1. У каквом је стању човечанство?

ЈЕХОВА никада није намеравао да људи оболевају, старе и пате. У ствари, желео је да имамо савршено здравље и да живимо у рају. Али данас се за све нас може рећи да ’уздишемо и да смо у боловима‘ (Римљ. 8:22). Нема сумње да је Богу веома жао што људи пате услед погубних последица греха. Осим тога, у старости су многи запостављени иако им је тада помоћ најпотребнија (Пс. 39:5; 2. Тим. 3:3).

2. Зашто Божје слуге веома цене старије сувернике?

² Јеховиним слугама је драго што у својим скупштинама имају старије сувернике. Веома ценимо њихову мудрост, као и то што све до сада верно служе Богу. Многи од нас имају барем једног члана породице у позним годинама. Али без обзира на то да ли смо у сродству са старијом браћом и сестрама, сигурно желимо да они буду добро збринути (Гал. 6:10; 1. Петр. 1:22). Свима нама ће користити да размотримо како Бог гледа на старије. Видећемо и које одговорности према њима имају чланови породице, као и скупштина.

3, 4. (а) Коју је значајну молбу писац 71. псалма упутио Јехови? (б) Шта старија браћа и сестре могу у молитви тражити од Јехове?

³ У Псалму 71:9, псалмиста је усрдно молио Бога: „Немој ме одбацити у старости, кад ме изда снага моја,  немој ме оставити.“ Изгледа да је овај псалам наставак претходног, у чијем уводу пише да је то „Давидов псалам“. Дакле, вероватно је Давид упутио молбу која је под Божјим вођством записана у Псалму 71:9. Он је служио Јехови од своје младости па све док није зашао у године и Јехова му је помогао да постигне много тога (1. Сам. 17:33-37, 50; 1. Краљ. 2:1-3, 10). Па ипак, Давид се молио Јехови да му и даље показује наклоност. (Прочитати Псалам 71:17, 18.)

⁴ Данас су многе Божје слуге попут Давида. Упркос ’злим данима‘ старости, они још увек хвале Бога најбоље што могу (Проп. 12:1-7). Многи од њих на бројним пољима можда не могу да учине оно што су некада могли, а то се односи и на службу проповедања. Али и они могу усрдно молити Јехову да им и даље показује наклоност и да брине о њима. Те старије Божје слуге могу бити уверене да ће Бог услишити њихове молитве. На крају крајева, Јехова је желео да у његовој Речи буде забележена молитва у којој је Давид изразио сличну забринутост.

5. Како Јехова гледа на старије?

⁵ Библија недвосмислено показује да Јехова веома цени старије у свом народу и да од својих слугу очекује да их поштују (Пс. 22:24-26; Посл. 16:31; 20:29). У Левитској 19:32 пише: „Пред седом косом устани, поштуј лице старе особе и бој се свог Бога. Ја сам Јехова.“ У време када су ове речи биле забележене, Божје слуге су озбиљно схватале одговорност да поштују старије, а тако је и данас. Али шта у ствари значи бринути о старијима и чија је то одговорност?

6. Какав је пример Исус оставио што се тиче бриге о родитељима?

⁶ У Божјој Речи пише: „Поштуј свог оца и своју мајку“ (Изл. 20:12; Еф. 6:2). Исус је нагласио важност те заповести када је укорио фарисеје и писмозналце због тога што нису бринули о својим родитељима (Мар. 7:5, 10-13). Исус је и у том погледу оставио одличан пример. Непосредно пре него што је издахнуо на мученичком стубу, он је бригу о својој мајци, која је по свему судећи тада била удовица, поверио свом вољеном ученику Јовану (Јов. 19:26, 27).

7. (а) Које је начело навео апостол Павле што се тиче бриге о родитељима? (б) О чему је Павле том приликом говорио?

⁷ Бог је надахнуо апостола Павла да напише да хришћани треба да брину о својој породици. (Прочитати 1. Тимотеју 5:4, 8, 16.) Узмимо у обзир контекст тог савета који је Павле дао Тимотеју. Павле је говорио о томе ко може да добије материјалну помоћ од скупштине. Јасно је рекао да о потребама старијих удовица првенствено треба да брину њихова деца, унучад и други рођаци који су верници. Тако скупштина не би била материјално оптерећена без преке потребе. И данас Божје слуге показују „оданост Богу“ тако што се брину за материјалне потребе чланова своје породице.

8. Зашто је добро што у Библији није конкретно прописано како треба бринути о остарелим родитељима?

