1. Зашто је Исус савршен пример самопожртвованости?

ИСУС је током своје службе на земљи био савршен пример самопожртвованости. Своје жеље и удобности остављао је по страни зарад вршења Божје воље (Јов. 5:30). Остао је веран Јехови све до смрти на мученичком стубу и тако је доказао да његова самопожртвованост нема границе (Фил. 2:8).

2. Шта значи бити самопожртвован и зашто треба да будемо такви?

² Будући да смо Исусови следбеници и ми морамо бити самопожртвовани. Шта то заправо значи? Једноставно речено, то значи да смо спремни да жртвујемо своје личне интересе за добробит других. Самопожртвованост је на неки начин супротност себичности. (Прочитати Матеја 16:24.) Ако смо несебични, онда ћемо друге ставити испред својих осећања и личних склоности (Фил. 2:3, 4). Исус је поучавао своје ученике да је несебичност суштина наше службе Богу. Зашто то можемо рећи? Зато што је хришћанска љубав, која нас мотивише да будемо самопожртвовани, обележје правих Исусових ученика (Јов. 13:34, 35). А немојмо заборавити ни на благослове које имамо зато што смо део међународног братства које самопожртвовано служи Богу.

3. Шта у нама може угушити самопожртвованост?

 ³ Међутим, ми имамо једног непријатеља који на неприметан начин може угушити у нама самопожртвованост. Тај непријатељ је наша склоност ка себичности. Сетимо се како су Адам и Ева поступили себично. Ева је пожелела да буде попут Бога, а Адам је послушао своју жену (Пост. 3:5, 6). Када је успео да Адама и Еву удаљи од Јехове, Ђаво је наставио да искушава људе наводећи их на себичност. Такав приступ је имао чак и када је искушавао Исуса (Мат. 4:1-9). Под Сатаниним утицајем већина људи у данашње време испољава себичност на разне начине. То заслужује нашу пажњу зато што би такав дух могао заразити и нас (Еф. 2:2).

4. (а) Зашто још увек не можемо елиминисати себичност? (б) Која питања ћемо размотрити?

⁴ Себичност се може упоредити са рђом која нагриза гвожђе. Ако неки предмет од гвожђа стоји на киши или снегу, почеће да рђа. Проблем је ако то игноришемо и дозволимо да га рђа упропасти. Слично томе, иако још увек не можемо елиминисати нашу несавршеност и склоност ка себичности, морамо бити свесни опасности у којој се налазимо и наставити да се боримо против ње (1. Кор. 9:26, 27). Како код себе можемо препознати знаке себичности? И како можемо у још већој мери развијати самопожртвованост?

5. (а) Зашто се може рећи да је Библија попут огледала? (Видети слику на почетку чланка.) (б) Чега треба да се чувамо кад проверавамо да ли смо себични?

⁵ Као што помоћу огледала можемо проверити како изгледамо, тако и помоћу Библије можемо проверити какве смо особе и исправити своје мане. (Прочитати Јаковљеву 1:22-25.) Међутим, огледало ће нам помоћи само ако га исправно користимо. На пример, ако само бацимо поглед на огледало, нећемо запазити неке мале али значајне недостатке. Или ако гледамо у огледало под одређеним углом, можда ћемо видети лик неке друге особе. Слично томе, да бисмо у светлу Библије открили код себе недостатке као што је себичност, није довољно да је само повремено читамо или да помоћу ње уочавамо туђе мане.

6. Шта значи ’прионути‘ уз савршени закон?

⁶ На пример, могло би се десити да редовно, па чак и сваки дан, читамо Божју Реч, а да ипак не примећујемо да полако постајемо себични. Како је то могуће? Узмимо у обзир да је Јаков у примеру који је навео рекао да је човек посматрао своје лице у огледалу. Он је на том месту користио грчку реч која указује на детаљно и пажљиво посматрање. У чему је онда био проблем? Јаков је у наставку рекао: „Али кад се погледа, оде и одмах заборави какав је.“ Дакле, човек се окренуо и отишао, а да ништа није предузео. За разлику од таквог човека, један зрели хришћанин не само што се ’удубљује у савршен закон‘ већ и ’приања уз њега‘. Таква особа не занемарује савршени закон Божје Речи, већ истрајно поступа у складу с њим. Исус је истакао сличну мисао када је рекао: „Ако останете у мојој речи, заиста сте моји ученици“ (Јов. 8:31).

7. Како у светлу Библије можемо проверити да ли смо себични?

