Вероватно познајеш некога ко се развео, будући да су разводи у данашње време уобичајена појава. На пример, према резултатима једног истраживања које је спроведено у Пољској, највише развода је било међу 30-годишњацима који су у браку провели од три до шест година. Наравно, развода има и међу другим старосним групама.

У извештају једног института у Шпанији каже се да се у Европи 50 посто склопљених бракова заврши разводом. Према званичним статистичким подацима, у Србији се отприлике сваки пети брак заврши разводом. Ситуација је слична и у другим земљама.

Шта се крије иза тог тужног краја? Једна жена из Источне Европе која има доста искуства као брачни саветник рекла је следеће: „Развод је само званична потврда онога што се већ догодило, а то је распад једне везе и затим растанак, што свакако доноси огроман емоционални бол.“ Она је још рекла да након тога често наступа „права бура емоција, као што су гнев, жалост, разочарање, очај и стид“. Такве емоције понекад наводе људе да размишљају о самоубиству. „Када суд озваничи развод брака, почиње следећа фаза. Преплављена осећањима празнине и отуђености, особа се можда пита: ’Ко сам ја сада после развода? Има ли мој живот икаквог смисла?‘“

Ева се присећа у каквој је ситуацији била пре неколико година: „Осећала сам се постиђено када су ме после развода комшије и колеге на послу називали распуштеницом. Била сам страшно љута. Остала сам сама са двоје деце којима сам морала бити и отац и мајка.“ * Адам, који је 12 година служио као угледни старешина, каже следеће: „Толико сам изгубио самопоштовање да сам понекад пун гнева и желим да побегнем од свих.“

Оптерећени тиме како ће даље изгледати њихов живот, неки се чак и годинама након развода још увек боре да поново стану на своје ноге. Можда сматрају да другима није стало до њих. Осим тога, према речима једне новинарке која се бави тим темама, они морају „променити навике и научити да се сами боре са својим проблемима“.

Станислав каже: „Моја бивша жена ми након развода није дозвољавала да виђам наше две ћеркице. Због тога сам мислио да никоме више није стало до мене и да ме је  чак и Јехова одбацио. Нисам више имао жељу за животом. Али с временом сам схватио да је моје размишљање било погрешно.“ Осећање неизвесности што се тиче будућности мучило је и Ванду после развода. Она каже: „Била сам сигурна да после неког времена нико, па чак ни браћа и сестре, неће марити ни за мене ни за моју децу. Али сада видим колико је браћи и сестрама стало до нас и колико ми помажу да васпитавам своју децу да служе Јехови.“

На основу ових коментара можемо закључити да су неки након развода преплављени негативним емоцијама. Можда имају лоше мишљење о себи и сматрају да су безвредни и да не заслужују пажњу. Уз то могу постати критични и према другима. Због свега тога можда мисле да су браћа и сестре у скупштини хладни и безосећајни. Али оно што су Станислав, Ванда и још неки доживели показује да браћа и сестре у скупштини заиста брину о онима који су прошли развод. У суштини, они се за њих посебно брину, чак и када се то на први поглед не види.

Осећај усамљености може обузети нашу браћу и сестре који су разведени иако се други труде око њих. Поготово разведене сестре могу имати утисак да им нико не посвећује пажњу. Алисија искрено каже: „Иако је прошло осам година од кад сам се развела, и даље ме с времена на време мучи осећај ниже вредности. У таквим тренуцима се удаљавам од других и препуштам се сузама и осећају самосажаљења.“

Премда су овакве емоције сасвим уобичајене код оних који су прошли развод, Библија нас саветује да се не осамљујемо. Они који не слушају овај савет могли би упасти у замку да се ’супротстављају свакој мудрости‘ (Посл. 18:1). Наравно, они који се осећају усамљено морају схватити да не би било паметно да стално траже савет или утеху од особе супротног пола, јер би се могло десити да се развију неприкладна осећања.

Када се наша браћа и сестре који су разведени осећају усамљено, одбачено и када их брине шта ће им донети будућност, потрудимо се да их разумемо и да им помогнемо, као што то и Јехова ради (Пс. 55:22; 1. Петр. 5:6, 7). Будимо сигурни да они веома цене помоћ коју им пружамо као прави пријатељи (Посл. 17:17; 18:24).