама као што су рецимо Књига о Јову, Псалми и Пословице помоћи ће нам да у молитви Јехови изразимо своја најдубља осећања.

20, 21. Какву нам утеху пружају Павлове речи из Филипљанима 4:6, 7?

²⁰ Када се нађемо у неким стресним ситуацијама, послушајмо савет који је Павле упутио Филипљанима: „Не брините се ни за шта, него у свему молитвом и усрдним мољењем са захваљивањем изнесите своје молбе Богу.“ Таква молитва ће нам сигурно донети утеху, јер Павле још каже: „Божји мир који превазилази сваки ум чуваће ваша срца и ваше мисли преко Христа Исуса“ (Фил. 4:6, 7). Увек треба да будемо захвални за тај јединствени „Божји мир“ који заиста штити наше срце и наше мисли.

²¹ Молитва нам помаже да негујемо пријатељство с Јеховом. Зато се ’непрестано молимо‘ (1. Сол. 5:17). Радимо на томе да учврстимо своје пријатељство с њим и трудимо се да удовољимо његовим праведним мерилима. Нађимо времена да размишљамо о благословима које имамо зато што је Јехова заиста наш Отац, наш Бог и наш пријатељ.