⁸ Једноставно речено, хришћани имају обавезу да се старају за материјалне потребе својих остарелих родитеља. Тачно је да се Павлов савет односи на бригу о родитељима који служе Богу, али то не значи да треба запоставити оне који нису чланови хришћанске скупштине. Наравно, не можемо очекивати да ће сви на исти начин бринути о својим родитељима. Не постоје две идентичне ситуације будући да људи имају различите  потребе, карактер и здравствено стање. Неки остарели родитељи имају више деце, док други имају само једно дете. Неки од њих могу рачунати на помоћ државе, док други немају ту могућност. На крају крајева, свако има и неке своје жеље. Зато не би било добро нити лепо критиковати некога због начина на који се брине о својим родитељима. Јехова је још у Мојсијево време показао да може допринети успеху сваке одлуке која се донесе у складу с његовим мерилима (Бр. 11:23).

9-11. (а) С којим се тешкоћама неки могу сусрести? (Видети слику на почетку чланка.) (б) Наведи пример који показује зашто не треба на пречац прекинути с пуновременом службом.

⁹ Када деца живе далеко од родитеља, тада може бити теже да им пруже неопходну помоћ. Ако се једном од родитеља изненада погорша стање, можда због пада, прелома или нечег другог, јасно је да деца морају одмах реаговати. Вероватно ће после тога родитељима привремено или стално бити потребна помоћ. *

¹⁰ Пред тешким одлукама посебно се могу наћи браћа и сестре који су због пуновремене службе и својих задужења у Божјој организацији морали да се одселе далеко од родитеља. Они који служе у Бетелу, мисионари и путујући надгледници сигурно сматрају своју службу драгоценом и гледају на њу као на дар од Јехове. Па ипак, ако им се родитељи разболе, могли би најпре помислити: ’Морамо да прекинемо са својом службом и вратимо се кући да бринемо о родитељима.‘ Али било би добро да у молитви размисле да ли је тако нешто заиста потребно и да ли би родитељи уопште то желели. Нико не треба да на пречац прекине с пуновременом службом, а то можда и није увек потребно. Можда је родитељима само привремено потребна здравствена нега и можда би неки у њиховој скупштини желели да им помогну (Посл. 21:5).

¹¹ Погледајмо пример два рођена брата који су служили Јехови далеко од своје куће. Један је служио као мисионар у Јужној Америци, а други је служио у главном седишту Јеховиних сведока, у Бруклину. Међутим, њиховим остарелим родитељима је била потребна помоћ. Оба брата су са својим супругама отишли у посету родитељима, који живе у Јапану, да би утврдили како им се најбоље може помоћи. С временом је брачни пар који је служио у Јужној Америци почео да размишља о томе да се врати кући. Али тада им се јавио координатор старешинства из скупштине у којој су били родитељи. Старешинство те скупштине је разговарало о њиховој породичној ситуацији и желело је да тај брачни пар остане што дуже у мисионарској служби. Они су ценили службу тог брачног пара и заиста су хтели да им помогну у бризи о родитељима. Сувишно је рећи да су сви у тој породици били веома захвални за ту помоћ.

12. О чему чланови породице треба да размишљају када одлучују како ће се бринути о остарелим родитељима?

¹² Без обзира на то шта ће чланови породице предузети да би се побринули за потребе остарелих родитеља, веома је важно да тиме прославе Бога. Нипошто не желимо да будемо попут верских вођа у Исусово време (Мат. 15:3-6). Желели бисмо да својим одлукама искажемо част Јехови и да никоме не дамо повод за спотицање (2. Кор. 6:3).

13, 14. Како Библија показује да скупштина треба да помаже старијој браћи и сестрама?

¹³ Не могу сви помоћи пуновременим слугама као у наведеном примеру. Међутим, на основу једне ситуације у првом веку можемо разумети да је Божјим слугама важно да се постарају за потребе суверника који су зашли у године. У Библији пише да у јерусалимској скупштини ’нико није био у оскудици‘. То не значи да су сви они били имућни. Неки су очигледно били сиромашни, али се „свакоме делило колико му је требало“ (Дела 4:34, 35). Касније је настао један проблем. У Библији стоји да су неке „удовице биле запостављене приликом свакодневног дељења хране“. Зато су апостоли одредили зрелу браћу која су се постарала да свака удовица добије потребну количину хране (Дела 6:1-5). Тачно је да је такво дељење хране било привремено и да је било намењено онима који су након што су постали хришћани на Педесетницу 33. н. е. неко време остали у Јерусалиму да би се утврдили у вери. Па ипак, на основу тога како су апостоли решили настали проблем, јасно је да скупштина може да помогне у бризи о браћи и сестрама у оскудици.

