1, 2. Зашто је апостол Павле имао разумевања за оне који су били слаби?

СВИ се понекад осећамо слабо. Можда смо због грипа или неке алергије толико слаби да с тешком муком обављамо свакодневне послове. Можемо само да замислимо колико би нам било тешко када бисмо непрестано били у таквом стању, не једну или две седмице, већ месецима. Тада бисмо сигурно били веома захвални ако би други имали разумевања за нас.

² Апостол Павле је врло добро знао да нас притисци унутар и ван скупштине могу прилично ослабити. Он се неколико пута нашао у ситуацији када је мислио да више нема снаге да служи Богу (2. Кор. 1:8; 7:5). Говорећи о свом животу и невољама које је трпео као хришћанин, Павле је рекао: „Ко је слаб, а да и ја нисам слаб?“ (2. Кор. 11:29). Поред тога, упоредио је чланове скупштине са удовима и рекао да су они ’који изгледају слабији у ствари неопходни‘ (1. Кор. 12:22). Шта значе те његове речи? Зашто на оне који су слабији треба да гледамо као што то Јехова чини? Зашто је за нас добро да тако поступамо?

3. Шта може обликовати наше гледиште о суверницима којима је често потребна помоћ?

³ Живимо у свету који је прожет такмичарским духом и у ком су младост и снага на цени. На путу до успеха многи не бирају средства и често газе по осећањима оних који су слабији. Иако не одобравамо такво понашање, може нам се десити да несвесно развијемо негативан став према онима којима је често потребна помоћ, чак и ако је реч о нашој браћи и сестрама. Међутим, можемо научити да на њих гледамо попут Бога.

4, 5. (а) Како на основу поређења из 1. Коринћанима 12:21-23 можемо разумети како Јехова гледа на несавршене људе? (б) Зашто је за нас добро да помажемо онима који су слаби?

⁴ Јеховино гледиште о онима који су слабији можемо боље разумети ако размотримо једно поређење које је апостол Павле записао у својој првој посланици Коринћанима. У 12. поглављу те посланице, он је рекао да чак и неугледни и најслабији делови људског тела имају своју улогу. (Прочитати 1. Коринћанима 12:12, 18, 21-23.) Неки еволуционисти то доводе у питање. Међутим, одређена открића у проучавању анатомије показују да органи који су раније сматрани бескориснима ипак обављају важне функције. * На пример, неки су сматрали да људима није неопходно да имају мали прст на стопалима. Међутим, установљено је да тај део тела има улогу у одржавању равнотеже.

⁵ Павле је својим поређењем истакао чињеницу да ниједан члан хришћанске скупштине није бескористан. Јехова није попут Сатане, који настоји да људе лиши достојанства. Он на све своје слуге, укључујући и оне који су слабији, гледа као на удове који су ’неопходни‘ једном телу (Јов 4:18, 19). Та чињеница треба да помогне сваком од нас да будемо задовољни својим местом у скупштини, као и у Божјој организацији. На пример, можда смо некој старијој особи пружили руку да јој помогнемо да сигурније хода. Вероватно смо свој корак морали да прилагодимо њеном. Сигурно смо се лепо осећали што можемо да учинимо нешто корисно за њу. Према томе, пружање помоћи другима доноси нам радост и помаже нам да имамо више стрпљења и љубави. Поред тога, то нам помаже да напредујемо ка зрелости (Еф. 4:15, 16). Јехова жели да нам наша браћа и сестре буду важни, чак и ако нам изгледа да су они слаби. Када имамо такво гледиште о њима, нећемо очекивати превише од њих, а у скупштини ће владати срдачна атмосфера.

6. Како је апостол Павле употребио речи „слаб“ и „јак“?

⁶ Када је у посланици Коринћанима говорио о томе како се он осећао и о томе како је свет гледао на хришћане, апостол Павле је употребио речи „слаб“ и „слабо“ (1. Кор. 1:26, 27; 2:3). Када је за неке рекао да су „јаки“, није желео да помисле да су бољи од других (Римљ. 15:1). Он је у ствари рекао да хришћани који имају више искуства треба да буду стрпљиви са онима који се још нису утврдили у истини.

7. Шта нам може отежавати да другима пружимо помоћ?

