Пређи на садржај

Пређи на садржај

Помозимо другима да искористе своје способности

Помозимо другима да искористе своје способности

„Саветоваћу те, око ће моје бити на теби“ (ПС. 32:8)

1, 2. Како Јехова гледа на своје слуге?

ДОК посматрају своју децу како се играју, родитељи су одушевљени када примете неке њихове урођене способности. Можда то знаш из личног искуства. Рецимо, неко дете воли игре у којима до изражаја долази његова окретност и спретност, док његов брат или његова сестра више воли неке друштвене игре, а нека деца су креативна или имају неку уметничку црту. Али без обзира на то какве таленте имају њихова деца, родитељи су веома срећни када открију какве предиспозиције она имају.

2 Јехови је као нашем Оцу веома стало до нас. Он гледа на своје слуге као на „драгоцено благо из свих народа“ (Аг. 2:7). Посебно их цени због њихове вере и љубави. Међутим, можда си приметио да се Јеховини сведоци међусобно веома разликују по способностима. На пример, нека браћа умеју да лепо изнесу говор, док су друга изврсни организатори. Многе сестре које имају смисла за језике научиле су неки страни језик како би што већем броју људи проповедале добру вест. С друге стране, неке сестре су изузетан пример у помагању онима који су обесхрабрени или у бризи о болеснима (Римљ. 16:1, 12). Сигурно нам је драго што у нашој скупштини имамо такву браћу и сестре.

3. О чему ће бити речи у овом чланку?

 3 Међутим, неки Јеховини сведоци, укључујући млађу браћу и оне који су се недавно крстили, можда још увек нису нашли своје место у скупштини. Како им можемо помоћи да искористе своје способности? Зашто треба да настојимо да попут Јехове запажамо њихове добре стране?

ЈЕХОВА У СВОЈИМ СЛУГАМА ВИДИ ОНО ШТО ЈЕ ДОБРО

4, 5. Шта је све Јехова видео код Гедеона?

4 На основу неких библијских примера може се разумети да Јехова у својим слугама види не само оно што је добро већ и њихове способности које још нису дошле до изражаја. Рецимо, Јехова је послао једног анђела Гедеону да му каже да он треба да избави Божји народ од Мадијанаца. Тај анђео је поздравио Гедеона следећим речима: „Јехова је с тобом, храбри јуначе.“ Гедеон се вероватно збунио када је то чуо, јер по свему судећи себе није сматрао неким јунаком. Он је отворено изнео своје сумње и рекао да се осећа незнатно. Али на основу онога што му је анђео затим рекао, било је јасно да Јехова има далеко боље мишљење о њему. (Прочитати Судије 6:11-16.)

5 Јехова је поверио Гедеону да избави Израелце зато што је запазио његове способности. На пример, Јеховин анђео је видео да је Гедеон вредно радио док је вршио пшеницу. Али приметио је још нешто. У библијско време, земљорадници су обично вршили пшеницу на некој чистини где је ветар могао однети плеву. Па ипак, Гедеон је то радио кришом у винској преси, јер је хтео да сакрије своју скромну жетву од Мадијанаца. То је заиста било паметно! Сасвим је разумљиво што Јехова није гледао на Гедеона само као на опрезног земљорадника. За њега је Гедеон био заиста мудар човек. Дакле, Јехова је видео какве су његове способности и пружио му је помоћ.

6, 7. (а) За разлику од неких Израелаца, како је Јехова гледао на пророка Амоса? (б) Шта указује на то да Амос није био неук?

6 Из Амосовог примера се такође види да Јехова примећује какве све способности имају његове слуге чак и ако другима делују незнатно. Амос је за себе рекао да је био пастир и да је засецао плодове на стаблима дивље смокве — воћке чији су се плодови сматрали храном за сиромашне. Када је Јехова поверио Амосу да пренесе поруку осуде десетоплеменском краљевству Израела, можда су неки Израелци помислили да Амос и није био баш неки избор. (Прочитати Амоса 7:14, 15.)

7 Амос је потицао из једног забаченог села, али није био неук. То се види на основу онога што је знао о обичајима и владарима свог времена. По свему судећи био је добро упућен у то какво је стање у Израелу, а вероватно је доста знао и о околним народима захваљујући томе што је био у контакту с путујућим трговцима (Ам. 1:6, 9, 11, 13; 2:8; 6:4-6). Неки данашњи изучаваоци Библије сматрају да је Амос био веома вешт у писању. Он је у писању користио једноставне и упечатљиве изразе, игру речи, као и стилске фигуре попут паралелизма. Храбро одговоривши на оптужбе исквареног свештеника Амасије, Амос је потврдио да је Јехова имао право када га је поставио за пророка и да је могао користити његове способности које у први мах можда нису биле уочљиве (Ам. 7:12, 13, 16, 17).