⁷ Дакле, да бисмо се успешно борили против себичности, најпре морамо пажљиво читати Божју Реч. То ће нам помоћи да уочимо чему треба да посветимо пажњу. Али потребно  је и нешто више од тога. Треба да проучавамо Божју Реч. Када смо нешто прочитали, било би добро да размислимо о питањима као што су: ’Како бих се ја понашао у таквој ситуацији? Да ли бих заиста поступио исправно?‘ Што је још важније, након што смо размишљали о ономе што смо читали, потрудимо се да то и применимо у свом животу (Мат. 7:24, 25). Погледајмо сада како нам библијски записи о краљу Саулу и апостолу Петру могу помоћи да останемо самопожртвовани.

8. Какав је Саул био када је постао краљ и по чему се то видело?

⁸ Пример Саула, краља Израела, показује како се и онима који су самопожртвовани може десити да постану себични. Када је постао краљ, Саул је био скроман и понизан човек (1. Сам. 9:21). Није казнио Израелце који су говорили против њега, иако је имао право да брани положај који му је Јехова дао (1. Сам. 10:27). Краљ Саул је прихватио вођство Божјег духа и повео Израелце у битку против Амонаца. Када су извојевали победу, он је понизно сву заслугу за то приписао Јехови (1. Сам. 11:6, 11-13).

9. Како је Саул постао себичан?

⁹ Саул је касније дозволио да себичност и понос попут рђе нагризају његове добре особине. Када је поразио Амаличане, своје жеље је ставио испред послушности Јехови. Похлепно је узео плен уместо да га уништи како је Јехова заповедио. Саул је арогантно подигао себи споменик (1. Сам. 15:3, 9, 12). Када му је пророк Самуило рекао да Јехова није задовољан оним што је урадио, покушао је да се оправда тако што је усмерио пажњу на оно што је урадио у складу с Божјом заповешћу, а затим је пребацивао кривицу на друге (1. Сам. 15:16-21). Осим тога, пошто је био поносан било му је важније да сачува свој образ пред народом него да угоди Богу (1. Сам. 15:30). Како нам оно што Библија каже о Саулу може помоћи да размислимо о себи и о томе да ли смо још увек самопожртвовани?

10, 11. (а) Како нам Саулов пример може помоћи да останемо самопожртвовани? (б) Чега треба да се чувамо?

¹⁰ Као прво, оно што се догодило са Саулом показује да не смемо бити претерано задовољни собом, сматрајући да ћемо увек бити самопожртвовани зато што смо раније били такви (1. Тим. 4:10). Имајмо на уму да је Саул једно време био добар и Јехова је био задовољан њиме, али није се борио против себичности која је почела да хвата корен у његовом срцу. Јехова га је на крају одбацио зато што му је био непослушан.

¹¹ Као друго, не бисмо смели да се усредсредимо само на подручја живота на којима добро стојимо, а да притом игноришемо неке ствари на којима треба да радимо. То би било као да користимо огледало да се дивимо томе како нам лепо стоји нова одећа, а да у исто време не обраћамо пажњу на неке мрље на свом лицу. Иако можда нећемо бити толико поносни и самоуверени као што је то био Саул, треба да се чувамо сваке склоности која би нас могла до тога довести. Ако добијемо неки савет, немојмо бити попут Саула и оправдавати своје поступке, умањивати проблем или пребацивати кривицу на другога. Много је боље да прихватимо савет. (Прочитати Псалам 141:5.)

12. Како нам несебичност може помоћи ако смо починили неки озбиљан грех?

¹² Али шта треба да радимо ако смо починили неки озбиљан грех? Саул је желео да сачува свој углед и  то га је спречило да се у духовном смислу опорави. Ако смо за разлику од њега несебични, имаћемо снаге да савладамо осећај стида и да затражимо помоћ (Посл. 28:13; Јак. 5:14-16). На пример, један брат је почео са гледањем порнографије када је имао 12 година и то је у тајности радио више од десет година. Он каже: „Било ми је много тешко да кажем својој супрузи и старешинама какав проблем имам. Али осетио сам огромно олакшање када сам им рекао. Неки моји пријатељи су били разочарани што више нисам слуга помоћник, јер је испало као да сам их изневерио. Али ја знам да је Јехова сада задовољан мојом службом, а његово мишљење је једино важно.“

13, 14. Како је код Петра дошла до изражаја себичност?