⁷ Када помажемо онима који пролазе кроз неки тежак период, ми поступамо попут Јехове и стичемо његово одобравање (Пс. 41:1; Еф. 5:1). Па ипак, мора се признати да нам понекад негативан став може отежавати да им пружимо помоћ. С друге  стране, можда нам је непријатно јер не знамо шта да кажемо онима који имају потешкоће и зато се држимо подаље од њих. Синтија, * једна сестра коју је муж напустио, рекла је: „Стварно је болно када ти браћа и сестре не прилазе или када не учине оно што очекујеш од њих као од блиских пријатеља. У кушњама много значи када су други уз тебе.“ Давид је добро знао шта значи бити запостављен (Пс. 31:12).

8. Шта ће нам помоћи да имамо више разумевања за друге?

⁸ Вероватно ћемо имати више разумевања за оне који су слабији ако узмемо у обзир њихове неповољне околности. Неки од њих имају лоше здравље, живе у религиозно раздељеном дому или се боре с депресијом. И нама се може десити да једног дана будемо у некој сличној ситуацији. Док су били у Египту, Израелци су живели у сиромаштву и били су потлачени. Пре него што су ушли у Обећану земљу, Јехова им је рекао да не смеју дозволити да им „срце отврдне“ према њиховој сиромашној браћи. Очекивао је од њих да помажу сиромашнима (Пон. зак. 15:7, 11; Лев. 25:35-38).

9. Шта треба да нам буде најважније када помажемо онима који се суочавају с тешкоћама? Наведи пример.

⁹ Не треба да осуђујемо оне који се суочавају с тешкоћама нити да будемо сумњичави према њима, већ треба да им пружимо утеху на темељу Божје Речи (Јов 33:6, 7; Мат. 7:1). Рецимо да је неки мотоциклиста имао саобраћајну незгоду и да је примљен на одељење за хитне случајеве. Да ли би лекари и медицинске сестре прво покушали да утврде да ли је он проузроковао ту незгоду? Не, већ би му сместа указали помоћ. Слично томе, када неки наш суверник посустаје због својих проблема, најважније је да му у духовном погледу помогнемо. (Прочитати 1. Солуњанима 5:14.)

10. Зашто се за оне који су наизглед слабији може рећи да су заиста „богати у вери“?

¹⁰ Ако само мало размислимо о околностима своје браће и сестара, можда ћемо то што су наизглед слабији видети у сасвим другачијем светлу. Узмимо у обзир сестре које истрајно служе Јехови упркос томе што им се чланови породице већ годинама противе. Неке од њих изгледају незнатно и крхко, али очигледно је да имају веома јаку веру и да поседују унутрашњу снагу. Сигурно смо одушевљени када видимо веру и непоколебљивост самохране мајке која са својим дететом или својом децом редовно долази на скупштинске састанке. Исто се може рећи и за наше тинејџере који се држе истине упркос томе што су у школи изложени лошим утицајима. Ако смо скромни, увидећемо да они који су наизглед слабији, могу бити „богати у вери“ баш као и други који немају проблеме попут њихових (Јак. 2:5).

11, 12. (а) Шта ће нам помоћи да прихватимо Јеховино гледиште о онима који су слабији? (б) Шта можемо научити на основу тога како се Јехова опходио према Арону?

¹¹ Ако размотримо како се Јехова опходио према неким својим слугама, биће нам лакше да попут њега гледамо на оне који су слабији. (Прочитати Псалам 130:3.) На пример, Арон је имао слабе изговоре када га је Мојсије питао зашто је направио златно теле. Шта бисмо помислили о њему да смо којим случајем тада били уз Мојсија? (Изл. 32:21-24). Шта бисмо рекли о Арону када је, под утицајем своје сестре Марије, критиковао Мојсија што се оженио неизраелком? (Бр. 12:1, 2). Како бисмо реаговали у ситуацији када Арон и Мојсије нису исказали част Јехови, који је учинивши чудо обезбедио  Израелцима воду код Мериве? (Бр. 20:10-13).

¹² Јехова је у свакој од ових ситуација на лицу места могао да казни Арона. Али он је разумео да Арон није био лош човек и да није потпуно застранио. Изгледа да је Арон погрешио зато што је био затечен одређеним околностима или зато што су други утицали на њега. Када му је било предочено да је погрешио, спремно је то признао и прихватио је Јеховину пресуду (Изл. 32:26; Бр. 12:11; 20:23-27). Јехова је био одлучио да се усредсреди на Аронову веру и спремност да се покаје. Занимљиво је што се вековима након тога о Арону и његовим потомцима говорило као о особама које су имале страхопоштовање према Јехови (Пс. 115:10-12; 135:19, 20).

13. Како можемо анализирати своје гледиште о онима који су можда слабији?