8. (а) Шта је Јехова обећао Давиду? (б) Зашто речи из Псалма 32:8 могу охрабрити оне који немају довољно самопоуздања?

8 Сасвим је јасно да Јехова запажа способности сваког свог слуге. Он је  обећао краљу Давиду да ће му пружати вођство и да ће ’његово око бити на њему‘. (Прочитати Псалам 32:8.) Да ли разумеш зашто је то важно за нас? То значи да чак и ако немамо довољно самопоуздања, Јехова нам може помоћи да учинимо ствари за које мислимо да су ван наших могућности и да постигнемо циљеве за које сматрамо да су недостижни. Он прати наш духовни напредак и помаже нам у томе, баш као што родитељ помаже свом детету да научи да хода. Јехова нам и преко наших суверника може помоћи да искористимо своје способности. Како он то ради?

УСРЕДСРЕДИМО СЕ НА ДОБРО У ДРУГИМА

9. Како можемо применити Павлов савет да гледамо корист других?

9 Апостол Павле је подстакао све хришћане да гледају корист својих суверника. (Прочитати Филипљанима 2:3, 4.) У суштини, то значи да треба да приметимо дарове које други имају и да им то ставимо до знања. Како на нас утиче када неко примети наш напредак? Тада обично желимо да дамо све од себе како бисмо и даље напредовали. Слично томе, када другима јасно ставимо до знања да их ценимо, ми ћемо их подстаћи да и даље духовно напредују.

10. Коме је посебно потребна наша пажња?

10 Наравно, свима нама је повремено потребна пажња. Али коме је она посебно потребна? То су млади и они који су се недавно крстили. Они треба да осете да су део скупштине. Тако ће схватити да заиста имају своје место у скупштини. С друге стране, ако их запоставимо, они могу изгубити жељу да преузму додатне одговорности, на шта их Божја Реч подстиче (1. Тим. 3:1).

11. (а) Како је један старешина помогао једном младом брату да напредује упркос томе што је стидљив? (б) Шта можемо научити из тог примера?

11 Лудовик служи као старешина и много му је значило што су му други поклањали пажњу када је био млад. Запазио је да браћа брже напредују када им се поклања пажња. Он је сарађивао с једним прилично стидљивим братом по имену Жулијан. Лудовик је рекао: „Жулијан је у неколико наврата покушао да стекне поштовање других, али није био баш спретан у томе тако да то није деловало природно. Међутим, приметио сам да је веома добар и да је истински хтео да помогне другим члановима скупштине. Зато нисам доводио у питање његове мотиве, већ сам настојао да се усредсредим на његове добре стране и да му помогнем.“ Жулијан је с временом постао слуга помоћник, а данас служи и као општи пионир.

ПОМОЗИМО ИМ ДА ИСКОРИСТЕ СВОЈЕ СПОСОБНОСТИ

12. Шта морамо имати да бисмо другима помогли да у потпуности искористе своје способности? Наведи пример.

12 Наравно, да бисмо помогли другима да у потпуности искористе своје способности, неопходно је да имамо добру моћ запажања. Као што се види из претходно наведеног примера, ако желимо да видимо нечије врлине и способности које се могу изоштрити не смемо се усредсредити на његове мане. Исус је тако поступио што се тиче апостола Петра. Иако је у неколико прилика изгледало да је Петар непостојан, Исус је указао на то да ће он на крају постати чврст попут стене (Јов. 1:42).

13, 14. (а) Како је Варнава показао разборитост када је помогао Марку? (б) Како је један млади брат добио помоћ попут Марка? (Видети слику на почетку чланка.)

13 Варнава је показао сличну разборитост када је помогао Јовану,  који је имао и римско име Марко (Дела 12:25). Када је Павле био на свом првом мисионарском путовању с Варнавом, Марко је био њихов „помоћник“, који се можда старао за преноћиште и храну. Али када су стигли у Памфилију, он их је изненада оставио. Павле и Варнава нису имали другог избора него да без њега наставе пут ка северу, кроз подручје за које се добро знало да врви од разбојника (Дела 13:5, 13). Међутим, Варнава се по свему судећи усредсредио на Маркове добре стране и касније је искористио прилику да Марку пружи додатну обуку у служби (Дела 15:37-39). Тако му је помогао да постане зрео Јеховин слуга. Занимљиво је што је Марко био уз Павла када је тај апостол након неког времена био у затвору у Риму. Павле је тада написао посланицу Колошанима у којој је похвалио Марка и пренео његове поздраве тој браћи (Кол. 4:10). Можемо само да замислимо колико је Варнави било драго када је Павле у једној прилици чак затражио Маркову помоћ (2. Тим. 4:11).