¹³ Апостол Петар је као Исусов ученик заиста био самопожртвован (Лука 5:3-11). Али ипак је морао да се бори против себичности. На пример, он се наљутио на Јакова и Јована када је чуо да су тражили истакнута места поред Исуса у Божјем Краљевсту. Можда је Петар мислио да једно од та два места треба да припадне њему јер је Исус већ рекао да ће он имати неке посебне одговорности (Мат. 16:18, 19). У сваком случају, Исус је отворено рекао Јакову и Јовану, као и Петру и осталим апостолима, да се боре против склоности да „господаре“ над својом браћом (Мар. 10:35-45).

¹⁴ Чак и након што је Исус покушао да помогне Петру да исправи своје размишљање, он је и даље имао превисоко мишљење о себи. Када је Исус рекао апостолима да ће га привремено напустити, Петар је потценио друге и узвисио себе тврдећи да ће му само он остати веран (Мат. 26:31-33). Међутим, таква самоувереност је била неоснована јер је код Петра још те исте ноћи дошла до изражаја себичност. Желећи да заштити себе, три пута се одрекао Исуса (Мат. 26:69-75).

15. Зашто је Петар заиста добар пример?

¹⁵ Упркос свим тим падовима, Петар је заиста добар пример. Уз лични труд и помоћ Божјег светог духа,  успешно се борио против себичности и испољавао је самосавладавање и самопожртвовану љубав (Гал. 5:22, 23). Издржао је кушње за које се може рећи да су биле много теже од оних у којима је раније поклекао. Заиста је понизно реаговао када га је апостол Павле пред свима укорио (Гал. 2:11-14). После тога није био киван на њега нити је сматрао да му је он нарушио углед. И даље га је искрено волео (2. Петр. 3:15). Петров добар пример нам може помоћи да и ми развијамо самопожртвованост.

16. Како можемо бити самопожртвовани чак и у тешким ситуацијама?

¹⁶ Размислимо о томе како ми лично реагујемо у тешким ситуацијама. Када су Петар и апостоли били затворени и затим ишибани зато што су проповедали, радовали су се „што су били достојни да поднесу срамоту због [Исусовог] имена“ (Дела 5:41). И ми можемо гледати на прогонство као на прилику да се угледамо на Петра и идемо Исусовим стопама показујући самопожртвованост. (Прочитати 1. Петрову 2:20, 21.) Такав став нам може помоћи чак и када нас старешине опомену због нечега. Угледајмо се на Петра и немојмо се вређати у таквим ситуацијама (Проп. 7:9).

17, 18. (а) Шта треба да се питамо када је реч о духовним циљевима? (б) Шта треба да радимо ако код себе приметимо извесну меру себичности?

¹⁷ Апостол Петар је добар пример и када се ради о духовним циљевима. Док се трудимо да остваримо своје циљеве, треба да будемо самопожртвовани. Али морамо пазити да се иза тога не крије нека тежња за угледом. Ако смо решили да се у нечему побољшамо или да још више учествујемо у служби Јехови, треба да се питамо да ли иза тога стоји жеља да имамо већи углед или ауторитет, као што је то изгледа био случај са Јаковом и Јованом када су од Исуса тражили истакнуто место у Божјем Краљевству.

¹⁸ Ако код себе приметимо извесну меру себичности, молимо Јехову да нам помогне да исправимо свој начин размишљања и да савладамо своја осећања, а затим се потрудимо да прославимо њега а не себе (Пс. 86:11). Осим тога, могли бисмо себи поставити и циљеве због којих нећемо бити у центру пажње. На пример, можемо радити на томе да развијемо неке плодове духа који нам нису баш јача страна. Или ако се добро припремамо за састанке и радо учествујемо на њима, али нисмо баш одушевљени кад треба да чистимо Дворану Краљевства, можемо поставити себи циљ да применимо савет који се налази у Римљанима 12:16. (Прочитати.)

19. Шта треба да радимо да се не бисмо обесхрабрили када код себе уочимо неке мане?

¹⁹ Када у светлу Божје Речи сагледамо какве смо особе и уочимо неке мане, па чак и себичност, можда ћемо се обесхрабрити. Ако нам се тако нешто деси, размишљајмо о човеку из Јаковљевог поређења. Јаков није рекао да је тај човек брзо исправио све мане које је код себе запазио нити да је уопште могао све да их исправи, већ је казао да је он ’прионуо уз савршени закон‘ (Јак. 1:25). Запамтио је шта је видео у огледалу и трудио се да то исправи. Будимо оптимисти и сачувајмо уравнотежено гледиште о својој несавршености. (Прочитати Проповедника 7:20.) Удубимо се у савршени закон и останимо самопожртвовани. Јехова ће нам радо помоћи, као што помаже и нашој браћи која су несавршена али могу имати и заиста имају његову наклоност и благослов.