¹⁴ Апостол Павле је рекао Тимотеју под којим условима хришћанке које су удовице могу добити материјалну помоћ од скупштине (1. Тим. 5:3-16). Јаков је под Божјим вођством написао да хришћани имају обавезу да се старају за сирочад, удовице и друге који су у невољи (Јак. 1:27; 2:15-17). Апостол Јован је написао: „Ко год има добра овога света и гледа како му је брат у оскудици, а ипак затвори своје срце пред њим, како љубав према Богу остаје у њему?“ (1. Јов. 3:17). Ако Божје слуге као појединци имају такву обавезу, онда то сигурно важи и за скупштину.

15. Шта треба узети у обзир приликом помагања старијој браћи и сестрама?

¹⁵ У неким државама старији могу добити пензију, социјалну помоћ или помоћ у кући (Римљ. 13:6). У другим земљама такви видови помоћи не постоје. Зато се може рећи да од случаја до случаја зависи колико ће породица и скупштина морати да помажу старијој браћи и сестрама. На пример, може се десити да деца која су у  истини живе далеко од родитеља и да им је због тога потребна помоћ док се старају за њихове потребе. Они треба да отворено разговарају са старешинама скупштине у којој су њихови родитељи како би сви они били добро упознати са околностима њихове породице. На пример, старешине могу помоћи њиховим родитељима да провере да ли могу добити неку помоћ од државе. Исто тако, ако примете да родитељи не плаћају рачуне или не узимају редовно лекове, треба то да јаве њиховој деци. Таква корисна размена информација може спречити настанак нових проблема и може водити до неких практичних решења. Нема сумње да такви савети и запажања могу бити од велике помоћи и донекле умањити бриге дотичне породице.

16. Како неки помажу старијима у скупштини?

¹⁶ Нека браћа и сестре су ставили своје време и снагу на располагање да би се у оквиру својих могућности старали о потребама старијих суверника. Они су решили да мало више пажње посвете старијим члановима скупштине и да им помогну. Неки од њих су се с другима у скупштини договорили да се у томе међусобно смењују. Можда им околности не дозвољавају да буду у пуновременој служби и зато им је драго што на тај начин могу помоћи другима да што дуже остану у тој служби. Таква великодушна браћа и сестре су заиста диван пример. Наравно, то ни у ком случају не значи да деца више не морају да брину о својим родитељима.

17, 18. Зашто је важно какав став имају старији и они који брину о њима?

¹⁷ Сви који су укључени у бригу о старијима треба да се потруде да то буде што пријатније. Ако и ми бринемо о некоме, важно је да будемо оптимистични. Понекад су старији малодушни, па чак и депресивни. Зато треба да се потрудимо да им ставимо до знања да их поштујемо и да их охрабримо тако што ћемо разговарати о позитивним стварима. Они који већ дуго верно служе Јехови сигурно заслужују сваку похвалу. Јехова не заборавља оно што су учинили за њега, а њихову службу цене и њихови суверници. (Прочитати Малахију 3:16 и Јеврејима 6:10.)

¹⁸ Осим тога, прикладна мера хумора може помоћи старијима и онима који брину о њима да лакше изађу на крај са свакодневним изазовима (Проп. 3:1, 4). Многа старија браћа и сестре настоје да не буду и сувише захтевни. Они разумеју и да од њиховог става зависи колико ће им пажње други поклонити и колико ће их посећивати. Често се може чути да неко каже нешто попут: „Ишао сам да охрабрим једног старијег брата, али он је охрабрио мене“ (Посл. 15:13; 17:22).

19. Шта и млађи и старији могу очекивати у будућности?

¹⁹ Једва чекамо да дође дан када више неће бити патње и последица несавршености. До тада се Божје слуге морају усредсредити на оно што ће вечно трајати. Знамо да је јака вера у Божја обећања попут сидра када се нађемо у невољи. Захваљујући таквој вери ми не посустајемо. Напротив, „ако се наш спољашњи човек и распада, онај унутрашњи се обнавља из дана у дан“ (2. Кор. 4:16-18; Јевр. 6:18, 19). Али шта нам још може помоћи да на примеран начин бринемо о остарелим родитељима? У следећем чланку су изнети неки практични предлози.