14 Александар који је недавно наименован за старешину присећа се како му је један разборит брат помогао. Он је рекао: „Када сам био млађи, за мене је била права мука да се помолим на састанку. Један старешина ми је показао како да се припремим и да будем опуштенији. И даље је имао поверења у мене и редовно ми пружао прилику да се помолим на састанку за службу проповедања. С временом сам стекао више самопоуздања.“

15. По чему се види да је Павле ценио своју браћу и сестре?

15 Када запазимо неку врлину код својих суверника, да ли им и кажемо колико нам та њихова особина значи? У 16. поглављу посланице Римљанима, Павле је поздравио и похвалио више од 20 браће и сестара, које је веома волео због њихових врлина (Римљ. 16:3-7, 13). На пример, Павле је рекао да Андроник и Јуније дуже од њега служе Христу, истакавши тако њихову истрајност. Похвалио је и Руфову мајку указавши можда на то да је она раније бринула и о њему.

Фредерик (лево) и Рико, којем је Фредерик помогао да настави да служи Јехови (Видети 16. одломак)

16. Како похвала може утицати на младе?

16 Искрена похвала може много значити другима. То се види из онога што је доживео Рико, један дечак из Француске. Њему је отац бранио да се крсти. Рико је мислио да ће морати да сачека пунолетство да би постао Јеховин сведок. Поред тога, тешко му је падало и то што су му се ругали школски другови. Он је проучавао Библију с Фредериком, једним старешином. Фредерик је рекао: „Похвалио сам га што подноси такво противљење, јер то значи да је био довољно храбар да говори о својој вери.“ Та похвала је подстакла Рика да се и даље држи хришћанских мерила и да успостави бољи однос са оцем. Рико се крстио када је имао 12 година.

Жером (десно) и Рајан, којем је Жером помогао да постане мисионар (Видети 17. одломак)

17. (а) Како можемо помоћи нашој браћи да напредују? (б) Како је један мисионар показао да му је стало до младе браће и како је то утицало на њих?

 17 Сваки пут када похвалимо сувернике што су лепо изнели неку тачку или што су се посебно залагали у нечему, подстичемо их да још боље служе Јехови. Силвија, * која већ годинама служи у Бетелу у Француској, каже да сестре запажају детаље и уложени труд, тако да и оне могу похвалити браћу. Тако њихове „охрабрујуће речи могу додатно подупрети оно што кажу искусна браћа“. Она је још рекла: „Када за нешто могу да похвалим друге, сматрам да ми је дужност да то и учиним“ (Посл. 3:27). Жером, један мисионар који служи у Француској Гијани, помогао је многој младој браћи да постану мисионари. Он је рекао: „Приметио сам да када похвалим младу браћу за нешто конкретно што се тиче њихове службе проповедања или за њихове добре коментаре на састанцима, они постају сигурнији у себе. То их подстиче да и даље напредују.“

18. Зашто је добро сарађивати с младом браћом?

18 Друге можемо подстаћи да напредују и тако што ћемо сарађивати с њима. Рецимо, један старешина би могао да замоли неког младог брата који има компјутер да са веб-сајта jw.org одштампа неки охрабрујућ материјал за старије који не користе компјутер. Или ако треба да нешто урадимо у Дворани Краљевства, можемо позвати неког младог брата да ради с нама. Тако нешто ће нам пружити прилику да посматрамо младе, да их похвалимо и видимо како напредују (Посл. 15:23).

ПОЛОЖИТИ ТЕМЕЉ ЗА БУДУЋНОСТ

19, 20. Зашто треба да помажемо другима да напредују?

19 Када је Јехова поставио Исуса Навина за вођу израелског народа, рекао је Мојсију да га ’охрабри и ојача‘. (Прочитати Поновљене законе 3:28.) Све више људи долази у Јеховину организацију. Сви зрели хришћани, а не само старешине, могу помоћи младој браћи и новима да искористе своје способности. Тако ће многи почети с пуновременом службом и биће „оспособљени да поучавају друге“ (2. Тим. 2:2).

20 Без обзира на то да ли служимо у некој добро утврђеној скупштини или у групи која напредује ка томе да постане скупштина, важно је да положимо темељ за будућност. Суштина је у томе да се угледамо на Јехову, који у својим слугама увек види оно што је добро.

^ одл. 17 Име је промењено.