¹³ Било би добро да најпре анализирамо своје гледиште о онима који су можда слабији зато што ће нам то помоћи да своје гледиште ускладимо с Јеховиним (1. Сам. 16:7). Рецимо, како реагујемо ако неки тинејџер није довољно разборит што се тиче избора забаве или се понаша неодговорно? Не би било добро да га претерано критикујемо. Можда је боље да размислимо како му можемо помоћи да напредује ка зрелости. Када помажемо онима којима је то потребно, ми имамо више разумевања за њих и продубљујемо своју љубав према њима.

14, 15. (а) Шта је Јехова учинио када је Илија подлегао страху? (б) Шта можемо научити на основу онога што је Илија доживео?

¹⁴ Имаћемо више разумевања према другима и ако размислимо о томе како је Јехова поступио када су неке његове слуге биле обесхрабрене. Један од њих је био Илија. Иако се неустрашиво сукобио са 450 Валових пророка, он је побегао када је чуо да  је краљица Језавеља решила да га убије. Након што је пешице прешао 150 километара до Вирсавеје, отишао је у пустињу. Исцрпљен од пута и ужареног сунца, сео је под једно дрво и „почео да се моли да умре“ (1. Краљ. 18:19; 19:1-4).

¹⁵ Шта је Јехова урадио када је видео да је његов верни пророк изгубио сваку наду? Да ли га је одбацио зато што је у једном тренутку подлегао малодушности и страху? Нипошто! Јехова је узео у обзир да Илија има своје границе и послао му је једног анђела. Тај анђео је у два наврата подстакао Илију да једе како би имао довољно снаге да настави своје путовање. (Прочитати 1. Краљевима 19:5-8.) Пре него што је дао Илији било какво упутство, Јехова га је саслушао и пружио му конкретну помоћ.

16, 17. Шта можемо научити из тога како је Јехова помогао пророку Илији?

¹⁶ Како се можемо угледати на нашег брижног Бога? Немојмо журити да другима дамо савет (Посл. 18:13). Боље је да будемо пуни разумевања према онима који мисле да су „мање часни“ зато што пролазе кроз неки тежак период (1. Кор. 12:23). Тада ћемо моћи да им помогнемо у складу с њиховим потребама.

¹⁷ Узмимо као пример Синтију, чије су речи наведене у једном од претходних одломака. Након што ју је муж напустио, остала је сама са своје две ћерке. Шта су нека браћа и сестре учинили за њих? Она је рекла: „Након што смо им телефоном јавиле шта нам се десило, били су код нас у року од 45 минута. Плакали су с нама. Наредних два или три дана нису нас остављали саме. Биле смо веома утучене тако да нисмо водиле рачуна ни о томе да се редовно хранимо. Зато су нас на неко време примили код себе.“ Можда нас овај пример подсећа на следеће речи Исусовог ученика Јакова: „Ако брат или сестра нема шта да обуче и нема довољно хране сваки дан, а неко им од вас каже: ’Идите у миру, грејте се и наситите се‘, а не дате им оно што је потребно њиховом телу, од какве је то користи? Тако је и с вером — ако нема дела, мртва је по себи“ (Јак. 2:15-17). Захваљујући правовременој подршци браће и сестара из њихове скупштине, Синтија и њене ћерке су само шест месеци након што су доживеле тежак ударац имале довољно снаге да служе као помоћни пионири (2. Кор. 12:10).

18, 19. (а) Како можемо помоћи онима који су привремено клонули? (б) Како помагање слабијима користи многима?

¹⁸ Можда нам је на основу личног искуства познато да је након теже болести потребно доста времена да бисмо обновили снагу. Слично томе, нашој браћи која су исцрпљена због личних проблема или веома тешких околности вероватно је потребно неко време да би обновили духовну снагу. Наравно, првенствено је на њима да ојачају своју веру путем личног проучавања, молитве и других духовних активности. Међутим, да ли ћемо имати стрпљења са њима док у духовном погледу не стану на ноге? Да ли ћемо све то време имати постојану љубав према њима? Да ли ћемо се потрудити да они који су привремено клонули осете да су вредни и да их волимо? (2. Кор. 8:8).

¹⁹ Никада немојмо заборавити да ћемо тиме што подупиремо своју браћу, доживети радост коју само давање може донети. Поред тога, тако ћемо још боље разумети друге и бити стрпљивији са њима. А то неће користити само нама. Наиме, захваљујући томе, у скупштини ће владати пријатнија и срдачнија атмосфера. Што је најважније, на тај начин ћемо поступати попут Јехове, који цени сваког свог слугу. Сигурно имамо много разлога да послушамо подстрек да ’помажемо онима који су слаби‘ (Дела 20:35).